ČUVAJ SE GIBETA:

Šejh Ismail effendi

Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.

Ako insan želi da postigne neki cilj mora stremiti ka njemu. Ne može to postići odjednom jer moraju biti ispunjeni mnogi uslovi. Treba biti strpljiv, uporan i odlučan da bi uspuio. Ono što je još teže jeste da, kada dođe do svog cilja, da ostane na tom nivou. To je tako bilo da se radi o dunjaluku ili o ahiretu. Nas ne zanima dunjaluk, mi sada govorimo o ahiretu.

Svako želi da dođe do Allaha dž.š. i želi da Mu dođe što kraćim putem, ali nema kratkog puta. Nego treba biti istrajan u tome, odlučan i strpljiv i treba se suočiti sa mnogim poteškoćama. Teži dio jeste da zadržimo to što postignemo. Zato insan treba polako ići tim putem, da proživi svaki segment tog puta i tada će to biti dugotrajan uspjeh i neće odjednom pasti sa visine na koju je se popeo.

Zato kažemo za Islam da je on način života!  Glavni uslov koji moramo ispuniti da bismo dosli do svog cilja, do svog Gospodara Svevišnjeg Allaha dž.š. jeste da živimo u skladu s islamskim pravilima. Ne možemo to postići čineći samo jednu vrstu ibadeta npr. samo namazom, nego ćemo biti uspješni samo onda kada Islam budemo primjenjivali u svom svakodnevnom životu. Onda kad počnemo živjeti Islam tada će to biti trajno.

Mu'az ibn Džebel r.a. jedan od ashaba Božijeg Poslanika s.a.v.s. jednom prilikom je putovao sa Poslanikom s.a.v.s. i želio je čuti od njega tajnu, kako da što kraćim putem dođe do Allaha dž.š.  i pitao ga je: ” Ja Resulallah šta da uradim? Reci mi nešto što će mi pomoći da brzo stignem do Allaha dž.š.?“ Poslanik s.a.v.s. mu je rekao : ” Kalanjaj namaz!“ To nije bio odgovor koji je on želio da čuje, htio je da to bude nešto što će ga odjednom dovesti do Allaha dž.š. Onda mu je Pejgamber s.a.v.s. rekao da posti. Ni tada nije bio zadovoljan, pa je pitao:”Ja Resulallah, šta još da uradim?” Tada je dobio odgovor da daje zekat, da zikri itd. ali to je sve on već znao. Na kraju je Muhamed a.s. dodao: „ Želiš li da ti kažem još nešto mimo ovoga?“ Tada ga je posavjetovao da kontroliše ono što govori, tj svoj jezik, i to je zapravo tajna.

Imaju dvije pouke koje možemo iz toga izvući. Znači prvi uslov je da živiš Islam, da sve svoje vjerske obaveze redovno ispunjavaš, a da sevape za to što ispuniš ne bi izgubio moraš čuvati svoj jezik. Ako ne možeš kontrolisati svoj jezik možeš izgubiti svo dobro koje si učinio  .

Mu'az ibn Džebel r.a. je bio začuđen i pitao je Božijeg Poslanika s.a.v.s. „ Zar nakon toliko ibadeta, nakon svega što učinimo što je propisano i dalje trebamo da kontrolišemo svoj jezik? „ Poslaniku s.a.v.s. se nije svidjelo to pitanje pa je rekao: „ Da te Bogdo majka nije ni rodila pa da me nisi to pitao!“ 

Mnogi će biti bačeni u džehenem upravo zbog onoga što su govorili, jer koliko god da činili dobrih dijela sa jednom riječju mogu sve to da uniste. Mnogi ljudi će doživjeti propast upravo zbog svog jezika ili što su pričali o drugima ili što su bili  kiburli, arogantni.

Postoje dvije opasnosti, da nam raste naš kibur i da prčamo o drugima. Bez obzira koliko smo dobrih djela učinili ako to naglašavamo govoreči: ” Ja sam uradio to i to ”  tada ta dobra djela kod Allaha dž.š. nemaju nikakve vrijednosti i sve je protračeno.

 Tako isto onome ko gibeti dobra djela se brišu. To  je kao korpa sa probušenim dnom. Koliko god da ubacujete u nju ništa ne ostaje. Do koje god visoke deredže da dođemo bit ćemo spušteni na zemlju. Trudimo se da napredujemo duhovno, ali jednom riječju to možemo izgubiti jer Islam zabranjuje da pričamo loše o nekom drugom insanu. Ako ćemo to što imamo reći o našem prijatelju ili bratu ili bilo kome nešto što bi ga uvrijedilo onda je to zabranjeno, bez obzira da li je to istina ili nije. Ako nije istina onda je to još veči grijeh, a ako jeste ipak je zabranjeno pa čak iako je to nešto vrlo beznačajno.

Jednom je neko Poslaniku s.a.v.s. rekao za neku osobu kako je niska rastom, pa mu je Muhammed s.a.v.s. na to rekao : ” Ta riječ koja si izgovorio, da padne u more, more bi ružno mirisalo jer je ta ružna riječ prepreka na put ka ljubavi između braće i sestara”.

Umjesto muhabeta, ljubavi počinje se širiti tama između dvije osobe, a osnovni cilj tarikata jeste širenje ljubavi među muslimanima, zato je uslov da se ljudi između sebe vole i cijene. Umesto da svome bratu u tarikatu tražimo  loše osobine trebali bismo nastojati da ih sakrijemo.

 Ko na ovom dunjaluku sakrije greške svog brata muslimana, Allah dž.š. će na ahiretu sakriti njegove grijehe, njegove loše osobine. Umjesto da vrijeđa svog brata trebalo bi da sakriva njegove greške. To je jedan od osnova tarikata, jer se on gradi na tim temeljima, na muhabetu i na ašku. Trebamo se držati podalje od svega onoga što je prepreka podizanju tih tarikatskih i islamskih temelja. Da bi  građevina bila čvrsta, da se ne bi srušila moraju joj temelji biti čvrsti, mora biti  solidno građena.

Trebaš voljeti svog brata muslimana u ime Allaha dž.š. i ne trebaš gledati njegove loše strane i ako ih vidiš trebaš ih sakriti. Ne trebaš govoriti ono što bi uvrijedilo tvog brata muslimana niti prisustvovati kada neko ružno govori o njemu. Ti ćeš biti taj ko će biti na gubitku, jer onaj ko prešuti ne gubi već onaj ko govori. Onaj ko šuti taj nastavlja svojim putem i on čak i dobije nagradu za svoju šutnju a onaj ko govori loše on dobija samo kaznu.

Ako neko govori loše o tebi ti ćeš za to dobiti sevab, a on izgubiti svoja dobra djela. To je pravda Allaha dž.š. da od dobrih diela te osobe dadne tebi. Oni grijesi koji su učinjeni prema Allahu dž.š. Njegovo je da nam oprosti ili ne oprosti, to je između nas i Njega, međutim Allah dž.š. se ne miješa između grijeha koje ljudi počine jedni prema drugima već oni moraju između sebe razračunati i halaliti.  Onaj koji je u pravu će biti na dobitku. 

