Na ovom putu nema zastajanja. Naš hazreti šejh je govorio: „Ko se umori mora stati, a onaj ko stane neće napredovati“.  Zato na ovom putu nikada nemoj reći `ja sam postao šta trebam postati`, i nemoj se umarati. Ako se umoriš, malo ćeš se odmoriti. Ako staneš, više nećeš ići naprijed. Ko god kaže `ja sam to što jesam` ne može da ide dalje! Gledaj na ono što je dostigao naš Poslanik s.a.v.s. Ako ti na ovom putu bude data neka tajna, neka hedija, nemoj reći `to je to, ja sam postao šta trebam`,  nemoj stajati! Nastavi, i još više se trudi, veliki je  put pred tobom. Tvoj šejh te iskušava, otvori jedan prozor i gleda šta će se desiti. Ako u tom momentu kažeš `ovaj hal u kojem sam je od mene` – izgubit ćeš! Ako kažeš `ja sam postao što sam trebao postati` – opet ćeš izgubiti! Trebaš reći `ovaj hal je bereketom moga šejha došao meni`. 

Neka vas ne zbunjuje to što vehabije govore da je to širk, ne, to nije širk! Murid dobija sve berekete od svog šejha. Može otići na koji god kraj svijeta želi, i zijaretiti kojeg god Alahovog slugu želi, tu ga mogu počastiti bilo čime. A to čime ga počaste, ne treba da misli da je to njegovim posredstvom, niti posredstvom onih koji su ga počastili, već je to od njegovog šejha. To je usul i edeb koji treba da slijedi. Svako bira svoj put u zavisnosti od svojih mogućnosti, niko nije na istom nivou, i niko ne stoji na istom mjestu. Ne gledaj lijevo – desno, već gledaj sebe. Ako vidiš da je tvoj ahbab na hairli putu, trudit ćeš se da se takmičiš s njim. 124.000 je ashaba, i svi oni imaju poseban mekam. Hz Omer svoj mekam, Hz Ebu Bekr svoj, svi su posebni. Ali među njima je postojalo jako  lijepo takmičenje radi Allahovog zadovoljstva. Nisu bili ljubomorni jedan na drugog. Ako neko od njih učini nešto hairli, drugi bi nastojao da učini još više. Ako neko učini jednu vrstu ibadeta, drugi bi nastojao da još više čini.

Među nama odnosi trebaju da budu isti takvi, svako će se međusobno takmičiti na hairli putu. Ne treba se obazirati na tuđe greške i mane, treba se obazirati na lijepa dijela. Šta tvoj brat radi dobro, ti se trudi još i više, ako želis vidjeti greške drugih, prvo pogledaj svoje greške, pogledaj sebe u ogledalo!  Tek onda možeš  nešto nekom reći. Hazreti Mevlana Rumi  je govorio:  „Kada bi svi teturali kao pijani, ne bi niko pravo išao ulicom“.  Jer svako na neki način griješi, manje ili više svako ima grijehe. Mi nemamo pravo da sudimo o tome. Naprotiv, naša dužnost kao muslimana jeste da pokrivamo greške naše braće. Božiji poslanik s.a.v.s. je govorio: „Svako ko pokrije greške svog brata muslimana, Allah dž.š. će na onom svijetu pokriti njegove greške“. Zbog  toga trebamo nastojati da se takmičimo jedni sa drugima u dobrim djelima. Sa ljubavlju! Ako se budemo s ljubavlju obraćali jedni drugima, u ime Allaha dž.š., onda će u ovom džematu biti kuvet. To će pojačati duhovnu snagu koja će dolaziti našem džematu. Onda on neće pasti ni na ovom ni na onom svijetu. 

Fatiha

Isto to se dešavalo i evlijama koji slijede i idu putem Poslanika s.a.v.s., i  njima  su također dolazili mnogi ljudi i uzimali onoliko koliko im je bilo suđeno.

Evlije se ne mogu porediti  sa Poslanikom s.a.v.s. jer oni su samo kap iz njegovog okeana. Evlije su primjer Poslanika s.a.v.s. Kao što sam i rekao i evlijama je dolazilo mnogo ljudi, i svako bi dobio od njih onoliko koliko mu je suđeno da dobije. Neki od ljudi s njima bi  proveli  cijeli svoj životni vijek, neki samo jedan dan.  Neki bi im se vraćali, vjerujući u njih, neki ne. Neki i ako kažu, mi vjerujemo, ne vjeruju, jer u srcima im nema imana.

Sve ovo je sastavni dio puta, svih Allahovih prijatelja – evlija. Mi se trebamo ugledati na one koji su cijeli svoj život bili uz Poslanika s.a.v.s. i trebamo gledati odakle dolaze.

