S kim je vaše srce?       

Šejh Muhammed Nazim el-Hakkani, sohbet od 21.09.1989. godine

Bismillahir-Rahmanir-Rahim.   

Molimo Allaha Svemogućeg za Njegove blagoslove. I molimo da oni do nas stignu ali da nešto od toga i ostane u našim srcima. Jer ako prepustimo nešto razumu, on poslije određenog vremena zaboravi, dok srca to čuvaju. Razum radi kao na baterije. Instrument na baterije vremenom slabi. Na ovakav način funkcioniše razum. Ali srca su ono od vas što pripada Allahu dž.š.

 Gospodar kaže: “Čitavo vaše tijelo pripada vama, sinovi Ademovi, jedino vaše srce pripada Meni. Srce vjernika je Moje prijestolje i tamo sam Ja. Čuvajte to prijestolje samo za Mene. Ne dajte da iko drugi dođe i sjedne na njega. Ne, samo Ja sam tamo i jako sam ljubomoran ako vidim nekog drugog na Mom prijestolju“. Tako govori Naš Gospodar. Zaista, niko nije sretan da mu se drugi usele u njegovu kuću. Ili zar bi ijedan kralj ili sultan volio da nađe drugu osobu kako sjedi na njegovom tronu? Ovo je jasno, pa kako se onda ne brinete za tron koji je u vašem srcu? Kome prodajete ili kome izdajete svoje srce? Morate paziti na njega.

Jeste li rentali ili ste prodali svoje srce? Šta radite s njim? Kakvo vam je srce? S kim je ono? A svaki put kad pogleda, Allah dž.š. gleda u naše srce a ne u naše lice. Naš izgled nije bitan. Za Gospodara je bitno naše srce, jer gleda i pita: “S kim je Moj rob?“ Vi morate odgovoriti, morate sebe zapitati sedam puta na dan: „S kim mi je srce? S kim mi je srce?“ Zato što nas Allah dž.š. pogleda 24.000 puta pitajući: „S kim je Moj rob? S kim je?“ A za vas je bar sedam puta, ako ne obratite pažnju na srce sedam puta, bit će vam teško sačuvati pravi iman kad budete umirali. To znači da barem sedam puta morate biti sa Svojim Gospodarom putem vašeg srca. Ako je više od ovoga, to je i više časti za vas.

I svaki put kad sretnete Gospodara svojim srcem, to nije uzalud. On dž.š. će vas nagraditi odjenuvši vas nurom. Odjećom od svjetlosti, blagodatima i približiti vas Svojoj Nebeskoj Prisutnosti. Pripazite na sebe. Vrijeme prolazi. Juče smo bili djeca, danas smo već odrasli. Sutra odlazimo. Vrijeme brzo teče, naročito kako nas je obavijestio Sejjidina Muhammed s.a.v.s. da će vrijeme prolaziti jako brzo kako se budu približavali posljednji dani. Mi živimo upravo u tom brzom vremenu. Sve se odvija brzo. Morate požuriti. Mi smo kao u velikoj brzini i zato naši životi ubrzano idu prema svom kraju. Ne možete vi smanjiti brzinu jer ovo nije auto sa mjenjačem. Ne možemo je smanjiti, svi idemo istom brzinom.

Stoga, koliko ste u mogućnosti da se približite Božanskoj Prisutnosti, učinite to. Elhamdulillah, sretni smo što nalazimo ljude koji traže zadovoljstvo Svoga Gospodara i traže da Mu budu bliže. I to školovani ljudi, razumni ljudi, i nadamo se da će se dan za danom ljudi oko nas probuditi tako da bolje shvate svoje živote, da shvate dunjaluk, da saznaju o Gospodaru. I da prije nego napuste ovaj svijet, učine da Gospodar bude zadovoljan njima. To je glavni cilj. Ko učini da Njegov Gospodar bude njime zadovoljan, uspio je u onome što se od njega očekivalo u ovom životu. Očekuje se od svakoga da učini Allaha dž.š. zadovoljnog njime.

Ne znam je li išta drugo važnije od ovoga. Molimo blagoslove od Allaha Uzvišenog i da nas učini uspješnim na tom putu, prije nego napustimo ovaj život. Kad budemo odlazili, da Naš Gospodar bude zadovoljan nama. Neka nam Allah dž.š. daruje iz Svojih beskrajnih blagodati i milosti, da budemo Njegovi iskreni robovi i da slijedimo Njegovog Miljenika Muhammeda s.a.v.s. korak po korak. I molimo za uspjeh u toj namjeri od Allahovih dž.š. beskrajnih milosti.

