Budi Mu’min Koliko God Te Koštalo

Šejh Ismail effendi

Bismillahir-Rahmanir-Rahim.

Da nam Allah dž.š. podari snagu, snagu da kažemo ono što je istina i da nam podari da budemo u društvu onih koji govore istinu. Istina dolazi od Allaha dž.š. Ako istina dolazi od pravog izvora onda ona daje život ljudima. Svi Božiji Poslanici su govorili istinu i oni kojih su njih slijedili govorili su hak, istinu. Oni koji su slijedili Allahove evlije i oni su govorili istinu. Potrudite se da budete u društvu takvih ljudi, jer u takvim medžlisima- skupovima  postoji Allahova tajna.
 
Kao što smo već govorili,  Šah Nakšibend Hz.  je govorio :
”Ko god prisustvuje našem sohbetu dobija sevab 30 godina ibadeta”.  
Zato ne propuštajte da budete u takvim skupovima, tu dolazi direktno Allahova milost, to je izvor. Kada insan nađe takvo mjesto treba ga se čvrsto držati. Ono što je pogrešno treba da se kaže da se ne prešuti. Ono što se mora reći da se kaže.
 
Svaki će sluga polagati račun Allahu dž.š. nije važno šta će drugi o nama misliti već šta Allah dž.š. misli o nama. Kada treba reći istinu trebamo je i reći, a pogotovo oni koji za to imaju izun, oni to trebaju reći jer ako ne kažu takvi neće moći položiti račun Allahu dž.š.
 
Za svaku našu riječ odgovorni smo pred Allahom dž.š.  a oni koji su ovlašteni oni moraju da kažu istinu bez obzira na cijenu. Ako nas je Allah dž.š. time zadužio mi to moramo reći.
 
Drugačije su dužnosti običnog čovjeka, a drugačije Allahovog evlije. Sada je i vrijeme drugačije. S obzirom da živimo u teškom vremenu imamo dopuštenje da neke stvari prešutimo, ali oni koji su za to ovlašteni oni moraju da govore istinu. Ono što njima stiže od Allaha dž.š. oni to moraju prenijeti ljudima.
 
Njima to ne dolazi direktno od Allaha dž.š. već putem Njegovih evlija i oni to ne smiju sakriti jer to bi tada bilo kao jedna vrsta krađe. Od toga  što je dobio od Allaha dž.š. svaki insan ima svoj udio. Ove vrste okupljanja medžlisa su duhovni skupovi i razlikuju se od znanstvenih skupova. Jedno je ”Batin Ilm” a drugo ”Zahir Ilm”. Zahir Ilm je bitan, ali Batin Ilm ima drugačije okolnosti. To je svijet tajni, to je nešto što naš razum ne može da obuhvati.

Ako iz tog svijeta nama nešto dođe, mi to moramo prenijeti ljudima, to je jedan okean. Ono što dolazi  iz tog okeana, dovoljno je svima ovdje prisutnima  i svako će uzeti onoliko koliki mu je nasib, tj. koliko mu je suđeno u zavisnosti od njegovog lkapaciteta.
 
Tu nije bitno šta će ljudi misliti ili pričati jer ovo je put Pejgambera s.a.v.s. i evlija. I Pejgamberi su bili potlačeni. Govorili su hak, ali i pored toga nisu bili prihvaćeni od ljudi, većina ljudi im nije vjerovala samo mali broj njih je vjerovao. Oni kojima je bilo suđeno oni kojima je Allah dž.š. podario vjeru takvi su i vjerovali.
 
Ashabi Božijeg Poslanika s.a.v.s. prošli su taj put. Nisu se ustručavali da kažu istinu bez obzira s čime su se morali suočiti. Činili su dobro dok su zauzvrat dobijali loše i pored toga su govorili istinu. Dosta je njih tako završilo. Bez obzira koliko su dobra činili njima je uzvraćeno sa zlom.
 
Kao  Osman r.a.koji je hranio muslimane kad god su bili gladni. U vrijeme velike suše, kada nije bilo hrane muslimani su htjeli da kupe deve od njega nudeci mu dva put više od njihove vrijednosti, ali im je on rekao: ”Ne možete mi dati 10 puta više i neću vam ih prodati, jer ima neko ko će mi dati 10 puta više.” Tada su se oni požalili Poslaniku s.a.v.s. i on ga je pitao šta se desilo. Tada je Osman r.a. rekao: ”Ja ne prodajem ove deve već ih dajem radi Allahovog zadovoljstva.” Sto deva  sa svim tovarima na njima je poklonio muslimanima. Njegov je račun samo sa Allahom dž.š. Onoliko koliko Allah dž.š. može da plati niko ne može da plati, najmanje 10 puta više ili 100 puta više. Kada je bila nestašica vode on je poklonio bunare sa vodom. Kupio ih je od jednog jevreja i postao je ortak s njim. Kada muslimani nisu imali vodu on im je dao vodu.
 