Jer sa jedne strane su od Ebu Bekra r.a., Omera r.a., Osmana r.a. a sa druge strane su oni koji nisu vjerovali. Takvi nas ne zanimaju, njihov hal (stanje) je između njih i Allaha dž.š.  Mi ćemo se ugledati na one koji su krenuli putem kojim ćemo i mi također krenuti, putem Ebu Bekra r.a., Osmana r.a. Biti kao Ebu Bekr r.a. da li je to moguće? Naravno da je moguće. Ne možemo biti ashabi Poslanika s.a.v.s. jer ga nismo nikada vidjeli, zato možemo biti kao Ebu Bekr r.a. Postojao je ashab koji se zvao Ebu Bekr r.a., ali isto tako postoje i Ebu Bekrovi koji su slijedili i išli putem ashaba Ebu Bekra r.a. Svi oni koji su njega slijedili su takođe Ebu Bekr r.a., s tim da oni  nisu ashabi Poslanika s.a.v.s., ali slijedeći ga postali su kao Ebu Bekr r.a.

Šta je to, ono što je Ebu Bekra r.a. činilo onim što on i jeste?

Prvo, jest njegova odanost prema Poslaniku s.a.v.s. i drugo, jeste njegova ljubav prema svima onima koji su išli putem Poslanika s.a.v.s. Lahko je voljeti Poslanika Muhammeda s.a.v.s., treba voljeti one koji ga vole kao i sve one koji slijede njegov put.

On se čitav život   nije  odvajao od Poslanika s.a.v.s. pa zato ga ni Allah dž.š. nije odvojio od njega jer, njegov mezar je pored mezara Poslanika s.a.v.s. To nije slučajnost, to je kao nagrada za jedan cijeli životni vijek posvećen Poslaniku s.a.v.s.

Kada god je trebalo Ebu Bekr r.a. je bio uz Poslanika s.a.v.s., pa i onda kada bi mu zatrebala financijska pomoć,  govorio bi mu: „Sve što posjedujem je tvoje Ja Resulallah.“

Kada bi Poslaniku s.a.v.s. trebao saputnik, to bi svakako bio Ebu Bekr r.a.  Poslanik s.a.v.s. išao bi sam a pored njega nema niko osim Ebu Bekra r.a. Nekada bi to bio put koji bi mogao da vodi u smrt, ali i pored toga uz Poslanika s.a.v.s. opet bi bio Ebu Bukr r.a.

Ebu Bekr r.a. je bio taj koji se nikada nije brinuo i bojao za svoj vlastiti život, već samo za život Poslanika s.a.v.s. Kada god i gdje god je trebalo, Ebu Bekr r.a. je bio spreman i uvijek bi govorio: „Šta god da zatreba ja sam tu Ja Resulallah.“  Zbog toga se i zvao Ebu Bekr-Es-Siddik, pa ga ni Allah dž.š. nije odvojio od Poslanika s.a.v.s. Ne možemo  biti ashabi kao što je bio Ebu Bekr r.a., ali zato možemo biti kao Ebu Bekr r.a. slijedeći njegov put.

Gdje god da zatreba hizmet islamu ili pomoć nekom muslimanu, trebamo biti spremni.  Ako ništa drugo, trebamo dijeliti istu bol i patnju u kojoj se nalazi neki musliman.

Onaj koji slijedi Ebu Bekra r.a. biće s njim, kao i to da će biti Ebu Bekr svoga vremena.

Inšallah da nam Allah dž.š. omogući da budemo od onih koji će ići njihovim putem, i da budemo od onih koji će biti u društvu Poslanika s.a.v.s.!

Fatiha

On je Posjednik cijelog svemira. Možete li Posjedniku svega nešto dati? Ne možete. Šta onda možete učiniti? Šta možete dati Njemu? Ne možete ništa. Ništa ne možete dati Njemu. Jedino što možemo dati je da Mu budemo zahvalni. To je ono što možemo učiniti i On to cijeni. On daje sve nama, naše je samo da uzmemo, On je Najvelikodušniji i nema granica Njegove velikodušnosti. I zadovoljan je sa ljudima koji prihvataju Njegovu velikodušnost. Ali ljudi ne žele to, samo traže za dunjaluk i za ovaj život. Primjer za to je u Kur'anu: „Navedi im kao primjer da je život na ovom svijetu kao bilje, koje i poslije natapanja vodom, koje Mi s neba spuštamo, ipak postane suho i vjetrovi ga raznesu. A Allah sve može!“ (El-Kehf, 45). Ovakav je naš život, nije vredniji od ovoga. Ono što možete zadržati za sebe samo su dobra djela koja radite zbog Allaha, prihvatanjem Njegovih naredbi i slušanjem savjeta svetih ljudi od Poslanika s.a.v.s. do danas.

