Jednom je živio sultan koji je imao jednu želju i rekao je: “Ako se ova moja želja ostvari, daću 100 zlatnika da se podijele siromasima”. Allahovom voljom to se ostvarilo i pošto je obećao, sultan je stavio novac u vreću i dao slugi da ga podijeli dervišima, jer su oni siromašni ljudi. Međutim, taj sluga se naveče vratio nazad sultanu sa riječima: “Oprosti vladaru ali nisam ih mogao naći ni podijeliti ništa od ovog novca dervišima ili siromasima”. Sultan upita: “Pa kako? Zar ih nema? Ali u ovom gradu ima preko 400 derviša.“ Sluga mu odgovori: “Davao sam pravim dervišima ali oni ne prihvataju, ne žele novac. A ovi drugi koji hoće novac, oni nisu derviši. Zato sam vreću vratio natrag jer nisam mogao podijeliti ništa.” Na to sultan reče: “Ja volim derviše ali ovaj sluga je potpuno u pravu”.

Dakle, istinski derviši ne traže dunjalučka blaga, oni samo žele da Gospodar bude zadovoljan njima. Jer oni imaju pravo blago – ljubav prema Allahu i Poslaniku s.a.v.s. i oni znaju stvarnost ovog života, da to nije vječan nego samo privremeni život. Zbog toga napuštaju dunjaluk i hodaju u odjeći koja nije najbolja i ne dotjeruju puno svoju vanjštinu. Njih ne zanima da prate modu ili druge stvari, zanima ih samo Allah dž.š. Ali postoje i ljudi koji se pretvaraju da su derviši, oni su samo imitacija. Takvih lažnih derviša ima puno u današnje doba. Zato se ova priča može primijeniti na bilo koje vrijeme, iako je ona stara hiljadu godina. Čak i tada su postojali iskreni ljudi koji su željeli samo Allahovo zadovoljstvo a i ljudi koji su pokušavali da izgledaju tako jer su zapravo bili jako lijeni. Dobri i loši ljudi postoje u svakom vremenu. Isto se odnosi na ono što slijedite. Neko ko glumi da je vjernik zbog želja svog nefsa, ne može dobiti ništa. A i drugi preko njega ne mogu dobiti ništa, pa se to završi razočarenjem.

Neka Allah učini da ljudi prepoznaju takve i neka nas drži podalje od pokvarenih osoba. Da nam Allah dž.š. takođe podari da budemo kao oni derviši koji nisu zainteresovani za dunjaluk. Dunjaluk nam služi samo radi ahireta, da pripremimo sebe za ahiret i steknemo Allahovu ljubav i milost. Tarikat nastoji da ljude izvede na pravi put tako da se ne pokoravaju svom egu. Možete biti bogati a biti i derviš, to je moguće. Ali budite istinski derviš koji novac troši radi Allaha a ne da izgledate tako a u stvari priželjkujete sve. I ako kažete: “Da se dogodilo ovo ili da je bilo onako…”, tada niste derviš. Vratili ste se na početak jer to znači da niste zadovoljni. Zadovoljstvo je najveće blago a istinski derviš to u sebi ima.

Ve min Allahi tevfik. El-Fatiha.

O voljeni, o ahbabi. Selamullahu alejkum, neka Gospodarov Selam bude sa vama. Gospodarov Selam je na Njegovog Miljenika a.s., pa od Resulullaha a.s. do Šah-i Merdana pa od Šah-i Merdana do onih koji vole Poslanika i njegov put.

Mi smo halka onih koji vole Poslanika a.s. ono što nam bude nadahnuto, o tome govorimo. Ko je Šah-i Merdan? Sejjidina Ali ibn Ebu Talib r.a. s njegovom ljubavi, mi želimo ojačati svoju vjeru. Mi želimo da znamo i da učimo puteve poštovanja. Osoba koja nema poštovanja je smeće. Osoba koja ima poštovanje je dragocjena. Ove naše jutarnje halke, nakon sabah namaza i sabahskog evrada, su male halke koje imamo nakon naših obaveza.