Zato se potrudi da na ovo svijetu svršiš te račune, nemoj ih ostavljati za ahiret. Ravnjanje računa na ahiretu će biti teško. Recimo da je neko o nekome gibetio i kada dođe na ahiret morat će otići pred tu osobu i reći mu sve ono što je o njemu gibetio i tražiti od njega halala, ako to ne učini morat će odgovarati za to.

Ako nam ta osoba ne halali Allah dž.š. će od naših dobrih dijela prebaciti njemu, toliko koliko ta osoba želi da uzme, a sigurno neće ništa ostaviti. Zato su ashabi Božijeg Poslanika s.a.v.s. jako pazili na to da poravnjavanje računa obave na ovom svijetu.

 Pogotovo su obraćali pažnju na kul hakk, što je pravo te osobe. To se ne odnosi samo na materijalnu svojinu već i na ono što smo govorili toj osobi. Zato se treba daleko držati od gibeta jer on vodi u propast. Svaki grijeh može biti oprošten ali kada je gibet u pitanju samo nam ta osoba može oprostiti. 

Nemojte prisustvovati ni onom mjestu gdje se gibeti, več ako imate priliku ustanite i napustite to mjesto i nemojte se mješati, velika je propast  u tome.

Držite se daleko od toga, da bi vladala ljubav muhabet, jer na mjesto na kom postoji ljubav muhabet među muslimanima tu Allah dž.š. spušta svoju milost , rahmet. Dovoljno je da se dvije osobe vole u ime Allaha dž.š. i Allah spušta milost. Dovoljno je da samo dvije osobe sjede na jednom mjestu u ime Allaha dž.š. i da se vole radi Njega da Allah dž.š. spusti svoju milost na njih. Zato je naš cilj i ono čemu stremimo upravo to da se u ime Allaha dž.š. okupljamo, da o Njemu govorimo, da radi Njega jedni druge volimo i da tako dođemo do Njegovog Rahmeta.

Da nam Allah dž.š. podari da napustimo ovaj svijet čistog srca i da nas sačuva od onih djela koja On ne voli, da nam oprosti na našim greškama i da nas primi u Svoje Prisustvo kao čiste mu’mine.  Amin .

Fatiha.

                          Šejh Ismail effendi

                    Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.

 Osnova tarikatskog puta je ljubav, muhabet. Ako insan želi da se približi Allahu dž.š.,on treba da zna tu tajnu. Onaj ko želi da krene putem tarikata treba da zna šta je ašk – muhabet. Insan treba da zna da voli. Jedini koji zaslužuje našu ljubav je Allah dž.š. ali mi nemamo za to snagu.

Kao što vatra počne,  pa se rasplamsa, tako treba i naša ljubav prema Allahu dž.š. da raste. Zato je potrebno da se muslimani vole između sebe. Upravo ta ljubav,taj muhabet medju vjernicima je iskra koja će zapaliti  vatru naše ljubavi prema Allahu dž.š.

Nijedan šejh bez razloga ne odabire svoje muride, nego sigurno zbog toga što taj murid osjeća ljubav prema njemu i što ga prihvata. Bez obzira u kakvom je halu-stanju taj čovjek, šejhova je dužnost-vazifa  da tog čovjeka pripremi za susret sa Allahom dž.š.  S tim nijjetom insan treba da pristupi tarikatu, da se pripremi da jednog dana stane pred Allaha dž.š. Početak tog puta je njegova ljubav prema svom šejhu, a ono što šejh najviše voli su njegovi muridi. Ako murid primjeti da šejh voli neku osobu, on treba znati, da je šejh nešto vidio u toj osobi, pa je zato voli.

Prvo mjesto koje šejtan napada je upravo to mjesto gdje počinje naš put u tarikatu. Tu on želi da nam prepriječi put. Kad se rodi ljubav među džematlijama, među vnernicima, među pripadnicima tarikata, onda je to početak tog puta i to je iskra koja će prerasti u vatru, a vatra u požar.

Taj će sluga goriti u toj vatri, sve dotle dok ne bude spreman za susret sa svojim Gospodarom. Šejtan zna taj put, i ti treba da znaš. Koliko voliš muride svog šejha, toliko se možeš približiti šejhu. Počet ćeš da vidiš u svakom muridu sliku svog šejha, jer je svaki murid dio svog šejha na određeni način.

To je značenje izraza fena-fi-murid, znači da se murid izgubi u muridu. Onda gdje god krene počinje da vidi svog šejha. Kada njegova ljubav prema šejhu dođe do određene granice, onda šejh otvara perdu i murid vidi Pejgambera s.a.v.s. Iza šejhove zavjese, perde, nalazi se Pejgamber s.a.v.s., a iza sljedeće perde je Allah dž.š.

Zato je bitno na početku tog puta da se držite čvsto na svojim nogama. Neki dođu i prođu, a oni koji ostanu, oni nastavljaju ovim putem. Svako ima svoj nefs i sigurno da među muridima dolazi do nesuglasica, ali murid za ljubav šejha, treba da prevaziđe te nesuglasice, jer zajedno krećemo ovim putem i da inšallah zajedno dođemo do Allaha dž.š.

Jednom se jedan murid žalio svom šejhu na druge muride, ovaj je ovakav, onaj je onakav. Onda mu je šejh pokazao u šumi kako se grupa ježeva čvsto uhvatili jedan za drugog da im bude toplije stvorili su jednu loptu, ali kad se približe jedan drugom bodlje od ovog drugog ga bodu. Kada se udalje bude im hladno, onda se opet približe jedni drugima  morajući se priviknut na to.

Naviknut će se na tu bol da bi mogli da opstanu zajedno i to je poenta tog puta. To naravno nije lahko, zato što svako ima svoj nefs kojeg je teško obuzdat. Kada prevaziđu te poteškoće onda ti insani počinju zajedno da koračaju ovim putem. U pravom smislu riječi to znači pobijediti svoj nefs.

Ako ne postoje takve nesuglasice, onda to znači da u tom tarikatu nije nešto u redu sa konekcijom tj. da je silsila prekinuta. Ako je sve previše uredu i opušteno, onda to znači da nešto nije u redu i šejtan je onda zadovoljan.  

Ako postoji netrpeljivost među muridima,onda to znači da postoji duhovnost,jer u suprotnom šejtan ne bi napadao i to je u neku ruku naše mjerilo. Ako šejtanu nije pravo znači da tu postoji nešto.
Ako ti je nefs smiren znači da nešto nije u redu.

Da nam Allah dž.š omogući inšallah da svi zajedno aškom i muhabetom idemo prema Pejgamberu s.a.v.s. i Allahu dž.š., da nas naš Šejh k.s. pripremi da budemo primljeni u prisustvo Božijeg Poslanika s.a.v.s.i Allaha dž.š.   Poslije toga se nemamo čega bojati.

Fatiha!