Mevlana Šejh Nazim k.s. je cijeli svoj život radio tako. Uvijek je govorio da je ovaj dunjaluk smeće, da je ništa. Ljudi to stalno zaboravljaju. Mi inšallah slijedimo njegov način, kao u ajetu: „I nastavi savjetovati, savjet će vjernicima doista koristiti“ (Ez-Zarijat, 55). Morate podsjećati ljude da ne zaborave. Ne šteti reći hiljadu puta, milion puta. Jer naš ego moramo svake sekunde podsjećati. Ne žalite za dunjalukom, ne bojte se dunjaluka, šta će se dogoditi ili šta da radimo. Sve se događa upravo kako Allah želi. Ništa nije izvan Allahovih naredbi. Mi živimo u zadnjem vremenu. Tako da gledamo šta će Allah učiniti i sretni smo da se inšallah dolazak Sejjidina Mehdija a.s. primakao. Dakle, ne bojte se, ne tugujte. Budite sretni i prihvatite što vam Allah daje i ono što uzimate od Njegove velikodušnosti, pogotovo u svetim mjesecima. Inšallah, za ono što uradimo u njima, On daje dvostruku nagradu. Da nas Allah čuva sa našim porodicama, sa našom braćom i svim ljudima da budu na pravom putu inšallah.

Ve min Allahi tevfik. El-Fatiha.

Insan ne treba sam sebi da čini hizmet, niti samo svom džematu.

Jedina adresa na koju treba da se obratimo, ako želimo činiti hizmet, jeste islam. Nije važno kojem džematu pripadamo, već  to da je taj džemat na pravom putu.

Kada pronađemo mjesto i džemat koji nam odgovara, tada se trebamo zapitati kome taj džemat čini hizmet. Ako čini hizmet islamu onda je to uredu, a ako čini hizmet samome sebi u tom slučaju treba tražiti neki drugi džemat.

Postoje samo dva puta, ili ćeš činiti hizmet islamu i Allahu dž.š., ili samom sebi i svom nefsu. Onaj koji čini hizmet samo sebi i svom nefsu, na kraju će završiti u propasti, a onaj koji čini hizmet islamu i Allahu dž.š. njega će prigrliti svi muslimani svijeta.

Bez obzira kojem džematu pripadali, svaki musliman treba da nam bude kao brat.

Naše srce treba da bude dovoljno široko za sve muslimane. To je ono što je osnovni cilj Nakšibendijskog  tarikata, to je put našeg pira Ebu Bekra r.a., koji je u svojoj dovi molio Allaha dž.š. da njegovo tijelo učini toliko velikim,  kako bi prekrilo cijeli džehennem i onemogućilo da ijedan musliman uđe u njega.

Osnova i cilj našeg puta je u tome. Naš hizmet je prema svim muslimanima. Dovoljno je to da je nekom potrebna pomoć, i da mi svakom trebamo pružiti ruku kako bi mu pomogli. Gdje god da muslimani pate, mi treba da osjećamo tu patnju, to je ono što dolikuje jednom muslimanu. U suprotnom, ako budemo hizmetili svom nefsu, završit ćemo u propasti.

Skrenuli smo sa pravog puta, ne znamo kuda idemo, i još uvijek činimo hizmet dunjaluku. Non-stop trčimo za dunjalukom, a u stvarnosti nikada ga ne možemo uhvatiti.

Pustite to i trčite za Allahom dž.š.!

Elhamdulillah, govorimo da smo muslimani ali ne znamo u kakvom smo halu.

Nije dovoljno biti samo musliman, treba biti mu'min. Ko je mu'min?

Mu'min je onaj koji je dosegnuo Hakikat u Islamu.

Ko god izgovori šehadet, klanja namaz i posti, on je musliman. Čak iako ne klanja, izgovaranjem šehadeta  on postaje musliman. Ako insan klanja i posti time je ispunio svoju vazifu (obavezu). Ne treba samo time da se zadovolji već da nastoji da postane i bude mu'min.

