Šejh Ismail ef.
Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.
Da Allah dž.š. učini naš život na ovom dunjaluku hairli i berićetli i da nam podari da provedemo svoj životni vijek na Njegovom putu inšallah i da još za ovog života dočekamo spas. Allah dž.š. može dati svome slugi da bude spašen i kad se to desi onda taj sluga može ići dokle god želi na ovom putu, ali put nema kraja.
Deredže koje se mogu dostići su beskrajne i zato na nakšibendijskom putu oči srca se rijetko otvaraju. Kad bi se samo jedan zastor otvorio mogli bismo o tome govoriti u sohbetima godinu dana šta se sve može vidjeti iza tog zastora i opet to ne bi bilo dovoljno vremena.
Na ljudskom srcu ima sedamdeset hiljada zastora. Samo Allah dž.š. zna koje se sve duhovne deredže mogu tako dostići i ako se samo jedan zastor otvori oni će biti zadivljeni onim što će vidjeti. Biće zadovoljni sa svojim halom i neće moći dalje da napreduju, jer će im se um pomuti onim što će vidjeti. Toliko toga ima samo iza jednog zastora, ali to nije naš cilj nego je naš cilj da vidimo iza tog zastora Onoga ko je njegov Vlasnik.
Zato je za nas hairnije da taj zastor ostane zatvoren. Mi smo izvana sa narodom, među ljudima, a unutra smo sa Allahom dž.š. Nije u redu da se prekine ta veza jer u duši uvijek treba da nam bude Allah dž.š. Srce murida se u takvom halu otvara, ali nam to neće biti pokazano. Murid napreduje duhovno, ali mu se to ne pokazuje da ne bi rekao da je to njegovom zaslugom.
Kao što smo rekli u tarikatu ne postoji riječ „ja“. Ko tu riječ izgovori teško njemu, jer sve što nam dolazi to dolazi od Allaha dž.š. i bereketom našeg Šejha, ali ako počnemo misliti da je to našim trudom postignuto, to neće biti dobro za nas. Zato se na našem srcu radi operacija zatvorenog tipa.
Dok ti sjediš ili spavaš tvoje srce se operiše, a da ti to i ne znaš i mnogo toga se mijenja u tvom halu. Dovoljno je da ti ne prekidaš vezu sa duhovnim centrom da bi ti stalno nešto stizalo, da ti se stalno duhovno nešto.
Kao što smo rekli, duhovnost je beskrajna i ona nije ograničena ni vremenom,ni mjestom. Vrijeme i mjesto priliče ovom dunjaluku, a kad se ta vrata otvore mjesto i vrijeme nestaju.
U jednoj sekundi može da stane čitavo jedno stoljeće. Allah dž.š. može jedno stoljeće da sažme u jednu sekundu, ali to je sve van dostupa našeg uma. Allah dž.š koliko nam dozvoli mi toliko znamo. U normalnim uslovima to je tako. Mi djelujemo zahirski, ali nemojte misliti da sve što se dešava je zahirsko. Ono što ti vidiš nije sve što postoji. Ono što čuješ nije jedino što postoji. Cilj nam je da izađemo iz te zatvorene kutije i da se okrenemo vječnosti.
Zato treba proći kroz duhovni trening da bi duhovno ojačali. To naravno nije moguće za jedan dan. Potrebne su godine, ali kad se postigne taj cilj i otvore se vrata onda ćemo biti u selametu, jer do tada će naš nefs koji je životinjskog karaktera biti ukročen i ići će tamo gdje ga mi usmjerimo. Ako se vrata otvore prije nego što budemo spremni, to je opasno. Zato nemojte da trčite za kerametom,jer stvarni keramet nije da neko može hodati po vodi ili letjeti.
Stvarni keramet je biti istrajan. Bez zamaranja nastaviti svojim duhovnim putem i tada će mam se svaki dan deredža povećavati i naša bliskost sa Allahom dž.š. će svakim danom biti sve veća i veća.
Zato čekaj dan kada će ti se otvoriti vrata. To neće biti ni prije vremena, ni sa zakašnjenjem nego točno kad bude vrijeme za to.. Trebaš znati da saburaš i da čekaš.
Ni da izgubiš snagu,nadu ,ni da se umoriš,niti da odustaneš, niti da sebe smatraš nekim i neči.
Trebaš ići srednjim putem i ono što ti je suđeno čekat će te na kraju tog puta.
Duhovna odjeća je hal u kojem se insan nalazi i ako je obučemo onda ćemo biti u selametu, jer nefs ne može da je odjene. Put prema tome je jedino kroz hizmet Allahu dž.š.
Neka nas Allah dž.š. učini od takvih sluga,da nas ne prepusti nama samima i da na kraju puta budemo od onih koji su došli do svog cilja, a naš cilj je samo Allah dž.š.
Fatiha!