IZABERI LAKŠI PUT :

Šejh Ismail effendi

Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.

 
Insan je Allahov sluga (a ne rob kako se to pogrešno tumači). Želio to ili ne želio, on je Allabov sluga, prihvatao to ili ne prihvatao, on je Njegov sluga. Ako svojom voljom to prihvati i nađe pravi put, to bolje za njega. Medjutim, ako to zaboravi biće podsjećen, ako se  i nakon toga ne sjeti, opet će dobiti upozorenje sve dok to zaista ne shvati.

Ali ako se i nakon toga bude inatio, onda teško njemu, jer sve ono što je lijepo nalazi se kod Allaha dž.š. i On je spreman da mu sve to dadne i to da dadne na lagan način, ali sluga sam sebi otežava. Ako bude razuman u svom ponašanju, biće mu lakše, a ako se bude inatio, biće mu teško i ili nikako ili kasno će naći pravi put.

Dok u stvarnosti nema poteškoća kod Allaha dž.š. i nijednog slugu On ne opterečava više nego što može podnijeti.  I ako nešto traži od svoga sluge, to sigurno nije nešto teško, več sluga zbog svojih grešaka i nedostataka kreče pogrešnim putem. Allah dž.š. ga upozorava na svaki mogući način, jer želi da sluga shvati šta je pravi put, a ako i dalje bude istrajan u svojim greškama, onda ga Allah dž.š. prepusti samom sebi i onda nastaju za njega poteškoće ne samo na ovom, već i na onom svijetu.

Zato trčite za onim ljepotama koje su kod Allaha dž.š. i život će vam biti lijep i lagan i ono što izgleda kao teško neće vam biti teško. Sigurno će biti iskušenja, ali Allah dž.š. će ti u tome pomoći. Ako kreneš drugim putem biće ti teško i nećeš okusiti istinsku sreću i radosti u životu.

Možda ćeš i dalje klanjati i postiti, ali izgubit ćeš životnu radost. Za iskrenog mu’mina koji je na pravom putu zaista nema brige, jer on zna da se strpi i prebrodi poteškoće.

Vratite se Allahovom putu, naći ćete čast, naći ćete smiraj. Ako svojom voljom krenete tim putem, to je tako lijepo za vas, a ako krenete drugim putem sigurno ćete naići na poteškoće. Što je još gore, ako to ponesete sa sobom na ahiret, bit će vam još teže.

Kratko je vrijeme na ovoj zemlji i Allah dž.š. vam u kratkom vremenu daje toliko toga, ali insan ostavlje sve te lijepe stvari koje su beskonačne i trči za onim što je prolazno i želi više i više i tako počinje da skreče sa puta, a to je postala najveća bolest ljudi današnjice.

Niko nije zadovoljan onim što ima, već gleda u ono što drugi ima i zato ne može biti sretan, a to nije ahlak kojem nas je učio Pejgamber s.a.v.s. On nas je učio da drugima dajemo prednost u odnosu nad samim sobom.

Iako mu je Allah dž.š podario najbolje osobine i postigao je najveće duhovne deredže, on je opet uvijek drugima davao prednost nad sobom i uvijek mislio na svoj ummet. Njemu lično nije ništa predstavljalo poteškoće, al se brinuo za svoj ummet. Ovakav ahlak je najljepši ahlak koji može da posjeduje ljudsko biće, da bude svjestan onih koji se nalaze oko njega i da bude upućen u njihovo stanje i život, da li siti ili gladni liježu naveče.

Na žalost toga više nema.  I ako neko ima pola dunjaluka u svojoj ruci, on će opet nastojati da dobije i drugu polovinu i zbog toga svijet polahko ide u propast, jer je to stanje koje se ne sviđa Allahu dž.š. Buduči da je On stvorio sve što postoji On želi da ga mi spoznamo i prihvatimo, ali isto tako On želi da se sva Njegove sluge vole međusobno.

Allah dž.š. želi ne samo da volimo Njega već i sve one koje je On stvorio, ali je ljude prepustio samim sebi i muslimane je prepustio samim sebi, jer ljudi danas žive samo za sebe, a to sigurno ne priliči jednom muslimanu. Musliman treba da ima čvrst karakter i lijepe osobine i kad se kaže Allah dž.š. za njega ništa i niko ne treba biti vazniji, kao i kad kažemo Pejgamber s.a.v.s. za jednog muslimana ne treba da bude niko važniji.

Zbog toga što to danas nije tako, muslimani ispaštaju u svijetu.  Ili će se vratiti pravom putu, ili će Allah dž.š. odlučiti da ih kazni.

Allah dž.š. je već dovoljno vremena dao ljudima da se vrate na pravi put i sad je vrijeme Njegove odluke, a ako On naredi da se zatvore defteri onda je to gotovo. Svi meleci i evlije čekaju Njegovo naređenje. Niko od njih više ne želi da se produžava vrijeme i nema više nikoga da interveniše. Nema više ni jednog evlije koji želi doviti za to. Zbog toga budite svjesni važnosti vremena u kojem se nalazimo.

Sada svako skuplja svoju snagu, na jednoj strani šejtan i na drugoj strani vjernici. Šejtan i njegova vojska sada svim silama napadaju, a u isto vrijeme duhovna snaga sa druge strane dolazi. Ne bojte se, jer je ta duhovna snaga jača od šejtana. Zato, ko god u ovom vremenu bude činio dobra djela, on će dobiti ogromnu duhovnu snagu i podršku. Za svaki i mali čin dobrote, biće nagrađen velikom duhovnom snagom, jer Allah dž. š. ne napušta one koji su na Njegovoj strani i On šalje snagu i moć.

Sada su sva vrata otvorena kroz koja nam stiže snaga i moć, pa trudite se da dobijete svoj udio u tome. Trudite se da što više prikupite te duhovne snage, jer kad dođe vrijeme biće vam potrebna. Sada je vrijeme prikupljanja, a doći će vrijeme da se koristi ta snaga, zato pazite na sebe.

Kao i uvijek, ne govorimo sa ciljem da se prepadnete nego da vas upozorimo. Elhamdulillah, ne bojimo se ničega, ali budite otvorenih očiju. U svakom momentu se dešava nova manifestacija Allaha dž.š., Njegov tedželijet zato se trudite da što više primite. Ona snaga i tedželijet koji dolazi danas, neće doći sutra kao i onaj koji dođe sutra, sljedeći dan neće doći.

Zato je svaki dan, kao i sat, vrlo važan. Zbog toga pazite i znajte cijeniti vrijeme i što više dovite za sebe, svoju porodicu i najbliže. Dovite da Allah dž.š. što je moguće više ljudi prevede na Svoju stranu. Oni nemaju nikakve predstave o poteškoćama u vremenu koje dolazi i zato su tako hrabri dok čine zlo i idu pogrešnim putem.

 Ili ne shvataju ozbiljno ili ne znaju šta se sprema, a kada dođe to vrijeme vidjet ćete kako će drhtati od straha. Oni koji sada govore da posjeduju svijet, drhtat će od straha, jer njihova snaga nije prava, istinska snaga, jer pored Allaha dž.š. ne postoji niko ko posjeduje istinsku snagu.