Takav  jedan hazreti Osman bio je zarobljen u svojoj kući od strane muslimana i ostavili su ga gladnog i žednog. Nisu mu dali niti vodu niti hranu čak mu nisu dozvoljavali da ide na džumu. Iako je on bio taj koji ih je nahranio kada su bili gladni i napoio kada su bili žedni.  Otvorio je časni Kur'an, počeo je učiti i tako je zaspao. To je bilo u periodu kada je on bio halifa i Poslanik s.a.v.s. je več bio na onom svijetu. U snu vidio je Poslanika s.a.v.s. i pitao ga je:
– O Osmane, jesu li te gladnog ostavili?
– Jesu, ja Resulallah.
– Jesu li te žednog ostavili?
– Jesu, ja Resulallah.
– Jel’ ti ne dopuštaju da ideš u džamiju?
– Ne dopuštaju, ja Resulallah.”
 
Tada mu je Poslanik s.a.v.s. rekao: ”Ako želiš poslat ću ti pomoć ili ako želiš dođi da skupa iftarimo.” Odgovorio je: „ Ja želim iftariti s tobom, ja Resulallah.”
 
Kada se probudio, bio je spreman da postane šehid, znao je šta će se desiti. Izdajnici su ušli u njegovu kuću i počeli su ga udarati, jedan od njih  je izvukao mač, bio je to bliski prijatelj njegovog oca. Osman r.a. ga je upitao :”Da te moj otac sada vidi šta bi uradio?” On je se postidio i otišao. To nije važno, već da je on nakon svog dobra koje je učinio, dočekao takav kraj. Oni koji su na Allahovom putu oni su odgovorni samo Njemu. On je iftario sa Resulallahom s.a.v.s. Takve insane Resulullah s.a.v.s. prima kod sebe.
 
Da nam Allah dž.š. podari da budemo od onih koji su na takvom putu, da budemo sa dobrima inšAllah, da budemo dobri i da budemo sa dobrima. Amin!
 
Fatiha.

MUSLIMAN  I  MU’MIN:

Šejh Ismail effendi

Bismillahir-Rahmanir-Rahim.

Cilj tarikata jeste terbijet nefsa.

Onaj ko dolazi u tarikat mora da zna zbog čega dolazi. Kada neko izgovori šehadet, on time postaje musliman, ali da bi bio mumin, to je nešto drugo. Sa šehadetom postaje musliman, ulazi u Islam i to je dovoljno, ako želi da ostane na tom nivou to je dovoljno, ali ako želi da napreduje onda to nije dovoljno. Allah dž.š. želi da napredujemo, želi da postanemo mumini. Onaj ko klanja namaz i posti on je musliman, ko želi nešto više treba da postane mumin.

Postoje svijetovi pored ovog vidljivog svijeta koji mi ne vidimo i pozvani smo u taj svijet. Allah dž.š. poziva sve u taj nevidiljivi svijet. Ko se prepusti svome nefsu neće se odazvati na taj poziv i ostat će na tom nivou. Da li je to razlog zbog čega je došao na ovaj svijet? Naravno da nije! Kada bi insan vidio samo mali djelić onoga što Allah dž.š. priprema za njega, zaboravio bi na ovaj dunjaluk.

Jedan mladić je došao Božijem poslaniku s.a.v.s. i rekao:“ Ja Resulallah, ja sam dočekao sabah kao pravi mumin.“ Bio je veoma mlad, oko 15 godina, još mu ni brada nije porasla, ali je rekao da je kao pravi mumin dočekao sabah. Božiji poslanik s.a.v.s. je naravno znao šta je se desilo ali ga je ipak pitao, šta je bilo. 

”Ja Rasulallah, ja sam vidio sve ono o čemu si nam ti pričao, vidio sam Arš i vidio sam sve dženete i u njima evlije koji nas čekaju, sve što si nam pričao o duhovnom svijetu, sve sam vidio. Zato sam dočekao sabah kao pravi mumin” odgovorio je mladić. U tome je tajna, barem da jedan namaz klanjamo kao pravi mumini ili da jednu noć provedemo kao mumini, ništa na ovom svijetu se ne može porediti sa tim. 

To treba da bude cilj svakog muslimana, da bude mumin. Zato treba da se bori sa svojim nefsom. Ko se ne suprostavi svome nefsu ne može doći do toga. Kada se počneš suprostavljati svome nefsu, tada će se polako početi mjenjati tvoj hal. Onaj koji se ne odupire svome nefsu on se počinje daviti u aroganciji i u kiburu, te osobine postoje kod svakog insana. Jedna od najvećih bolesti nefsa jeste ponos, arogancija i kibur, želi da bude neko i nešto veliko.