Jedan od mlađih ashaba Poslanika s.a.v.s., koji se zvao Haris r.a., je došao kod Poslanika s.a.v.s. izgledao je vrlo radostan. Iako je znao razlog, Poslanik s.a.v.s, ga je upitao: “O Harise, zbog čega si tako radostan?“ a on mu je odgovorio: “Ja Resulallah,  noćas sam po prvi put dočekao sabah kao pravi iskreni mu'min.“ Poslanik s.a.v.s. ga je upitao: “O Harise, šta se to desilo sa tobom?“ On je rekao: “Ja Resulallah, ja sam noćas vidio sve ono o čemu si nam ti pričao. Vidio sam Arš, džennete i naše prijatelje. Sjedio sam i razgovarao sa njima. Vidio sam džehennem i sve ono o čemu si nam pričao, ja Resulallah, sve sam to vidio i noćas sam kao pravi mu'min dočekao sabah.“ Spomenuti ashab r.a. je imao samo 16 godina, ali je dosegao Hakikat islama. Duhovnost je za nas muslimane. Božji Poslanik nije bez razloga pričao o svemu tome. Pričao je u detalje  o Mi'radžu i svim svjetovima koje je vidio. Nije sve to pričao da bismo postali mrtvi. On (s.a.v.s.) je insan zbog kojeg je sve na ovom svijetu stvoreno. Nema potrebe za smrću, sve je to da bi nam pokazao put i ono što nam treba biti cilj.

Čini hizmet Allahu dž.š., i sva će se vrata pred tobom otvoriti.

U suprotnom, čineći hizmet dunjaluku, sva ta vrata se zatvaraju pred tobom.

Svakako živimo u teškom vremenu tj. Ahiri zemanu, i to je specifično vrijeme. Trebamo barem voditi računa o tome, da svakodnevno učinimo nešto kao hizmet radi Allaha dž.š.

Navečer kad legnemo, trebamo se preispitati, šta smo to u toku dana uradili za Allaha dž.š.

Oni koji ne klanjaju pet dnevnih namaza, trebaju voditi računa o tome da ne legnu a da ne obave barem dva rekata namaza. Barem tu malu stvar radi Allaha dž.š. kako mu ne bi propao taj dan. Veoma važno jeste to, da nam ne prođe niti jedan dan a da smo daleko i zaboravili na Allaha dž.š.

Jedan drugi  Poslanikov s.a.v.s. ashab r.a., imao je ranu na nozi, i trebalo je da mu amputiraju nogu. Doktori su došli da pogledaju i rekli su da mu moraju dati neke trave koje imaju efekat anestezije, kako bi mogli da mu amputiraju nogu.

Onda ih je on upitao: “Šta će se dešavati kada ovo popijem?“ Oni su mu rekli: “Zaspat ćeš i nećeš doći sebi 24h, a mi ćemo u tom periodu obaviti amputaciju.“ On je razmišljao o tome kako će proći jedan cijeli dan a da neće moći činiti ibadet i spominjati Allaha dž.š., pa je rekao: “Ne, ne može to tako! Vi mene pričekajte dok uzmem abdest, i dok budem u namazu, amputirajte mi nogu.“

Spomenuti ashab r.a. bio je spreman na tako veliku bol i nije mu pala na pamet njegova noga, već samo to da mu ne protekne jedan dan a da bude daleko i ne spominje Allaha dž.š.

Da nas Allah dž.š. ne udalji od sebe čak ni jedan dan, i da nam ono malo koje radimo za Njega, ukabuli inšallah. Koliko god činili za Njega to je opet malo u odnosu na Njegovu veličinu. Da nam i to malo kod Njega bude kao veliko, inšallah!

Fatiha.

Nefs koji prođe kroz terbijet, on počinje da sluša nas. Prije nego prođe kroz terbijet, on nas dovodi u određenu opasnost. Bez obzira koliko da činimo ibadet, ako naš nefs nije prošao kroz terbijet, prijeti nam određena opasnost. `Čudovište-nefs` koje se nalazi u nama, mi ustvari hranimo i osnažujemo, a čim mu se ukaže prilika on želi da nas porazi.

Često možemo vidjeti da veoma učeni ljudi krenu pogrešnim putem i onda se zapitamo šta mu  se desilo odjednom?  Desilo se to da je `čudovište-nefs` koje je mirovalo u njemu, odjednom se razbuktalo i došlo do izražaja.  Ako uspijemo da obuzdamo svoj nefs, on počinje da nam bude poslušan, da nam bude neka vrsta prevoznog sredstva na našem duhovnom putu.

Svaki šejh ima svoj usul (način) po kojem čini terbijet nefsa svojih murida.

Usul našeg šejh Nazima k.s. je sljedeći:

Šejh ef. prvo pusti insana na miru, jer da bi se mogli ispuniti nečim, prvo  se moramo isprazniti. Neko ko tek pristupi ovom putu, on prvo iz sebe izbacuje sve ono negativno što ima u sebi, kao što su napetost, nervoza itd., da bi nakon toga uslijedio terbijet nefsa.

Prvo budemo pušteni da se ispraznimo, a kada dođe pravi trenutak za to, šejh ef. murida počinje da privlači prema sebi. Našem šejhu je data ta snaga.