Ko kod se pouzda u nešto osim Allaha dž.š. to nešto će biti strušeno i uvidjeti će koliko je prazno to u šta je vjerovao.

Da nas Allah dž.š. do kraja učvrsti na ovom putu inšallah, da budemo na Njegovoj strani. Ja Rabbi, mi smo na Tvojoj strani. Imamo puno grešaka i grijeha, ali smo na Tvojoj strani i uzdamo se u Tebe sa svim svojim greškama i nedostatcima.

Uzdamo se u Tebe i nadamo se ćeš nam oprostiti. Oprostit ćeš nam inšallah, jer Ti si vlasnik prave snage. Dan nam snagu da prebrodimo teške dane koji dolaze, ja Rabbi, i da onda vidimo dan kada će se Islam uzdignuti na noge i da Ti hizmetimo inšallah.  Pošalji vlasnika ovog vremena, Mehdija a.s. Želimo da ga vidimo i da budemo njemu u hizmetu, to će nam biti čast inšAllah.

Fatiha.

                               Posljednja Upozorenja 

                                       Šejh Ismail ef

                             Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.

Danas je prvi dan Redžeb-i-šerifa, mubarek mjeseca. Došao nam je hairli i sa berićetom, elhamdulillah. Donio nam je duhovne i druge poklone.To je mjesec pun duhovnosti u kojem Allah dž.š. želi da spusti milost na svoje sluge i da im oprosti. On traži izgovor, barem neki mali razlog da oprosti svojim slugama u ovom mubarek mjesecu. Zato je učinio mubarek mjesece Redžeb, Ša’ban i Ramazan sredstvima pomoću kojih će nam oprostiti.

Sve su to mubarek mjeseci i u njima mjesecima je svaka noć mubarek. Allah dž.š. želi da Njegov sluga u tim mjesecima učini nešto zbog čega će mu oprostiti.

 Allah dž.š. je poslao svoje Poslanike da upozoravaju, da Njegove sluge nađu pravi put. Poslije Poslanika s.a.v.s., poslao je svoje evlije da ljudima pokazuju put. Nažalost, insan je zaboravan, vrlo brzo zaboravlja. Poslije svakog Poslanika, ljudi su se ponovo vraćali na pogrešan put nastavljali su po starim običajima.   Tako je i danas.
U vrijeme Božijeg Poslanika s.a.v.s.bio je džahilijet i danas je opet džahilijet. Čak postupci nekih ljudi danas su gori od onih u džahilijetu, a i nema više Pejgambera koji će ih upozoravati. Nakon ovog, može doći samo Allahova kazna. Allah dž.š. je upozoravao i sada je prestalo to upozoravanje. Sada će doći Njegova kazna i njoj neće moći niko da se požali, neće moći reći ”Nisam znao” jer je Allah dž.š. poslao sve moguće išarete.

Nakon ovoga ili će ljudi pronaći pravi put ili će se na njih spustiti Allahova kazna. Danas se svijet počeo dijeliti u dvije grupe, na one koji čine zulum i na one koji su protiv njih.

To se ne mora samo odnositi na muslimane.  Bilo ko spada u tu grupu koji čine zulum. Ta se razlika sve više i više vidi među ljudima. Ljudi sve više postaju netrpeljivi jedni prema drugima.

Ako je neko na pogrešnom putu, a vidi drugoga da je na pravom putu,to ga uznemirava i na čudan način taj čovjek vidi svoje greške u tom drugom čovjeku kao u ogledalu. Ta razlika će se sve više i više uočavati. Tako, ili će insani krenuti pravim putem ili će biti protiv Allahovog puta.

Oni koji su protiv Allaha dž.š., oni nemaju nikakve šanse. Oni misle da posjeduju veliku snagu, ali ustvari su nemoćni. Oni vjeruju svojim titualama, vjeruju svojoj dunjalučkoj moći, vjeruju svom oružju, ali u stvarnosti nemaju nikakve snage. Allah dž.š. ih može uništiti u jednom momentu, jer nema te snage koja se može suprostaviti Njegovoj snazi.

Onaj ko je razuman i pametan,odmah će se prikloniti Allahovom putu i biće na sigurnom. Zato je sad vrijeme da svako pripazi na sebe.  Kao što smo do sada upozoravali, važno je da se ne prekine naša veza, jer smo mi povezani kao sa lancem.

Naš je put, put tarikata i mi ćemo tim putem, inšallah, kročiti povezani sa svojim Šejhom k.s., a on je karika u tom lancu kojim nas povezuje sa Božijim Poslanikom s.a.v.s., a Pejgamber s.a.v.s. nas povezuje sa Allahom dž.š..

Ako iz te silsile ne ispadnemo, ne trebamo se ničega plašiti. Onaj ko je u toj silsili, ima jaku podršku i ne treba se ničega plašiti

Zato trebamo voditi računa da izvšavamo svoju obavezu prema svom Šejhu, prema Pejgamberu s.a.v.s., prema Allahu dž.š. Dužnost prema Allahu dž.š. nam je namaz. Da nam nijedan dan ne prođe bez sedžde, da bar naveče prije spavanja klanjaš dva rekata. Ko klanja pet vakat namaza, naravno da je to bolje, ali ako to ne može, bar neka dva rekata klanja.

Neka ne kaže ”Ja to ne mogu!” ili ako ne klanja pet vakat namaza, neka ne kaže ”Nema svrhe da ja to klanjam” tj. ta dva rekata.To će biti korak koji će učiniti prema Allahu dž. š.

Da nam ne prođe dan a da ne donesemo salavat na našeg Poslanika s.a.v.s., bar deset puta. Oni koji su u tarikatu, da bar deset puta donesu salavat na Pejgambera s.a.v.s. to će biti jedna mala hedija koju ćemo poslati Pejgamberu s.a.v.s. svaki dan.

Što se tiče dužnosti prema našem Šejhu, znamo da je to svakodnevi evrad koji učimo, tespihi, zatim hatma Havadžegan-Grupni Zikr.

Takođe trebamo paziti da radimo rabbitu sa Šejhom, jer kako se bliži kraj vremena, tako i Šejh šalje sve veću duhovnu podršku. Zato trebamo biti spremni da primimo te duhovne poklone koje nam šalje. U svakom momentu trebamo čekati išaret koji će nam poslati. 

Pored toga da se vodi računa da se prisustvuje ovoj halki. Pošto je ovo Ahir-i-Zeman da se bez potrebe ne izlazi i ne hoda, da se ne ide na put ako nam nije potreba i da se izbjegava velika gužva, te mjesta okupljanja.

Najbolje je ko radi, odmah sa posla da ide kući. Mi se ne bojimo, ali se spremaju ružne stvari i molimo se u dovi za sve ljude da budu spašeni. Nadamo se da ćemo bar jednu osobu spasiti, da će preći na Allahov put.