Izgovarajte Bismilahir-rahmanir-rahim. Ne radite nista bez Bismille. Ovo treba da ljudi uče, i da se podsjećaju da izgovaraju Bismilahir-rahmanir-rahim. Sve što se počne bez Bismille je sasječeno, i ne može uroditi plodom.

Čiju ste ruku uzeli, tu ruku i poštujte, i budite disciplinovani. Medžlis svakog mubarek sata počinje sa Bismilahir-rahmanir-rahim.

Bismilla je okean, o Šejh Muhammed effendi. Koji god dragi kamen tražiš, naći ćeš ga u Bismilahir-rahmanir-rahim.

Nema ništa što ne postoji u Bismilahir-rahmanir-rahim. Mi ne želimo blaga dunjaluka. Mi želimo mekam na Nebesima, mekam u vječnosti. Želimo da se pripremimo za taj mekam, a vrata sedam Nebesa otvara Bismilahir-rahmanir-rahim.

Dozvoljeno je učiti Bismillu za dunjalučke potrebe, ali na ovom putu se koristi za Ahiretske potrebe. Sramota je učiti Bismillu za dunjalučke potrebe. Nema potrebe za tim. Koliko god dunjalučka blaga bila velika i u tvojim očima vrijedna, pusti ih, pusti ih neka uzmu sve. To nema vrijednosti. Samo neka znaju oni koji uzmu dunjalučka blaga, da će biti pitani šta su uradili sa njima? Jesu li ih koristili zbog svog ega? Sram neka ih bude ako su ih koristili zbog svog ega. To je isto kao kad bi dijamant bacili pod ljudske noge. Kakvo nam dobro mogu donijeti dunjalučka blaga? Oni koji su bogati, jedu ujutro janje, u podne janje i navečer janje. Ali to što jedu nema nikakvu vrijednost.

Šta je to što odvaja ljude od životinja i čini razliku među njima. Položaj hajvana je jasan, a također položaj insana je jasan. Psi vole kosti i sretni su kad ih nađu, ljudi vole meso. Ne radujte se kostima. Učimo o edebu. Osoba bez edeba nema nikakvu vrijednost, ni na dunjaluku ni na ahiretu. O voljeni o ahbabi. Moji voljeni žele nešto čuti nakon sabah namaza.

U starim vremenima, ljudi su običavali nakon sabah namaza da piju kahvu, da se zajedno okupe na jednom mjestu i da piju kahvu, a da pritom potraže nekog od evlija, da ih počasti svojim prisustvom. Oni su osjećali svježinu u grudima, od tih jutarnjih sastanaka. Bivali su napunjeni svježinom, snagom i ljubavlju.

Šta je ljudski kapital? To je ljubav.

Jesi li bio voljen, jesi li volio? To je tvoja vrijednost.

Dobro, mi volimo konje. Uredu, onda ćete biti i proživljeni među konjima. Danas ova nova moda, kad ljudi nose pse. Šta vi imate s njima, mi njih volimo. Ljudi će biti sa onima koje vole. Na sudnjem danu ćeš biti pitan, koga si volio? A ti ćeš reći, volio sam ovog ovdje psa. Odvedite ih obojicu.

Nije našao ljubav na dunjaluku, nego se svezao lancem kao pas i bio pseći sluga. Budi Gospodarov sluga! Umjesto Gospodara ti si odabrao da budeš na usluzi psu, kakvo dobro te može stići od psa? Pas je sav prljav, njegovo tijelo je nečisto. Ima samo lajanje i ništa više. Ujeda i laje, to je sve što on ima.

Zašto trošiš svoje dragocjeno vrijeme na tu životinju?  Kad tu osobu pitaš da udijeli sadaku, za to nema vremena, ali ima psa iza leđa, za psa ima vremena i sve potrebno.

Postoje i psi koji kad se razljute ujedaju i svoje vlasnike. Ego je također i pas. Ko slijedi svoj ego, jednog dana će ga ego ujesti. Ko slijedi svoj ego, postat će jednog dana šejtan. Ko slijedi evliju, Šah-i Merdana, i on će postati jednog dana Šah-i Merdan, čovjek koji posjeduje čast.