Kada neko izbaci sve iz sebe, tek tada postaje spreman da prima i prihvata nešto drugo. Zato se ne trebate obazirati na halove (stanja) ljudi u kojima se tada nalaze.

Oni koji danas nemaju nikakva iskustva niti edeba, na tarikatskom putu će  za 10-tak godina  u potpunosti biti u skroz drugom halu.

Kada murid počne da obuzdava svoj nefs, šejh ef. ga pusti da sam korača. Kada se ukroti nefs nema više od njega opasnosti.

Ukročen nefs postaje neka vrsta prevoznog sredstva kojim možemo stići do željenog cilja. Zato nemojte odmah udovoljavati prohtjevima i željama nefsa. Trudite se i borite protiv njega. U toj borbi, nekada ćete vi biti pobjednik a nekada on. Nemojte odustajati.

Što više ulažete truda i snage, time će nefs sve više biti poražen. Nakon izvjesnog vremena, dosegnut će te to, da budete jedan od Allahu dž.š. dragih sluga.

Nakon što vaš nefs prođe određeni terbijet, postat ćete od onih kojima je sve omogućeno. Šejtan više neće moći da dotiče takvu osobu, pa će njegov iman biti osiguran. Šejtan ga više neće moći gurnuti u bilo kakav haram.

Naravno, ni tada  šejtan neće posustati, već će se truditi da bar što manje  ibadeta činimo, kako bi imali što manje sevapa. To je njegov posao.

Najvažnija stvar koju trebamo znati na putu terbijeta nefsa jeste; da smo mi niko i ništa. Ako smo krenuli na ovaj put, kako bismo postali neko i nešto, tada nećemo stići nidokle.

Na tarikatskom putu osnovni cilj je da postanemo niko i ništa. Kada to postignemo, time smo stigli do svog cilja i cijeli svijet će biti pod našom komandom. Jedina težnja i cilj će tada biti Allah dž.š. Počećemo da uviđamo Allahove dž.š. Tedželijate (Manifestacije). Sve ono za čime ćemo tada težiti jeste, samo Allahovo dž.š. zadovoljstvo, da nas zavoli kao Svog vjernog slugu. Neka ovo bude naš glavni cilj i ono čemu stremimo!

U suprotnom, ako budemo trčali za dunjalukom i ljudima, naše konačno odredište biće veoma neugodno i ružno. Da nas Allah dž.š. zaštiti od toga, i da naš nefs prođe put terbijeta, da kao takvi možemo ploviti Njegovim okeanima milosti.

Nakon toga, slijedi samo mir i spokoj. Pravi Mir je na tom odredištu.

Da nam Allah dž.š. omogući da stignemo do tog odredišta inšallah!

Fatiha.

Za sve što radimo odgovorni smo samo pred Allahom dž. š., i sve što nam treba tražit ćemo od Njega.  Ako je Allah dž.š. na strani jednog svoga sluge, njemu će u životu sve biti sa lahkoćom.

Nafaku (Rizk) očekujemo od Allaha dž.š. Trudimo se i radimo, ali nafaka nije plod našeg rada, već je ona ono što nam pošalje Allah dž. š. Rad i trud koji mi ulažemo je samo sredstvo za ono što nam Allah dž. š. želi poslati. Ako gledamo Allaha dž.š. kao svog Gospodara onda će sve što nam dolazi, dolaziti od Njega.  U suprotnom, ako našeg poslodavca i onog ko daje gledamo u ljudima a ne u Allaha dž.š. onda će nam svaki posao biti otežan.

Sulejman a.s. je bio pejgamber koji je razgovarao sa pticama i sa mravima. Jednom je pitao jednog mrava: “Koliko je tebi dovoljno hrane za jednu godinu?“ Mrav mu je odgovorio: “Dovoljno mi je jedno zrno žita za cijelu godinu.“ Sulejman a.s. je htio da se uvjeri u to. Stavio je zrno žita i mrava u jednu čašu i nakon godinu dana, vidio je da mrav ima još pola zrna žita. Začudio se tome pa upita mrava: „Šta je bilo, rekao si da ti za godinu dana treba jedno čitavo zrno?“ Mrav mu odgovori: “Do sada sam svoju nafaku očekivao od Allaha dž. š. i nikada me On nije ostavio gladnog. Sve što je meni bilo suđeno, to mi je i dolazilo. Ali sada, ti si se pojavio i zato sam se pobojao za svoju nafaku.“

Rizk (nafaka) nam je zagarantovana, ona dolazi od Allaha dž.š. jer, On je Sultan svih sultana i od Njega trebamo tražiti, ne od Njegovih siromašnih sluga. Bez obzira koliko oni bili bogati, U odnosu na Njega svi su siromašni. Ako Allah dž.š. ne želi nekome dati nafaku, da se okupe svi bogati ljudi iz cijelog svijeta ne bi mu mogli dati niti jedan komad hljeba; ali ako Allah dž.š. želi nekome dati nafaku, da se cijeli svijet suprostavi, ne bi je mogli zaustaviti.