Ne zaboravite da šejtan isto ima svoje planove. On će svom snagom napadati kako bi ljude preveo na svoju stranu. Zato čvrsto stojte na svojim nogama u vjeri i sa Allahovim dopuštenjem, neće vam se ništa desiti. Koliko god postoji zahir kuvvet, tako postoji i batin kuvvet.

 Kad dođe vrijeme biće izuna da se koristi duhovna snaga i onda će se sve promjeniti. Onda nećemo imati samo ono što vidimo očima, nego sve ono što Allah dž.š. dozvoli.

Naša fizička snaga je ograničena, ali naša duhovna snaga je neograničena. Kada dođe Allahovo dopuštenje, onda će se ta duhovna snaga moći koristiti bez granica. Zato se trudite da u međuvremenu sve više radite na svojoj duhovnosti. Inšallah bićete bezbjedni. Ukoliko ne dođe drugačija uputa od našeg Šejha k.s., svako treba da ostane tamo gdje i jeste. Ako nam kaže da se skupimo svi na jednom mjestu, onda ćemo se i skupiti.

Bitno je da svako traži izun ako bi negdje trebao da putuje ili da se preseli. Kada Allahove evlije počnu da manifestuju svoju duhovnu snagu, onda će sve biti drugačije.

Čuvajte se fitne i bježite od takvih mjesta. Šta vam god neko govorio, samo se udaljite sa tog mjesta, jer sada nije vrijeme za rasprave.

To je put Poslanika s.a.v.s.. On je prvo tajno pozivao u Islam, onda je kasnije otvoreno počao da poziva, onda je došlo vrijeme kada se povukao, a na kraju je došlo vrijeme i da je ratovao. Sve u svoje vrijeme, a sada je vrijeme da se muslimani čuvaju, da paze na sebe, da se ne upuštaju u neke rasprave, jer bez potrebe mogu da zapadnu u poteškoće.

Neka čuvaju svoju snagu za lijepe dane koji dolaze. Ne upuštajte se u fitnu vani, a pogotovo ne u džematu. Držite se jedni drugih što možete čvršće, jer svaka fitna i fesad su od šejtana. Nemojte mu dozvoliti i dati priliku. Zbog nekih nebitnih razloga, ljudi se udaljavaju jedni od drugih. Zato to ne dozvolite, nego se držite jedni drugih.

Nemamo čega da se plašimo, jer to je samo upozorenje da držimo otvorene oči i da se spremamo. U fizičkom smislu tj, u zahir smislu trebamo da se pripremimo, a isto tako, sto je još važnije u batin smislu tj. duhovno da se pripremimo. Nama je najbitnija naša duhovna snaga, jer ona je ta koja će nam najvise biti od pomoći kada bude trebalo.

Onaj uz koga je Allah dž.š., on nema razloga za strah, jer On stvara nešto iz ničega, On stvara razloge i On štiti. Ako treba, može da spusti sofru sa neba, jer Njegove su sofre beskrajne. Onu sofru koju je spustio Isa a.s., može isto da spusti i ummetu Muhammeda a.s. Njegove su rezerve nepresušne.

On otvori i šalje. Kao što je otvorio more da Musa a.s. pređe preko njega. To nije njegovo djelo, nego Allaha dž.š. Isto kao što Isa a.s. nije spustio tu sofru, nego je Allah dž.š. spustio. To su duhovni putevi i tim putevima rahmet teče bez prekida, a u našem ummetu i dalje postoje ljudi koji su vlasnici takve duhovne snage i ako se držimo za jednog od njih, ne trebamo se plašiti.

Elhamdulillah mi čvrsto stojimo na svojim nogama. Sada će ova tri-četri mjeseca Redžeb, Ša'ban, Ramazan, kao i Ševval  kritični i trebamo biti na oprezu, a samo Allah dž.š. zna šta će se u njima desiti, ali naše je da se pazimo. Zato pri svakom koraku koji učinimo, trebamo biti oprezni.

Da na kraju ovoga puta nađemo Mehdija a.s., jer dok on ne dođe neće biti rahatluka i svijet nikud neće krenuti. Zato sve evlije, pa i mi , činimo dovu da što prije dođe Mehdi a.s. i da budemo u njegovoj vojsci i da budemo njemu na hizmetiu inšallah.

Fatiha!

                                   I DOK SE BLIŽI KRAJ…

                                   Šejh Ismail effendi

                           Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.

Mi smo Allahove slabe sluge i nema ništa na ovom dunjaluku što pripada nama. Sve što imamo je,ustvari,emanet. Naša djeca i porodice su naš emanet. Muž ženi i žena mužu je emanet,kao i naša rodbina,i ona nam je emanet. Svemu postoji samo Jedan pravi Vlasnik a to je Allah dž.š. 

Allah dž.š. voli nas više nego mi sami. Naša istinska rodbina tj. oni koji su nama najbliži,to su oni koji su najbliži Allahu dž.š. Druge rodbinske veze po islamu su različite. Na primjer,ako neko od naše rodbine ne slijedi Allahov put,ne moli se Allahu dž.š,mi prema njima ne moramo imati rodbinske veze.

Samo oni koji su na Allahovom putu su naši saputnici. Tako je bilo i u vrijeme ashaba. Oni kad su izabrali Islam za svoj put,njihova braća su postali oni koji su bili na tom putu. Možda njihova rodbina tj. njihova braća po krvi,nisu izabrali taj put,ne vide vrijednost u tome i sigurno je da ćemo zbog toga patiti.

Kao ljudska bića,žao nam je i mrava da zgazimo,ali kad se radi o Allahovim zakonima,onda je na nama samo da šutimo. Mi sigurni ne možemo biti merhametniji od Allaha dž.š. Nekog našeg najbližeg mi ne možemo voliti kao što ih Allah dž.š. voli i uvijek ćemo za njih doviti.

Bez obzira da li se radi o našim bližnjima ili o drugim ljudima, mi svima učimo dove. Ko god krene Allahovim putem,on je naš brat,a onaj koji ne krene Allahovim putem,to je između njega i Allaha dž.š.  O tome govorimo zato što je svijet došao do takve jedne tačke,došlo je do razdvajanja među ljudima.

Današnji svijet će se podijeliti na dvije grupe, na dobre i loše. Svi oni koji čine zulum,koji tlače druge i oni koji njih podržavaju,oni će biti u grupi loših. Na drugoj strani će biti oni koji su na Allahovom putu. Već sada se nazire ta razlika među ljudima.  Kako se bliži kraj tj. od kako smo u ahir-i-zemanu,te razlike postaju vidljivije.

Kako su te razlike vidljivije,tako nestaje i strpljenja jednih prema drugima. Oni koji su dobri među njima,oni su odjeveni u odjeću koju im je podario Allah dž.š. T o je posebna,duhovna odora časti. Sigurno u grupi dobrih ima i loših i obrnuto. Među onim koji nisu muslimani, sigurno ima dobrih ljudi. Zato ta podjela neće biti u odnosu da li je neko musliman ili ne, nego da li je dobar kao čovjek, jer Allah dž.š. sve može i On sve vidi.