Bi hurmeti-l-Habib, bi hurmeti-l-Fatiha.

 Jednoga dana smo sa našim šejhom k.s. bili u bašti, pokazao nam je jedno veliko stablo koje je izgledalo snažno, međutim korjen stabla nije bio jak tako da se pomicao. Šejh mi je rekao da iščupam to stablo. Ja sam ga malo prodrmao, iako je bilo veliko, ono se prevrnulo. Zatim mi je pokazao jedno stablo koje nije bilo niti ¼ veličine predhodnog stabla, ali je imalo jake korjene, koliko god sam se trudio nisam ga mogao iščupati. Šejh mi se nasmijao i rekao: „ovakav trebaš biti, treba ti biti jak korjen, niti jedan vjetar niti oluja te ne može pomjeriti sa mjesta.“ Ako čvrsto stojiš na svojim nogama ništa te ne može oboriti. Sigurno će biti teških dana koji će doći ali ti čvrsto stoj na nogama. Ne gledaj sa strane šta se dešava, samo čvrsto stoj. Ma ko šta pričao i govorio ti idi svojim putem. Ako vjeruješ u ovaj put, nemoj skretati s njega, tako da možeš doći do svog cilja i na ovom i na onom svijetu. InšAllah budite čvrsti. Nemojte puno gledati sa strane, dođite ovdje učite zikr i vratite se kući, gledajte svoja posla, ma ko da vam šta govori ne obraćate pažnju. Naš put je put selameta, naš je cilj inšAllah siguran. Elhamdulillah nas ništa ne može dotaći. Vi samo budite čvrsto na svojim nogama i ništa vas ne može dotaći, nemojte da skrećete s puta jer dunjaluk vuče na svoju stranu. Uvijek mislite na cilj, važno je kako završimo posao. Možeš čitav životni vijek ići pravim putem i da u jednom momentu skreneš i da to bude kraj. Da naš kraj bude hairli inšAllah jer nas na kraju puta čeka hajr, inšAllah da stignemo do njega. Amin!

Fatiha

Onaj ko ne zna put do Muhameda s.a.v.s. ne zna ni put do Allaha dž.š. Onaj ko ne može učiniti Muhammeda s.a.v.s. zadovoljnim njime, ne može ni Allah dž.š. biti njime zadovoljan! Prvo je potrebno da Muhammed s.a.v.s. bude zadovoljan s nama, tako će i Allah dž.š. biti zadovoljan s nama. Njegov život na ovom svijetu je završen ali on nije umro. Sve hedije koje mi njemu šaljemo, naše ibadete, on je u to upućen. Svaki salavat koji mu donesemo jedan od meleka mu ga dostavi u istom momentu. Kako je to velika čast za nas, kada donesemo salavat na Božijeg poslanika s.a.v.s. jedan melek ga prenese i kaže, ¨ ovo je hedija od Ismaila¨ (imenuje onog ko donosi selam). Božiji poslanik s.a.v.s. nema potrebe za našim hedijama ali mi imamo potrebu za njegovim dovama. Zbog toga, te hedije koje šaljemo njega čine sretnim ali sretnim radi nas, jer mi od njih imamo koristi. On je rekao da će biti svjedok imanu njegovog umeta. Svjedok je onaj koji je bio prisutan, koji je vidio svojim očima. Ne možete biti svjedok onoga što niste vidjeli. To znači da, Božiji Poslanik s.a.v.s. zna za naše ibadete, za naš iman. Nemojte reći „meni ne treba posrednik, ja mogu ići direktno do Allaha dž.š.“ Prvo će te naći Poslanika s.a.v.s. pa onda Allaha dž.š. , jer ga je On poslao kao Svoga Poslanika. Ako ne priznajete nečijeg Poslanika, onda ne priznajete ni onoga ko ga je poslao. A ko ga je poslao? Allah dž.š.! Ako volite Poslanika s.a.v.s. onda volite i Allaha dž.š. U ovoj silsili to je tako ! Voljet će te Božijeg poslanika s.a.v.s. i njegove evlije, ko voli evlije voli i Poslanika s.a.v.s. ko voli Poslanika s.a.v.s. voli i Allaha dž.š. Zato u ovom mjesecu trebamo nastojati da uspostavimo duhovnu vezu sa Božijim Poslanikom s.a.v.s. Svaki hajr, svako dobro djelo koje učinimo da ga posvetimo Poslaniku s.a.v.s.