Što znači da je kvalitetan insan samo onaj koji se u svemu oslanja na Allaha dž.š. Takav insan samo očekuje od Allaha dž.š., i drugog se nikoga ne boji.

Uvijek ponavljamo to, da se cijeli svijet uroti protiv insana ako je Allah dž.š. na njegovoj strani, ne može mu niko ništa. A isto tako da je cijeli svijet na strani insana a ako Allah dž.š. nije, oni mu ne mogu pružiti nikakvu zaštitu. Ako Allah dž.š. želi da zaštiti svoga slugu On ga zaštiti, i stvara načine i razloge kako bi zaštitio svoga slugu. Postoje Njegove nevidljive vojske, planovi koje ne možemo ni da zamislimo.

U vremenu kada je rođen Musa a.s. ubijana su  sva muška novorođenčad. Ali je Allah dž.š. htio da pokaže svoju moć, kao i to da je On jedini vladar na ovom svijetu; uzeo je malog Musa a.s. pod svoju zaštitu. Allah dž.š. je napravio takav plan i zaštitio Musa a.s. kao novorođenče, tako da mu ništa nije moglo naškoditi.

Zato se ne trebamo bojati sluga, već Gospodara.

Ako nas On zaštiti niko nam ne može nauditi, jer On zna kako će nas zaštititi. Njemu nije potrebna vojska koju ima kako bi nas zaštitio. On to može uraditi i pomoću jednog malog mrava. Postoje  takva stvorenja kod Allaha dž.š., da ih pošalje, ne bismo imali snage ni da ih pogledamo.

Ako je uz nas Allah dž.š. nemamo se čega bojati, sve što radimo u konačnici će biti završeno dobro. Možeš posjedovati najveću vojsku na svijetu, a da Allah dž.š. pošalje nešto malo što će te uništiti. Zato, samo pred Njim odgovaramo za svoje poslove. Stoga, se potpuno prepuštamo Njemu i kažemo: ”Hasbun Allah ve ni'mel vekil” i onda nemamo razloga za strah.

Kvalitetan insan je samo onaj koji za sve odgovara Allahu dž.š., i samo od Njega traži.

Da nas Allah dž š. ubroji među svoje sluge koji se boje samo Njega!

Ako nas Allah dž.š upiše u svoju knjigu sve što započnemo završiće se sa selametom.

Fatiha

Došlo je takvo vrijeme da su rasprostranjene razne opasne bolesti. Bolnice su pune ljudi. Apoteke ne mogu da naprave lijekova, koliko se prodaje. Nekada, ljudi bi  u 70-oj godini počeli da se razboljevaju, sada se to dešava ljudima od 50 godina. Generacije koje dolaze posle nas, još su u težoj situaciji.  Svijet stalno napreduje, ide dalje. Ljudi su zaglavili u rukama kapitalizma. Sve se radi samo u cilju zarade. Kada se nešto proizvodi, gleda se na to da ima što duži rok trajanja, da bi se bolje prodalo. Bez razmišljanja, kakve će posljedice imati po ljudsko zdravlje, razne hemikalije se dodaju u namirnice. Zbog toga ljudi sve više oboljevaju. 

Nama dolaze mnogi i žale se na razne bolesti, traže dovu, ali oni prvo trebaju da pripaze na svoje zdravlje. Što manje trebaju koristiti proizvode koji se prodaju po samoposlugama. To je teško, ne možemo reći da nećemo kupovati ništa iz prodavnica, ali zato trebamo nastojati da što manje kupujemo, već  da koristimo domaće, tj. da je na što prirodniji način proizvedeno. Zato se treba malo potruditi, ali to je zaista vrijedno truda. Neke stvari koje se proizvode, ne treba nikako kupovati niti unositi u kuću. Toliko ima aditiva u tim namirnicama koje su kancerogene i koje dovode do raznih zdravstvenih komplikacija. 