To sam vidio u Evropi. U Evropi niko ne zna šta je čisto a šta prljavo. Jednom smo prolazili kroz jedan evropski grad, tu je bio i Šejh Mehmet. Vidio sam jednog čovjeka koji nosi metlu i torbu na leđima, i s njim je bio jedan veliki pas. Upitao sam zašto nosi te stvari sa sobom, objasnili su mi da zakon zabranjuje da na cesti bude pseće nečisti, pa su vlasnici pasa dužni da imaju svu tu opremu kako bi očistili cestu nakon što pas izvrši nuždu. I sad taj čovjek nosi torbu na leđima, u kojoj se nalazi pseći izmet?! Je li to insanski? Je li to evropska civilizacija? Sram neka bude velike islamske civilizacije, koje također slijede ovu modu. Žene također nose ove male psiće u torbicama, grle ih i spavaju s njima zajedno? Sram neka ih bude, imaju vremena za ovakve stvari. Ljudi će biti proživljeni sa onima koje vole. Ovi sebe nazivaju ljubiteljima pasa. Zaštitnicima pasa, od čega ih štitite, postali ste hajvani.

Vi ste insani, vi imate čast. Znate li šta trebate da činite? Kako se moglo desiti da ste postali ljubitelji pasa, koji su izrazito prljavi i nečisti? Ne možete jesti iz zdjele koju je pas lizao, ne smijete dodirnuti psa, psi su prljavi, ali ko sluša?

Odrasli ljudi u Europi hodaju cestom noseći na leđima torbe napunjene psećim izmetom. Je li to znači biti moderan i biti Europljanin, biti uspješan?

Neka propadne ovaj sistem, i saj taj životni stil. Ljudi su se pretvorili u pse, napadaju jedni druge. Ukinuli ste i smaknuli Sultanat, zato je cijeli svijet u ovakvom stanju. Kada dođe Sultan, uzjaše svog konja i kaže Bismilahir-rahmanir-rahim, i Meded Ja Šah-i Merdan, cijela Europa će se zatresti. Mi danas hrlimo Europi, zašto? Zato što su učinili da zaboravimo Bismilahir-rahmanir-rahim.

Požari, oluje, poplave, a ljudi su zaboravili da Bismilahir-rahmanir-rahim može da ih od toga zaštiti. Ko ima u svom domu ispisanu Bismillu, njemu ne može nanijeti štetu ni poplava ni oluja ni požar.

O voljeni, o ahbabi. Nije talent izlaziti lijep među ljude, nego doći pred Gospodara čist. Bismilla se zaboravila, zato je nestalo ravnoteže na dunjaluku.

Ljudi nisu nikad zadovoljni, sad će i glad nastupiti također. Nakon ovih protesta, doći će i vrijeme gladi. O Šejh Mehmet effendi, u zadnjem vremenu će nastupiti takva glad, da će ljudi obilaziti mezarluke, i reći će, ovaj je tek ukopan, ima još mesa na njemu, izvadimo ga i skinimo meso s njega i zakopajmo kosti nazad. Ovo su riječi Istine. Slušajte! Ne zaboravljajte Bismilahir-rahmanir-rahim, inače će vas razne nevolje snaći. Ko želi da se spasi nevolja, neka izgovara Bismilahir-rahmanir-rahim.

O Gospodaru, mi Tebi padamo na sedždu, O Šah-i Merdan, smatraj nas svojim voljenima. On kaže kako da vas smatram svojim voljenima kad ne pokazujete edeb kojem sam vas naučio, kako da vas smatram mojim voljenima?

Možete vidjeti kako sam živio svoj život, iz knjiga koje čitate. A kako vi živite? Upadate u haram i tražite od mene da vas pomognem? Šta možemo učiniti za vas, vi ste sebe dokrajčili. O vi koji sebe nazivate alevitima, šijama, i ostalim sektama, znajte da ste na krivom putu. Vratiti se na Pravi put, ili će vam pasti na glavu ono što ste zaslužili!