Ko može da prouči 100 salavata na Božijeg Poslanika s.a.v.s. pogotovo u ovom mjesecu, treba nastojati da svaki dan prouči 100 salavata. Ako podjelite sadaku, podjelite je u ime Poslanika s.a.v.s. Ako nahranite jednog siromaha neka to bude u ime Muhammeda s.a.v.s. U ovom mjesecu, svaki dan nanjetite jedno dobro dijelo i neka to bude u ime Muhammeda s.a.v.s., tako da on u ovom mjesecu bude zadovoljan sa nama. Sigurno će doći pred nas i na ovom i na onom svijetu, kada god budete u teškoj situaciji, pritećiće vam u pomoć. InšAllah, da nikada ne budete u teškoj situaciji ali ako budete, hedije koje ste poslali Poslaniku s.a.v.s. bit će vam od pomoći. In šAllah da Muhammed s.a.v.s. bude obavješten o našim dobrim djelima. On je svakog momenta svoga života mislio na svoj umet, niti jednu hediju nije primio od Allaha dž.š. a da je nije podjelio sa nama. Sve što je Allah dž.š. poklonio njemu, on je nastojao da dio toga namjeni svom umetu. Neko koga nikada nismo vidjeli, koga ne poznajemo, ko nas ne poznaje, za nas je učio dove i molio se. Zato se ti okreni za onim ko je tebe toliko volio i učini jedno dobro dijelo. Ako se vratiš Muhammedu s.a.v.s. vratio si se Allahu dž.š. Onaj koga Muhammed s.a.v.s. uhvati za ruku neće ostati na sred puta. Allah dž.š nas je počastio da budemo dio umeta Muhammeda s.a.v.s. inšAllah da nam podari da budemo njegov istinski ¨hakkiki¨umet.

Da bereket ovog mjeseca bude nad nama i da bude posrednik u tome da se približimo Poslaniku s.a.v.s. Da ojača ljubav među nama, da nam Allah dž.š u ovom mjesecu otvori vrata hajra. Amin!

Postoje pouke koje možemo izvući iz Mi'radža. Kao prvo Mi'radž se desio 11 godina nakon što je Pejgamber s.a.v.s. primio prvu objavu. Nakon što je primio prvu objavu Pejgamber s.a.v.s. nije odmah uzdignut na nebesa, nego je u tom periodu bio podvrgnut određenom terbijetu. Da je Allah dž.š. htio On je mogao i u prvoj godini da pošalje Pejgambera s.a.v.s. na ovo putovanje, ali na ovaj način nas Allah dž.š. želi nečemu podučiti. Upravo u ovom periodu od 11 godina Pejgamber s.a.v.s. je prošao kroz mnoga iskušenja koja su ga pripremala za susret sa njegovim Gospodarom, a i kao lekcija kojom nas Gospodar uči kako treba da se pomažemo. Duša Pejgambera s.a.v.s. je uvijek u Božjem prisustvu, ali kroz Mi'radž nas Allah dž.š. uči na koji način da duhovno putujemo. Nakon poteškoća i teških iskušenja slijedi susret sa Allahom dž.š.

Nakon jednog veoma teškog dana punog iskušenja Pejgamber s.a.v.s. je otišao da se odmori u kuću svoje tetke po mlijeku Umi Hiram r.a. (Hala-Sultan). Pejgamber s.a.v.s. je toliko bio isrpljen da je odmah zaspao. Zbog toliko patnje i iskušenja toga dana Pejgamber s.a.v.s. je bio veoma uznemiren da je Allah dž.š. rekao Džibrilu a.s.: „Moj Habib je uznemiren idi i dovedi ga Meni“. Kada je Džibril a.s. stigao u kuću Umi Hiram r.a. vidio je da Pejgamber s.a.v.s. spava. Trebalo ga je probuditi, ali kako da to uradi? Džibril a.s. je  poljubio Pejgambera s.a.v.s. u stopalo. Pošto Džibril a.s. nije ljudsko biće već melek; od hladnoće njegovog poljupca se Pejgamber s.a.v.s. probudio. Ugledavši Džibrila a.s. prvo je pomislio da  nešto nije pogresšno uradio i time prouzrokovao Allahovo dž.š. nezadovoljstvo. Džibril a.s. ga je razuvjerio da nije tako, govoreći mu da mu se Allah dž.š. smilovao i da ga poziva u Svoje prisustvo.

Ovdje možemo zastati i obratiti se onima koji smatraju bidatom (novotarijom) ljubljenje ruke i stopala jer,  pored toga što je jedan od najvećih meleka Džibril a.s. poljubio stopalo Pejgambera.s.a.v.s., Poslanik a.s. je govorio: „Kako živiš tako ćeš i umrijeti, a kako umreš na taj način ćeš biti i proživljen.“Ako si kao dijete iskazivao poštovanje prema starijima, kada ostariš i tebi će djeca iskazivati poštovanje. A danas vidimo kako se djeca obraćaju roditeljima imenom,  rukuju se umjesto da im poljube ruku. Kada oni ostare niko neće poljubiti ni njihovu ruku.

