Šejh Ismail ef.
Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.
Da nam Gospodar učvrsti naš iman i naš islam i da čvrsto stojimo na putu haka. To je ono što želimo od Allaha i čemu dovimo. Da budemo čvrsti na putu haka i Islama. Trebamo zato da čuvamo svoj iman. To je naš životni cilj.
Mi imamo zadatak da budemo Allahove sluge i mi smo Njegove slabe sluge. Naša vazifa je da nastojimo da budemo na Njegovom putu i koliko možemo da obavljamo svoj ibadet i da se ne odvajamo sa puta istine, a sve drugo je u Allahovim rukama.
Kakav nam je hal i naša situacija o tome ne trebamo puno da razmišljamo i o tome ćemo posebno jednom prilikom govoriti, ali kakav god da nam je hal i kakva je god Allahova volja mi ne trebamo odustati od svog hizmeta Allahu dž.š. Možda će nas Allah dž.š. time iskušavati da vidi koliko smo čvrsti na ovom putu, jer kažemo da jesmo, da smo na Tvom putu, ali da li govorimo istinu? Jesmo li zaista iskreni u tome?
Kada to kažemo sigurno ćemo biti iskušavani u tome. Kada budemo na tom iskušenju, ako pri tom ne odustanemo od svog hizmeta i ako i dalje budemo nastojali da ostanemo na Allahovom putu, Allah dž.š. koji je merhametli i pravedan će nas sigurno na kraju učiniti sretnim i zadovoljnim. Neće nas razočarati.
Zato ko krene ovim putem ne treba da trči za nagradom niti za položajem, jer ne radi se tu samo o džennetu ili džehennemu. Da se sva duhovna vrata otvore i da ugledamo nebesa i da vidimo da piše da ćemo biti osuđeni na džehenemsku vatru, ipak ne trebamo odustajati od svog hizmeta u ime Allaha. Ako ćeš odustati zbog toga, ne trebaš ni kretati ovim putem, jer ono što je zapisano je Allahova volja i On je taj koji može da to promijeni. Mi se ne miješamo u Njegov posao nego nastojimo da obavljamo svoju dužnost.
Mi smo njegove sluge i trebamo da pokušamo da zadržimo tu ulogu. Ako to uspijemo svakako je sve naše.
Da nam Allah dž.š. samo jednom kaže: “Ti si Moj sluga“, to treba da nam je dovoljno. Ako se Allah dž.š. obraćajući se Svojim melecima kaže: “Ovo je Moj sluga“, nema veće časti za nas od toga.
Zato kada krenemo ovim putem trebamo znati šta da tražimo od Allaha dž.š. Ono dunjalučko svakako nas ne zanima nego trebamo znati šta da tražimo od onog ahiretskog. Za čim ćemo trčati trebamo to znati, a sigurno su Allahova obećanja istinita i ko krene Njegovim putem sigurno će mu On dati ono što želi. Međutim ako budeš trčao za dunjalukom samog sebe ćeš prevariti.
Allah dž.š. je Vlasnik svega. Sve deredže su Allahove i mi od Njega to tražimo, ali neka te ne zavara ni jedan duhovni položaj. Šta god da imaš neka te to ne zadržava na putu i da sve izgubiš što posjeduješ i duhovno i materijalno nedaj da te to zamori i uspori na putu. Allah je onaj koji daje i uzima. Ono što dadne kao i mogućnost da dadne još više pripada samo Njemu.
Važno je kako ćemo se postaviti, jer mi smo ti koji smo na iskušenju. Kako da se ponašamo?
Kada nam Allah dž.š. sve daje mi ga se ne sjećamo. Ljudsko biće je čudno i kad sve izgubi onda se sjeti Allaha dž.š., a čim mu se normalizuje stanje opet ga zaboravi Allaha dž.š. Da ne kažemo zaboravi, ali on se previše opusti. Tvoj hal se ne smije promijeniti, ni kad je teško, ni kad nam je situacija dobra. To je znak čistoće duha.
Da ti čitav svijet daju ne traba da ti u srcu nastane velika promjena, a isto tako da ti sve na svijetu oduzmu ne treba ti to promijeniti stanje srca. Tako treba da se ponaša vlasnik čistog imana. Ne smije nikad zaboraviti ko je Vlasnik svega. On je Taj koji daje i uzima. Šta mi imamo ako nas On udalji sa Svojih vrata?
Ovo je dova našeg Šejha k.s. i to je jaka dova: “ Allahumme sebitna alel iman, Allahumme sebitna alel islam, Allahumme sebitna alel hakk”
“Allahu, učvrsti nas u našem imanu
Allahu, učvrsti nas na putu haka
Allahu, učvrsti nas u Islamu.”
To je taj put. Nemoj biti ni previše opušten, niti padaj u očaj, jer Allah dž.š. je Onaj koji te vidi i isto tako On je Taj Koji te iskušava. Trebaš da budeš zadovoljan ako te Allah dž.š. iskušava znači da te je prihvatio za svog slugu i da želi da kreneš Njegovim putem, želi te za Sebe.
U suprotnom bi te prepustio tvom nefsu i to je ono čega se trebaš bojati. To je opasno.
Ako nekom Allahovom slugi sve ide po volji i nikako nema iskušenja jadan je on. Zato su prije Allahove evlije kada duže vrijeme ne bi bili u problemima ili se ne bi razboljeli oni su se plašili da nisu možda negdje pokazali slabost pri svom hizmetu Allahu dž.š. Ako nisu bili u teškoćama oni su bili zabrinuti da su nešto pogriješili i da ih je Allah dž.š. prepustio njihovom nefsu.
Oni su se brinuli, jer znaju da ako zapadneš u probleme znači da te Allah dž.š. iskušava, a bez Njegove volje ne može ništa da se desi, ni list na grani ne može da se pomjeri, čak i zrak koji dišemo je pod komandom Allaha dž.š. Ako to znate onda trebate znati i to da sve što vam se dešava je Allahovom voljom i koliko je moguće ta iskušenja koja ti dolaze od Njega dočekaj sa strpljenjem.
Pogotovo je to usul našeg nakšibendijskog tarikata da budemo svakodnevno iskušavani i da dobijamo deredže u zavisnosti od sabura koji pokažemo.
Naravno da je potrebno ibadetiti i zikriti, samo ne zaboravite da je to svakako naša vazifa i ako želite da brzo napreduejte onda se morate strpiti pri iskušnjima. Saburati ne znači samo izgovoriti elhamdulillah nego to iskušenje treba prihvatiti. Biti zadovoljan s tim, a kad kažemo nešto samo jezikom to je sabur jezika.Trebamo naravno jezikom izraziti zahvalnost, ali to elhamdulillah koje izgovorimo trebamo i svojim srcem potvrditi tako što ćemo to iskušenje dočekati sa potpunim prihvaćanjem i onda će to biti napredak na našem duhovnom putu.
Da nas Allah dž.š. ne odvoji od Njegovog puta, da nas ne prepusti nama samima i da uvijek budemo prihvaćeni kao Njegove sluge i da zauvijek budemo Njemu na hizmetu.
Fatiha!