 On vidi one koji su dobri a nisu muslimani i On njihov hal može promjeniti u jednoj sekundi. Oni koji čine zulum će sigurno biti kažnjeni. Zato se trudite da budete sa dobrima. Ne moramo biti dobri,ali moramo biti sa dobrima. Onda će naše ime biti zapisano sa njihovim i pazite. Za one  za koje kažemo da su dobri,oni su sigurno  odjenuti tom odjećom,oni imaju nur.

Iako ti to ne vidiš,ima onih koji to vide. Kao ti što pogledaš noću u nebo,možeš vidjeti zvijezde,tako sa druge planete  mogu vidjeti ljudi koji sijaju nurom,to su ljudi koje je Allah dž.š izabrao. Oni nemaju straha i oni neće biti tlačeni,biće na sigurnom. Oni koji će biti u teškoj situaciji su oni koji će biti u tami. Njih čekaju teški dani, neka se boje. Neka se pokaju, a ako ne onda treba da se boje,jer dolazi snaga kojoj se oni neće moći suprotstaviti.

Za one koji su dobri nema brige,a loši neka se boje. Dok još ima vremena,oni koji žele da se vrate,neka se vrate Allahu dž.š.,jer još uvijek nije kasno. Kad se jednom zatvori defter,onda više nema povratka. Zato svi pazite na sebe. Inšallah,vi ste sa dobrima,ali oni koji nisu dobri će početi sve više da vam se suprostavljau.

Kad vas vide,oni će u sebi vidjeti sve svoje loše osobine. Bez ikakvog razloga će vam se desiti da vam se neko na ulici obrati ružnim riječima ili da vas ružno pogleda.

Neka vas zato ne bude briga i samo nastavite,jer oni svoju prljavštinu vide u vama. Ovo je vrijeme kad treba biti strpljiv,vrijeme kad svako treba paziti na sebe,sve dok nam Allah dž.š ne naredi da se dignemo na noge.

Kad to kaže,onda više nema zastajanja,ali sada saburajte. Ne idite na mjesta okupljanja, nemojte izlaziti bez potrebe. Ako nemate nekog posla u čaršiji ili na pijaci,ne idite. Ako vam je potreba da radite,da zaradite,onda je to u redu,ali bez potrebe ne izlazite.

Poslije posla idite kući,nemojte skretati lijevo ni desno,jer se možete zadesiti na mjestu Allahove kazne. Trudite se da ne griješite. Svi griješimo,ali se moramo truditi i paziti na sebe. Uvijek to ponavljamo,naša veza je sa našim šejhom k.s.,sa Pejgamberom s.a.v.s.,sa Allahom dž.š.  Pazite na tu silsilu,jer ako se prekine taj lanac ,doživjet ćete propast.

Pazite na svoju vazifu,na svoju dužnost prema Allahu dž.š. i činite dove Pejgamberu s.a.v.s. Pazite na rabitu sa našim šejhom k.s.,nemojte spavati. Dolaze tako teška vremena, da nam naš šejh ef. k.s. šalje jaka upozorenja. Zato se trudite da ozbiljno shvatite ta upozorenja i trudite se da ste svaki dan u rabiti s njim. Svaki dan bar pet minuta provedite u razmišljanju o njemu.

Tako će vam se povećati duhovna snaga. Isto tako u momentu opasnosti,u rabiti možete dobiti upozorenje. Zato nemojte da se prekine taj lanac. Ako ste povezani tom silsilom,bićete sigurni. Ko je sam,biće u opasnosti jer će imati malo zaštite. Kako se to vrijeme približava,trudite se da čvrsto stojite na svojim nogama. Sigurno će doći velike oluje,ali ti čvrsto stoji na svojim nogama da te ti vjetrovi ne mogu otpuhati i pomjeriti sa tvog mjesta.

Inšallah,da nam Allah dž.š. zapiše ime sa onim dobrima i da prestane zulum u svijetu, jer je došlo do kulminacije. Ne želimo da iko bude povrijeđen,ali isto tako ne želimo da se nastavi ovaj teror,a sve je u Allahovim rukama. Sa Allahovim dopuštenjem, mi se nećemo bojati,jer to je za nas upozorenje. Nemoj se previše uzdati u sebe,niti se previše plašiti i da nađemo selamet inšallah.

Fatiha!

ISTINSKA SREĆA :

Šejh Ismail effendi

Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.

Život na ovom dunjaluku je prolazan. Jedini naš cilj, dok smo na ovom dunjaluku je da zaradimo ahiret. Za insana nema drugog cilja na ovom svijetu nego da bude ovdje da bi zaradio ahiret. Šta god da je potrebno za to, Allah dž.š. daje svom slugi, a za ono što ne dadne On neće pitati. Ono što nam Allah dž.š. dadne za to će tražiti da Mu položimo račun. 

Allah dž.š. nam je sve obezbjedio na ovom svijetu da bi mogli da zaradimo ahiret. Zato se nemoj vezivati za ovaj svijet i zaboravljati na ahiret. Ako se vežeš za dunjaluk, onda ćeš izgubiti ahiret, izgubit ćeš vrijeme.  Život na ovom svijetu nam je ograničen i za to kratko vrijeme trebamo se truditi da što više zaradimo onaj svijet, odnosno ono sto ćemo ponijeti sa sobom. Zato se vrati na Allahov put. Jedini pravi put je put Allaha dž.š. Ko želi zaraditi ahiret treba se vratiti Allahu dž.š. Ono što je Allah dž.š. naredio trebamo raditi, a ono što je On zabranio, toga se trebamo suzdržavati. Ako tako postupimo sigurno ćemo biti rahat na ovom svijetu a i na ahiretu ćemo zaraditi beskrajnu sreću.

Ko ne bude tako postupio, on će naići na poteškoće. Ovaj svijet će mu biti tijesan, a izgubiće i ahiret. Bez obzira gdje bio na ovom svijetu i kakav imao društveni status i bogatstvo imat će poteskoća.

Takav čovjek ne može imati spokoj i biti rahat, jer će mu duša biti gladna. Duša traži hakikat-istinu. Ono što je hrana duši nije ovodunjalučko. Njena hrana je duhovna. Kad god mu se zadovolje duhovne potrebe čovjek je onda rahat. Koliko god čovjek bude više napredovao na duhovnom putu , to će biti spokojniji.

Bez obzira na njegov hal i vrijeme u kojem živi i gdje god bio on će biti sretan. Gdje god živio naći će sreću. Njemu neće biti važno da li živi u skromnoj kući ili u saraju, bit će sretan, jer se njegova duša hrani duhovno i takav čovjek neće osjećati nikakve poteškoće. U suprotnom vidimo kako su ljudi zasićeni svega, imaju sve, ali nemaju mira. Znači da nemaju duhovnosti.