Hikmet je u tom da je kroz našu tekiju prošlo mnogo stranaca koji su postali muslimani i sada su ljudi od 50-60 godina sijede brade a da nikada nisu poljubili ruku svojih roditelja, tako isto danas u tekiji kad se selami niko njima ne ljubi ruku bez obzira što su stariji i sijede brade. Na stranu to što su oni postali muslimani i što će biti spašeni inšallah, kako su se oni ponašali u djetinstvu tako se i njima poslije vraća. Zato ako želimo biti poštovani u poznim godinama dok smo mladi trebamo imati i iskazivati poštovanje prema starijima.

Džibril a.s. dovodi buraka Pejgamberu s.a.v.s. na čijim je leđima došao iz Mekke do Kudsa, i ovaj dio je Isra (noćno putovanje), a njegovo uzdignuće na nebesa je započelo u Kudsu. Ovdje se treba zapitati zašto Pejgamber s.a.v.s. nije odmah uzdignut iz Mekke? Ako bi odnekud  trebalo ići u prisustvo Allaha dž.š., to bi onda trebala biti Kaba. Međutim, Kuds je mjesto ibadeta tri vjere, muslimana, kršćana i jevreja.

Allah dž.š. je želio ovim da pokaže kako od tog momenta sve vjere prestaju biti svete osim islama, da sva sveta mjesta pripadaju islamu, da je samo islam sveta vjera i da su sve druge vjere prestale da budu važeće. Kao drugo pitanje koje se trebamo zapitati jeste, zašto su baš potrebni Džibril a.s. i burak kad je Pejgamber s.a.v.s. mogao sam da bude  uzdignut? Da je Allah dž.š. htio mogao je samo njega sebi uzdignuti, ali stvar je u tome da sve treba da ide postepeno, ko kad želimo da dođemo do određenog cilja trebamo imati određena sredstva. Ko želi da stigne do Allaha dž.š. treba da slijedi taj usul. Ne možemo biti od onih koji kažu:“Ja ću direktno da razgovaram sa Allahom dž.š., ja samo znam za Njega, i nikog drugog ne priznajem.“ Tako bi onda Pejgamber s.a.v.s. bio sam uzdignut jer, niko osim njega nema bliži Allahu dž.š. 

Hikaja o Mi'radžu je duga i manje/više svima poznata, ali nas  zanimaju pouke koje se mogu izvući iz te priče. Kada je Pejgamber s.a.v.s. stigao u Mesdžidul-aksa, duhovno ga je čekalo 124.000 Poslanika. On im je predvodio namaz, i oni su ga prihvatili za svog imama. Nakon tog namaza počelo je njegovo uzdignuće na nebesa. Prošao je sedam kata nebesa i došao do Sidretu-l-Munteha, dokle ga je doveo i Džibril a.s., rekao mu da on dalje ne može jer ako bi, kako kaže, zakoračio jedan korak dalje bio bi uništen.  Nakon toga je mjesto Božjeg Jedinstva, gdje ne može da postoji ništa drugo.

Kao što smo već rekli, Pejgamber s.a.v.s. nije sam otišao do tog mjesta već ga je odveo Džibril a.s., i iako Pejgamber s.a.v.s. nije imao potrebu za vodičem, na taj način Gospodar nam je želio pokazati kojim putem (usulom) se dolazi u Božje prisustvo. Džibril a.s. je predao Pejgambera s.a.v.s. Allahu dž.š. u Njegovo prisustvo, što je ustvari  cilj i vazifa svakog iskrenog duhovnog vodiča (Šejha); da pripremi murida za susret sa Allahom dž.š. Kad murid stigne do tog cilja šejh se povlači, želeći tim pokazati kako on nije posrednik između Allaha dž.š. i Njegovog sluge, kao što vehabije tvrde. Jednom je tako jedan vehabija našem šejhu rekao:“Što si ti došao između nas i Allaha dž.š.?“ Šejh nije nikakav posrednik između nas i Allaha dž.š.,  to je samo njihov način da nas optužuju za širk. Šejh je onaj koji priprema murida za susret sa Allahom dž.š., i kada on bude spreman šejh ga predaje da bude u Allahovom dž.š. prisustvu, a on dalje nastavlja sam. Šejhov posao je završen, on murida ostavlja da sam nastavi put, što bi značilo da se taj murid vratio svom stvarnom biću.