Božja zemlja je prostrana, nikom nije tijesno. Recite Bismilahir-rahmanir-rahim. Ne govorite ja sam alim, ja sam učio islam. Jednom je došao jedan čovjek na džumu, došao je malo ranije kako bi očistio džamiju. Pošto je džamija bila velika on je pitao imama da mu pomogne da je očisti. Na to mu imam reče, ja sam imam, ja sam učio islam, nije moje da čistim, ljudi poput tebe treba da čiste džamije! Zar je imamima zabranjeno da čiste džamije? Ja sam učio vjeru, ja sam čovjek od vjere, ja sam alim. Ti neznalico, kako me možeš pitati da ja čistim džamiju?! Nisam ja neznalica nego ti, zar Allah Uzvišeni nije naredio Poslaniku Ibrahimu da očisti Njegovu kuću, zbog ljudi koji tu dolaze, koji tavafe tu i klanjaju.

Tvoje znanje ti samo daje aroganciju i oholjenje.

Idi i radi šta želiš, ja ću je sam čistiti. Ljude danas ovako odgajaju, današnji alimi. Kad mu kažeš idi i očisti ovo, kako da ja čistim, ja imam diplomu. Nos im je u oblacima.

Ne zaboravite Bismilahir-rahmanir-rahim! Neka je salavat i selam na Poslanika Muhammeda s.a.v.s. Ja Rabbi ne odvoji nas od blagodati Bismille, mi smo Tvoje slabe sluge, pošalji nam Gospodaru Sultana koji će pokazati svijetu veličanstvenost Islama.

El Fatiha

Znate li koliko je puta Časni Poslanik s.a.v.s. išao na prag Ebu Džehla? Plakao je zbog njega, govorivši mu: “Ebu Džehle, okreni se.” A znate li koliko je on vrijeđao Poslanika? Dok nije došla naredba da ga ostavi. Ebu Džehl nije na dobrom mjestu sada, niti će ikada biti. Poslanik s.a.v.s. išao je do njega i natrag, stotine puta. Negirao je Poslanika, negirao Allaha, negirao je sve. Ebu Džehl je uradio mnoge stvari a jedna od njih je sljedeća: Jednog dana je bio toliko ispunjen mržnjom da je pozvao svoje ljude i rekao: “Ispred moje kuće iskopajte veliku rupu i stavite poklopac na nju”. Njegovi robovi uradiše tako. Onda je rekao: “Sada neka jedan od vas pozove Muhameda. Reci mu – ‘Ebu Džehl je vrlo bolestan i traži da dođeš'”. Svjesno je rekao Ebu Džehl: “Znam da će doći. Kad čuje da sam bolestan, bez obzira na to šta sam mu činio. On će doći, ja to znam”.

Otišli su do Poslanika s.a.v.s. koji je pitao: “Ebu Džehl me zove?” Rekli su: “Da”. “Onda ću doći!“ Poslanik s.a.v.s. zaboravio je sve što je ovaj učinio protiv njega. Krenuo je prema Ebu Džehlu, otvorio je svoje srce. U potpunosti je otvorio svoje srce misleći da bi to mogla biti jedina šansa za Ebu Džehla da se spasi: “Zato me je pozvao”. Išao je sa velikom nadom, ne očekujući ništa od njega, sem da će prihvatiti islam, izgovoriti šehadet i naći spas. Kada je Poslanik s.a.v.s. stigao, Ebu Džehl je sjedio odmah iza svog prozora, gledajući kako Časni Poslanik s.a.v.s. dolazi. Gledao ga je podlo a Poslanik s.a.v.s. nije mogao vidjeti njega. Ebu Džehl je gledao mjesto zasjede i mislio: “Sada će pasti”. Rekao je svojim ljudima koji su se skrivali u okruženju: “Čim padne unutra, ja ću izaći”.