Danas većina ljudi trči za dunjalukom. Bez obzira što su dosta napredovali u civilizacijskom i tehnološkom smislu, oni nisu našli sreću. Dostigli su materijalni nivo koji nisu imali njihovi prethodnici, ali nisu zadovoljni  jer su daleko od duhovnosti. Takvi ljudi ako se ne vrate duhovnom putu, doživjet će propast, bez obzira da li su muslimani ili nisu. Ima dosta i muslimana koji su se izgubili u dunjaluku. Pored toga što klanjaju i poste, oni nisu sretni.

Srce im je toliko ispunjeno dunjalukom da nema mjesta za duhovnost. Bez obzira i ako klanjaju dan i noć, oni neće osjetiti spokoj. Oni trebaju prvo da isprazne tu prljavštinu iz sebe, pa tek onda da se vrate duhovnom putu, jer mu to stvara teret. Čovjek treba da bude sa što manje poroka da bi zaradio ahiret.

 Sa ovog svijeta ne možemo sa sobom ponijeti ništa osim duhovnosti. Naravno da trebamo zadovoljiti svoje materijalne potrebe kao i svako ljudsko biće, ali ne treba pretjerivati kako bi imali vremena i za duhovnost. Ako dunjalučke poslove koje obavljamo ne primamo srcu, to je onda u redu.

Ako pustimo da nam oni uđu u srce,onda nećemo moći duhovno da napredujemo. Što je najgore, ako budemo trčali za ovim dunjalukom, izgubit ćemo čast u očima Allaha dž.š. .Možda ćemo kao takvi dunjalučki napredovati, ali ćemo se u duhovnom smislu spustiti na najniži nivo. Naše ime neće biti zapisano u duhovnom svijetu. Kada čovjek krene duhovnim putem, meleci zapišu njegovo ime.  Ima takvih Allahovih sluga koji čine ibadet na takav nacin da im se i meleci dive. 

Allah dž.š. je sretan što može melecima reći: „Pogledajte kakvih  Ja imam sluga! „. Trudi se da budeš od takvih sluga, a ako ne možeš biti jedan od njih, barem budi sa onima koji su kao i oni.

Ko sjedi sa dobrim ljudima, njegovo će imi biti zapisano pored njihovih. Svakako je to Allah dž.š. nama naredio, ne samo da budemo dobri, nego i da budemo sa dobrima, jer i to je dovoljno. Ako si sa dobrima i tvoje će ime biti zapisano pored njihovih.

Ako sjediš sa lošim slugama, tvoje ime će biti zapisano zajedno sa njihovim i onda ćeš duhovno pasti na nizak nivo. Protratit ćeš ovaj život, a to je jedini kapital koji mi stvarno imamo. Imamo samo jedan život i neće nam se on još jednom vratiti, niko nema drugu šansu.

Zato dok ima vremena , ispravi se i kreni pravim putem. Uvidi svoje greške. Ako si dobar musliman, treba da se čvrsto držiš  Allahovog puta, da te vjetrovi ne otpušu sa tog puta.

Dolazi teško vrijeme i zato muslimani trebaju čvrsto da stoje na svojim nogama. Oni koji su negdje između, malo na dunjalučkom , malo na Allahovom putu, oni trebaju da se okrenu Allahu dž.š., trebaju da se opredijele za Njegov put i da čvrsto koračaju tim putem. Onaj ko je loš, neka traži oprost. Ima ih dosta takvih među muslimanima, neka dođu tobe. Sve dok dišemo mi imamo šansu da se pokajemo tj. sve dok smo na ovom svijetu imamo priliku da se pokajemo i da se spasimo dok nije kasno.

Kad prestaneš disati, više se nećeš moći vratiti na ovaj svijet. Tvoj položaj, titule i bogatstvo ti  neće ništa vrijediti. Svako će doći pred Allaha dž.s. htio to ili ne htio. Ako bude na silu doveden, patit će, a ako dođe svojom voljom, bit će lijepo primljen.

Da nas Allah dž.š inšallah upiše među svoje dobre sluge i da nam ne dozvoli da skrenemo sa Njegovog puta. Da inšallah ne budemo sa lošima i u lošem društvu. Ti nas štiti Ja Rabbi,jer smo mi slabi. Ako nas prepustiš nama samim, mi možemo krenuti lošim putem. Ne prepuštaj nas nama samima. Sve dok su nam otvorene oči i dok dišemo da budemo sa Tobom inšallah.Podari nam da dočekamo lijepe dane inšallah, to želimo iz dubine duše.

Da prestane tlačenje i zulum na ovom svijetu, da oni koji čine zulum budu uništeni. Da Tvoje lijepe sluge ustanu na noge. Ti imaš puno svojih lavova na ovom svijetu, pa neka se dignu na noge. Neka se dignu i neka nam daju kuvvet. Podari nam strpljenje isnagu inšallah. Amin.

Fatiha!

VRATI SE NA PRAVI PUT

Šejh Ismail effendi

Bismillahir-Rahmanir-Rahim.

Svaki čovjek u ovom životu ima dva puta koja može izabrati. Ili će izabrati Allahov ili šejtanov put. Ili si na Allahovoj strani ili na šejtanovoj strani. Oni koji su na šejtanovoj strani su naravno pogrešnom putu. Njihov je kraj propast.

Uzdamo se u Allaha dž.š. da ne skrenemo sa pravog puta. Ima i onih koji vjeruju i ipak krenu šejtanovim putem. Mnogi muslimani su tako prevareni, nasjeli su na šejtanove zamke. Što je najgore toga nisu ni svjesni. Da im Allah dž.š. otvori oči inšallah prije nego što bude prekasno.

Šejtan ima razne spletke kojima odvraća ljude sa pravog puta. Onaj koji njega slijedi on će završiti u propasti.

Međutim, Allah dž.š. neće dozvoliti da njegov sluga tako lahko krene pogrešnim putem. Obezbjediće mu sve što je potrebno da sazna istinu i krene pravim putem, otvoriće mu put. Sve što treba je da se sluga malo potrudi i da izabere Allahovu stranu i Njegov put, ali ne polovično nego u pravom smislu te riječi.

Kad se radi o tome da li idemo Allahovim putem ili ne, trebamo se jasno i glasno izjasniti da idemo Njegovim putem, jer je na kraju tog puta sigurno selamet. 

Šejtan će se sigurno potruditi da vam taj put prikaže kao težak. Kada pogledate samo vidite poteškoće na tom putu i ne izgleda baš zabavno. To je sigurno šejtan koji nas plaši. Svaka vrsta sreće je na Allahovom putu. Svaka radost dolazi od Allahovog sadeta, što znači sreće koju nam On daje.

Ko god izabere taj put biće spokojan i na ovom i na onom svijetu i sigurno će i na ovom svijetu uživati i biti zadovoljan. Ako se držao Allahovog puta, njemu se ništa ružno neće desiti, niti će padati u depresiju što je jedna od najrasprostranjenijih bolesti današnjice. Ako se to ipak desi onda sigurno postoje nedostaci u njegovoj vjeri.