Barem nemojte koristiti jestivo suncokretovo ulje, umjesto toga treba koristiti maslinovo ulje. Margarin nemojte uopšte koristiti, koristite puter, maslac. Na primjer, 1 litar suncokretovog ulja je 2-3KM, a 1kg suncokretovih sjemenki je 10KM. Potrebno je više od 5kg suncokretovih sjemenki da bi se proizveo 1 litar čistog suncokretvog ulja, što znači da bi 1 litar čistog ulja trebao da košta više od 40KM. Ako se prodaje po 2-3 KM, znači da u njemu ima svega više od suncokretovog ulja. Opet ćemo se vratiti na ovo, ali barem ove dvije stvari da se izbace iz upotrebe. Zatim, rafinirana kuhinjska sol, nikako se ne treba koristiti, ili u što manjim količinama. Umjesto kuhinjske soli, koristiti prirodnu mineralnu sol.

U zdravom tijelu zdrav duh, znači, ako nam je tijelo zdravo onda možemo bolje činiti ibadet Allahu dž.š. Svaki ibadet pored duhovne ima i zdravstvene koristi.  Ibadet se ne čini radi zdravstvene koristi, već zarad Allahovog zadovoljstva, ali on nam donosi i zdravstvenu korist. Kao što je namaz koristan fizički, tako je i sa svakim drugim ibadetom. Zato pazite na svoje zdravlje kako biste što duže mogli činiti ibadet.  Ako počnete obolijevati pa ne budete mogli uzeti abdest, ne budete mogli klanjati, tada nećete biti zadovoljni. Zbog toga, trebate unaprijed poduzeti neke mjere, kako se  ne biste  razboljeli. Naš šejh k.s. je imao jednu kratku dovu, a to su oprost i zdravlje. Kome Allah dž.š. podari to dvoje on će biti sretan na ovom svijetu. Zato uvijek učite dovu za zdravlje i oprost. Opet ćemo se vraćati na ovu temu i upozoravati na zdravlje inšallah. Fatiha.

Pravilna ishrana II dio

Prošle sedmice smo govorili, treba da bude zdravo tijelo za zdrav duh, da bi bolje činili ibadet. Kako započeti dan? Prvo, obavezno ujutru na prazan stomak popiti kahvu. Dobra je za sve, pogotovo za cirkulaciju, pritisak, stvara ravnotežu šećera u krvi. Šalu na stranu!

Ujutru kada se probudite, ako ikako možete započnite dan sa voćem. Ko radi/ne radi, neka ujutru pojede jednu voćku. Ili barem jednom sedmično, ako nemate vremena ujutru. Ono što ujutru čisti organizam od raznih toksina i čisti krv, to je voće! Ako jedete voće, jedite ga na prazan stomak. Voće prije jela je šefaluk, uz jelo je nepotrebno a posle jela je štetno. Tako da, ako ćete jesti voće jedite ga na prazan stomak ili prije jela.

Trebate dobro doručkovati, ako je potrebno ustanite pola sata ranije, ali nađite vremena za doručak. Tijelu je ujutru potrebna energija, nemojte započinjati dan bez doručka. Jer posle izvjesnog vremena, izgubićete snagu. Zato doručak treba biti obilan. Sunnet je započeti svaki obrok sa prstohvatom soli, prirodne mineralne soli. Također, pranje ruku prije jela je sunnet, kao i jesti desnom rukom. Kada se jede desnom rukom, sve što jedemo donosi, ima pozitivnu energiju i korisno je za naše tijelo, dok jedenje lijevom rukom znači da primamo negativnu energiju kroz tu hranu. Sofre ne bi trebale biti prenatrpane, pokušati što manje miješati hranu, neka vam budu jednostavna jela, jedna ili dvije vrste. Poslanik s.a.v.s. je većinom jeo jednu vrstu jela  za jedan obrok, rijetko dvije, a vrlo rijetko tri. Znači, neka bude zastupljena jedna vrsta hrane i neka sofra ne bude preobilna.

Također,  treba voditi računa, koliko je to moguće, da se u jednom jelu ne miješaju proteini i karbohidrati. Naravno vi ćete jesti burek, koji je kontradiktoran ovom pravilu, ali barem uz burek jedite salatu kako bi se uspostavila ravnoteža, kako bi bio manje štetan. Inače je savjet našeg šejha k.s., da uz svaki obrok jedemo svježu salatu. Pogotovo ko je nulte krvne grupe, kao sto je šejh Ismail; a koliko je moguće smanjiti unošenje hljeba i tjestenine, jer je za nultu krvnu grupu hljeb štetan. Dok, možete jesti meso i proteine koliko god želite. To je za nultu krvnu grupu. Za krvnu grupu `A`  je sasvim obrnuto, ne preporučuje se meso. Naš šejh efendija je volio meso i konzumirao ga je, ali je vodio računa da ne bude sve samo crveno meso, već i da masnoća bude zastupljena.  Znači, ako je 200 gr crveno meso, mora biti i 100 gr masnoće. Allah dž.š. je tako stvorio životinje, sa tom proporcijom mesa i masnoće. Znači, dva komada crvenog dijela i jedan komad bijelog. Imali smo priliku, Allah dž.š. nas je počastio, da šejh efendiji pravimo kebab puno puta, i jednom prilikom nam je dao recept  za ražnjiće. Jedan sloj crvenog, jedan bijelog, i da pritom bude sa ljutom paprikom i obavezno sa lukom. To je bio njegov recept za kebab. Da nikada sofra ne bude bez luka, bijelog luka i sirćeta.