Časni Poslanik s.a.v.s. je došao korak po korak i na mjestu gdje je bila zasjeda, podigao je nogu. Da je nastavio dalje sigurno bi pao u rupu. Ali on nije napravio sljedeći korak nego se okrenuo, stavio nogu iznad rupe opet, pa se okrenuo i vratio nazad. On nije napravio samo taj jedan korak naprijed. Ebu Džehl se vidjevši to jako uzrujao i rekao: “Do zadnje minute je znao. Samo tu se okrenuo.” Istrčao je vani, galameći na svoje ljude: “Trčite za njim! Uhvatite ga!” Međutim, skroz je zaboravio na rupu. Dok je trčao, upade u nju. Kada je pao u rupu, zaboravio je na Poslanika s.a.v.s. dozivao je svoje ljude: “Ja sam ovdje, pomozite mi!” Oni su došli u želji da pomognu ali mala rupa je postajala sve dublja. Bacili su uže u rupu, uže je padalo sve dublje i dublje ali nikako nije stizalo do Ebu Džehla. Ponovo je shvatio, te reče svojim ljudima: “Idite po Muhameda. Ako on ne dođe ovdje, nikada neću izaći iz ove rupe, ostat ću u njoj zauvijek.”

I oni opet otrčaše do Poslanika s.a.v.s., ovaj put mu ispričaše šta se dogodilo. Poslanik s.a.v.s. reče: “Pitao je za mene? Onda ću se vratiti do njega.” I otišao je njemu, pozvavši: “O Ebu Džehle!” Gledajući prema gore, odgovori Ebu Džehl: “Došao si zbog mene?”, “Da”, odgovorio je Poslanik s.a.v.s.. Ebu Džehl je rekao: “Onda mi daj ruku.” Poslanik s.a.v.s. stavio je ruku dolje a Ebu Džehl je pružio svoju i Poslanik s.a.v.s. ga je izvukao. Ebu Džehl se onda okrenuo i rekao mu: “Ti si veliki mađioničar! Spojili su svu užad kako bi mogla doći do kraja, ali ona ne stigoše do mene. Ti si veliki čarobnjak!”

U ranijem slučaju, Džibril a.s. je došao i rekao Poslaniku: “O Resulullah, Allah je naredio da ne nastaviš još jedan korak dalje, jer su pripremili zasjedu za tebe. Okreni se.“ I zato se Poslanik s.a.v.s. vratio. Ipak je sam Ebu Džehl pao u tu rupu. Ali čak i Ebu Džehl je shvatio da kada je u nevolji, bez Poslanika s.a.v.s. on ne može izaći iz tog pakla. Nakon što ga je Poslanik s.a.v.s. izvukao, on se okrenuo i ustao protiv Poslanika s.a.v.s. opet i opet, i opet, i opet. To je potrajalo sve dok nije došlo do bitke na Bedru a on je tu završio.

Poslanik s.a.v.s. dao je da se tijela neprijatelja poginulih u borbi na Bedru bace u bunar. Ti ljudi su bili vrlo bogati, većina su bili čast Mekke. Bilo je vrlo loše baciti njihova tijela tamo. I Mubarek Poslanik s.a.v.s. je došao, gledajući u bunar i rekao: “Da li sada slušate? Sada ste vidjeli? Sada razumijete? Allah je ispunio obećanje koje mi je dao. Da li će ispuniti obećanje s vama? Sada razumijete? Ali to je prekasno za vas sada.” A Omer r.a. koji je to gledao reče: “O Resulullah, zar mrtvi čuju?” Poslanik s.a.v.s. gledajući u njega odgovori: “Omere, ne možeš me čuti bolje od njih. Osim jedne stvari, oni se ne mogu vratiti nazad i raspravljati se sa mnom. Oni su samo tu, u tišini su tamo i patnji. Patnja u ovom trenutku počinje za njih.”

Prije nego što padneš u to, probudi se. Ako ne vidite sebe i svoj ego gori nego Ebu Džehlov, ako ne vidite svoj ego gori nego Faraonov ili Nimrudov, ako ne vidite svoj ego da je gori nego šejtanov, vi ste ohola osoba. Vatra će vas pržiti.

El-Fatiha.