Kada odavde pogledamo zvijezde, one se čine kao tačke na nebu, a u stvarnosti mi smo kao tačke u odnosu na veličinu tih zvijezda. Tako neko, čiji nefs nije prošao terbijet, može reći : ”Ja sam veći od zvijezda.“ A zapravo je samo jedna tačkica. Ako krene na taj put, vidjet će, približavajući se tim zvijezdama, kako su one puno veće od njega i kako je sićušan naspram njih. A šta su zvijezde več samo tačkice u svemiru i svi svijetovi kada bi se sastali ne bi bili ništa naspram Allaha dž.š. a šta smo mi u svemu tome!? Ne osvrćući se na svoju ”manjinu” mislimo da smo veliki, a zapravo smo nemoćni. Ako krenemo tim putem, ako stavimo svoj nefs pod terbijet tada ćemo moći da uviđamo stvari onakvima kakve zaista i jesu, tada ćemo početi da rastemo. Taj rast, ta veličina će biti od Allaha dž.š. i u njoj nema greške. Što se više insan približava Allahu dž.š. tada shvata koliko je nemoćan i počinje da biva skrušen.

Tada ga Allah dž.š. ne spušta dole već ga izdiže nad drugim ljudima, daje mu čast. Ta čast nije kao dunjalučke časti koja je od danas do sutra, već traje zauvjek. Da bismo zaslužili tu čast, moramo se boriti sa svojim nefsom, jer kada se suprostavimo nefsu tada počinje da raste i da se ljuti, i šejtan se ljuti, toliko se naljuti da želi da napadne insana ali ne može jer onaj koji se podvrgne terbijetu nefsa taj će biti zauvjek sa Allahom dž.š. i šejtan će ga zauvjek izgubiti. Da ne bi izgubio tog insana, uradit će sve što je u njegovoj moći. Zato oni koji dolaze u tarikat trebaju toga biti svijesni. Ako vide da su sa svih strana napadnuti od šejtana, od nefsa, trebaju znati da su na pravom putu. Tada insan počinje da dobija duhovnu snagu.

Duhovna snaga se ne može prebrojati, jer da se može izmjeriti na bilo koji način, ljudi danas nebi bili u stanju u kojem jesu.
Koliko milijardi ljudi na svijetu, ali nema niko ko vlada njima, muslimani nemaju jednog vođe. Dosta njih su muslimani ali nisu na Allahovoj strani, ne suprostavljaju se svome nefsu i tako nemaju duhovne snage. I da su milijarde ili deset milijardi isto je, neće imati duhovnu snagu. Ali da se samo tri čovjeka sastanu u ime Allaha dž.š.

Allah će im dati kuvet i spustit će rahmet na to mjesto. Kada od Allaha dž.š. dođe snaga, kuvet, tada se njoj ništa ne može suprostaviti! Zato trebaš znati odakle dolazi tvoja duhovna snaga, trebaš znati da ona dolazi od Allaha dž.š. I znaj kada kreneš Njegovim putem da će ti biti data snaga. Ko god iskreno krene prema Allahu dž.š. On ga obaspe Svojom milošću i podari mu snagu, tada On stoji iza njega i niko mu se ne može suprostaviti. Zato šejtan, pogotovo ne voli ljude iz tarikata, najviše se sa njima bakće.

Njegovi najveći protivnici su pripadnici tarikata. Oni su njegovi najveći neprijatelji i s njima ne može da izađe na kraj. Zato se nemojte uznemiravati, ne birinite ako primjetite da se šejtan vama bakće, to znači da ste na pravom putu, ne bojte se! Šejtan je nemoćan u odnosu na insana. On jedino može da naškodi kada smo mi nesigurni na ovom putu, kada vidi nesigurnost tada vreba priliku, zato mu ne dajte priliku. 

Šejtani i nefsovi su najveći neprijatelji pripadnicima tarikata. Oni koji su u tarikatu, oni su na putu prema Allahu dž.š. a to je nešto što šejtan najviše mrzi, budući da on to mrzi znači da smo na pravom putu. Zato budite čvrsti na svom put, nemoj te da skrećete sa puta i ne dozvolite da vas obuzme sumlja, to je nešto što što vas može skrenuti sa puta i usporiti ili zaustaviti. Zato je nas šejh k.s. govorio: ”Onaj koji se umori taj zastane, onaj koji zastane i zaostati će na ovom putu.” Zato na ovom putu trebate ići bez umora, samo naprijed. Onima kojima je to nasib oni će doći do svog cilja. Ti se samo skoncetriši na svoj put, da dođeš do Allaha dž.š. bezbjedno.

Da nam Allah dž.š. omogući da obuzdamo svoj nefs i da budemo od onih koji su barem jedan dan proveli kao mumini ili barem jedan vakat namaz, da osjetimo ukus te ljepote. Amin.

Fatiha.