Nakon Sidretu-l-Munteha, Pejgamber s.a.v.s. je sam nastavio put a Džibril a.s. je čekao na kapiji, on je trebao samo da ga dovede u Božje prisustvo, tim je njegova vazifa završena. Allahu dž.š. nisu potrebni Džibril a.s. niti burak da bi pozvao Pejgambera s.a.v.s. u Njegovo prisustvo, već nam ovim želi pokazati da se u Njegovo prisustvo dolazi određenim usulom i postepeno. Pejgamber s.a.v.s. je nastavio sam put i našao se u prisustvu Allaha dž.š., tj. na mjestu koje nije ograničeno vremenom ni prostorom, i gdje je on bio u direknom kontaktu sa Allahom dž.š.  

Allah dž.š. se obratio Pejgamberu s.a.v.s. glasom Ebu Bekra r.a. i rekao mu: „Budi Meni zahvalan!“ Pejgamber s.a.v.s. se  začudio, čuvši glas svog ashaba.  Gospodar mu je rekao: “Nemoj se čuditi, ti njega toliko voliš, ako nije pored tebe ti osjećaš da ti nešto nedostaje, zato ti se obraćam glasom Ebu Bekra r.a.“ Pejgamber s.a.v.s. je iskazao zahvalnost riječima: ETTEHIJJATU LILLAHI VES SALAVATU VET –TAJJIBATU, a Allah dž.š. mu uzvraća riječima: ESSELAMU ALEJKE EJJUHEN-NEBIJJU VE RAHMETULAHI VE BEREKATUHU ESSELAMU ALEJNA VE AL IBDIDALAHI SALIHIN.

Čak u momentima boravka u Gospodarevoj prisutnosti on je mislio na svoj ummet i na sve vjernike. Danas kada muslimani zajedno ne mogu da podijele ni komad hljeba bez svađe, vidimo Pejgambera s.a.v.s. kako i onda kad su mu džennet i džehennem bili pod nogama, on i dalje želi da to sve podijeli sa svojim ummetom. Musliman treba da bude toliko velikodušan da sve dijeli sa drugima, sve što on više dijeli njemu Allah dž.š. sve više daje. Prenosi se da se tokom tog susreta razmijenilo 90.000 riječi.

Pejgamber s.a.v.s. kaže da se trećina od tog znanja može podijeliti na:

• Zahir Ilm –  znanje koje je dostupno svim ljudima, tj. znanje stečeno iščitavanjem i učenjem iz knjiga, i svakome je dostupno.
• Batin Ilm –  kao tajna,  dostupno je određenim insanima i to je vrsta znanja koju ne može svako da dosegne, već samo oni koji su svoj nefs podvrgnuli terbijetu.
• Posljednja trećina je znanje između Allaha dž.š i Pejgambera s.a.v.s. koje nije dostupno nikom drugom.

Time je njemu ukazana počast i zbog toga niko drugi ne može dosegnuti to znanje. Tokom tog putovanja Pejgamber s.a.v.s. je vidio sve džennete i džehenneme, i vratio se sa raznim poklonima.

Postoje tri poznate hedije:

1. 1.Namaz
2. 2.Ko god ne bude činio širk učiće u džennet
3. 3.Amenerresulu (koje učimo uvijek nakon jacije namaza jer, Pejgamber s.a.v.s. je rekao: „Ko je prouči to mu je dovoljan ibadet i njega ne može dotaknuti nikakav sihr“)

Znači, ko god klanja barem dva rekata namaza on je izvršio Mi'radž. Kada stojimo u namazu to je kao put od Mekke do Kudsa, od rukua pa do sedžde je kao od Kudsa do Sidretu-l-Munteha, a boraveći na sedždi smo prešli granicu i nalazimo se u prisustvu Allaha dž.š. Sjedenjem na Ettehijatu je isto kao kada je Pejgamber s.a.v.s. boravio u prisustvu Allaha dž.š.

Iz tog razloga naš šejh ef. kaže:“ Ko god klanja bar dva rekata on je moj!“

Jedan musliman ne smije dozvoliti da legne u krevet a da nije klanjao dva rekata, bez obzira kako je proveo taj dan, i šta god da je učinio treba navečer da otklanja dva rekata.

Inšallah da nas Allah dž.š. upiše u svoju knjigu, da nam podari da svoj nefs podvrgnemo terbijetu, da imamo svoj udio u ovoj mubarek noći, i da budemo od onih koji su Salihin. Da ne padnemo u ruke šejtana kao ni u ruke našeg nefsa, da dok ne zatvorimo oči ne budemo prepušteni njemu, da hajr i bereket ove mubarek noći bude nad nama.

Fatiha!