Mi možemo do sutra govoriti  koliko su štetni po zdravlje proizvodi koji se prodaju po supermarketima, pa ih makar što manje koristite. Ako su na sofri zastupljeni luk, bijeli luk i sirće, bit će manji uticaj proizvoda koji se koriste iz supermarketa. I obavezno da bude jedna vrsta salate.  Da se pojede sve što je na tanjiru, da se ništa ne ostavlja, jer ne znate u kom dijelu hrane je bereket, da li u prvom ili u posljednjem zalogaju. Bereket je nešto što se ne može parama kupiti. Bez obzira koliko nečega ima količinski, ako u sebi nema bereketa, biće nam malo.

Ašik Junus, prije nego je pristupio bilo kojem tarikatu, putovao je svojom zemljom. U to vrijeme vladala je velika suša i neimaština. Došao je do vrata hadži Bektaš Velije  i zatražio je nešto pšenice. Šejh ga je upitao: „Želiš li pšenicu ili himmet?“ Obzirom da tada još nije bio derviš, nije znao šta će sa himmetom, pa je odgovorio: „ Daj ti meni pšenice.“  Šejh ga je tri puta pita, sva tri puta je isto odgovarao: „Narod je gladan, daj ti nama pšenice.“ Šejh mu je dao pšenicu. Po povratku, usput se preslušavao, i došao je do zaključka da ipak ima nešto u himmetu. Vratio se, i rekao šejhu: „Ja sam vjerovatno pogriješio, ja želim himmet.“  Šejh mu je odgovorio: „E sada je gotovo, sada ti više nema kod mene nafake, trebaš otići kod nekog drugog šejha.“ U onome što Allah dž.š. daje, dva i dva nisu četiri, može biti 20, 30 ili 100, ako ima u tome bereketa. A ako nema bereketa može biti obrnuto, nečega može biti 1000 a da vrijedi kao 100.

Dakle, pojesti sve što se iznese na sofru. Za sofrom, jelom, muslimanu trebaju tri stvari: zikr, šukur i tefekkur. Zikr, znači treba početi spomenom Allahovog dž.š. imena. Šukur, treba šućurati na nimetu koji nam je Allah dž.š. dao za tom sofrom. Tefekkur, treba razmišljati kojim putem je došla ta nafaka.

Ako je jedan hljeb na sofri, mislite da je taj hljeb kupljen za jednu marku. Bez obzira što košta samo 1KM, kada samo pomislimo kroz kakav proces je prošao taj hljeb, da bi došao u toj formi na našu sofru. Koliko je samo uloženo teškog rada, onih koji su sijali pšenicu, koji su napravili brašno, pekar koji je pekao, čitav taj dugi put koji je hljeb prošao dok je došao do naše sofre. Zato, sve što dođe pred nas, trebamo shvatiti kao hediju od Allaha dž.š. i imati poštovanje prema tom nimetu.

Sunnet je za muslimana da jede dva puta dnevno, treći obrok već predstavlja problem za naš organizam. Nećemo jesti ako nismo gladni. Ako budemo praktikovali ove sunnete Božijeg poslanika s.a.v.s. sigurno ćemo biti zdravi, ako ništa drugo, barem ćemo umanjiti negativan efekat današnje loše ishrane.

Ne treba jesti kasno navečer. Najmanje tri sata prije spavanja, trebali bismo završiti svoj posljednji obrok. Da se ne bismo osjećali teško. Noć je za odmor. Allah dž.š. je tako stvorio naš organizam, da on sam sebe popravlja, regeneriše tokom noći. Čak i ako pojedemo samo jednu jabuku pred spavanje, umjesto da se naš organizam koncentriše na obnavljanje ćelija, on se koncentriše na probavu te jabuke. Znači, poslije akšam namaza ne treba ništa konzumirati. Može se popiti prirodni, biljni čaj, bez šećera. Ako budete  o svemu ovome vodili računa, vaše tijelo će imati snagu, kuvet, inšallah.

Da nam Allah dž.š. podari zdravlje i tjelesnu snagu, da Mu možemo činiti ibadet inšallah jer, zbog toga smo na ovom svijetu! 

Fatiha!