Zato treba da se prekontroliše, jer kad jednom krenemo Allahovim putem, svi naši problemi nestaju. Ako klanjamo i učimo tespih i još uvijek smo depresivni i beznadežni, znači da nešto nije uredu sa našim imanom. Pravi musliman ne može pasti u depresiju, jer ako ga zadesi neka poteškoća, on zna da je to od Allaha dž.š. i on sabura.

Sigurno će za to biti nagrađen i na ovom i na onom svijetu. Zato se ne bojte da izaberete Allahov put i da ga u pravom smislu riječi slijedite. U suprotnom će vam biti teško. Ne bojte se jer Allah je sa nama, a ako je Allah sa nama nemamo se čega plašiti. Strah i problemi pripadaju onome ko se suprotstavlja Allahu dž.š. 

Insan je sklon zaboravu. Ima puno primjera za to u prošlosti. Kad god su ljudi zaboravili Allaha dž.š. On im je slao jednog od Svojih Poslanika i upozoravao ih.Ako bi se popravili dobro i jeste, a ako se ne bi popravili, zapadali bi u poteškoće. Svaki narod je poslije svog Poslanika zastranjivao.

Tako se desilo i sa ummetom Muhammeda s.a.v.s. Poslije njegovog preseljenja na ahiret, njegov ummet se polahko udaljavao od njegovog puta. Poslanik s.a.v.s. je i sam znao da će to tako biti i obratio se Allahu dž.š.u dovi brinuči se šta će biti sa njegovim ummetom poslije njegovog preseljenja. Allah dž.š. je rekao da će s nebesa spustiti kaznu na njegov ummet. Poslanik s.a.v.s. je tada podigao ruke i rekao: „ Ja Rabbi, moj ummet je slab i ne može izdržati Tvoju kaznu “. Onda je Allah dž.š. rekao da ih neće kazniti na takav način nego će poslati kaznu odozdo, iz zemlje. Poslanik s.a.v.s. je ponovo molio Allaha dž.š da oprosti njegovom ummetu i da neće moći izdržati ni takvu kaznu.

Onda je Allah dž.š. rekao da će ih kazniti tako što će se okrenuti jedni protiv drugih. Poslanika je onda bilo stid da dalje pita i desilo  se upravo to njegovom ummetu. Svugdje u svijetu muslimani su u sukobu jedni s drugima, bez obzira o kojoj se zemlji radi. U Siriji, Iraku, Egiptu, ne dolazi im niko sa strane, nego se oni se bore jedni protiv drugih.

To je zbog toga što je ummet napustio put Poslanika s.a.v.s., udaljio se od Allahovog puta. Zato im se dešava ta kazna. Ili će se ponovo vratiti Allahovom putu i dići na noge, ili će otići u propast. Nema ništa između. Sigurno da trebaš izabrati Allahov put, u suprotnom past ćeš u ruke šejtana.

Da nas Allah dž.š. sačuva i da ne padnemo u ruke šejtana i da nam oprosti na našim greškama. Sigurno svi puno griješimo, imamo puno grijeha i grešaka, ali imamo iskren nijjet da slijedimo Tvoj puti i uzdamo se u Tvoju milost. Ne prepusti nas u ruke našem nefsu i podari nam da do posljednjeg daha slijedimo Tvoj put i održi nas u životu i na ovom putu dok ne dođe Mehdi a.s. inšallah.

Fatiha!

Nećeš Imati Nikakvog Prava Da Se Žališ…

Šejh Ismail effendi

Bismillahir-Rahmanir-Rahim.

Onaj koji ulazi u tarikat zbog čega ulazi?

Sigurno zbog terbijeta. To znači da onaj koji uđe u tarikat je neko ko nije prošao kroz terbijet nefsa i ko traži mjesto gdje može da se podvrgne duhovnoj obuci.

I treba da traži! Kao prvo treba da traži od Allaha dž.š. da ga uputi na put tarikata i onda da se podvrgne terbijetu. Zato je Allah dž.š. dao čovjeku razum tj. sposobnost da odvoji dobro od lošeg. Kada nađe ono što je dobro treba da nađe i gospodara tog dobra, jer ono što je dobro i pravilno je put Allaha dž.š.

Kada čovjek nađe taj put onda će on tražiti i Gospodara tog puta, odnosno onoga kome taj put vodi. U suprotnom se ne može smiriti, ne može naći duhovni smiraj.

Sigurno će željeti da dođe do Vlasnika tog puta, a Allah dž.š. mu daje sve što mu je za to potrebno. Allah dž.š. mu daje sredstva pomoću kojih može da nađe taj put. Sigurno će poslati nekoga ili nešto što će tu osobu odvesti na pravi put. Zato da kada dođe do kraja svog puta tj. kada preseli na ahiret, čovjek nema razloga da se žali Allahu dž.š. Nema razloga da se žali da ga Allah dž.š. nije uputio. Radi toga mu je Allah dž.š. i dao razum.

Allah dž.š. stvara takve okolnosti da mi kada jednog dana stanemo pred Njega, nećemo imati razloga da kažemo zbog ovog ili onog nismo mogli naći pravi put. Allah dž.š. to ne prepušta slućaju.

Allah dž.š. je i Faraonu poslao jednog od svojih Pejgambera. Poslao mu je Musaa a.s. i Haruna a.s. i naredio im je da kada se sretnu sa Faraonom da se na lijep način s njim odnose i da ga pozivaju na pravi put.

Tako da Faraon neće moći reći da nije niko došao da ga poziva na pravi put. Nije dovoljno da Pejgamber samo dođe nego treba i da se lijepim riječima obraća ljudima.

Da je došao Pejgamber i da se obratio Faraonu sa riječima: „Kakav si ti čovjek?” i da ga je naružio, Faraon bi imao izgovor zbog cega nije prihvatio vjeru i razlog da se žali Allahu dž.š. Rekao bi: ”Došao je Tvoj Poslanik, ali se meni ljutito obratio tako da ja nisam izabrao taj put.“

Zato je Allah dž.š. rekao Musau a.s. da se lijepo obrati Faraonu tako da Faraon danas sutra neće imati razloga da se žali. Na ovom svijetu insan treba da svoj razum koristi na pravilan način i kad nađe pravi put treba da nađe i njegovog Vlasnika, jer je smiraj kod Njega, rahatluk je kod Njega. Sve ono što je lijepo je kod Njega. Neka svako nastoji da nađe.

Ono što nas odvaja od dobrog je samo naš kibur i ponos. Da samo svoj kibur i ponos ostavimo po strani, pred nama bi se otvorio put. To je jedna od najvećih bolesti nefsa i onaj ko se tome prepusti teško će se toga osloboditi.

Zato svako treba da se prekontroliše, svaki dan treba da se upita:”Gdje sam ja i na kojem sam putu? ” Ako  želiš da se okreneš Allahu dž.š., čak i ako si na lošem putu, On će te vratiti na pravi put. Sigurno će ti poslati jednog od svojih evlija, jer Allah dž.š traži razlog da nam oprosti.

Da Allah dž.š. želi da kazni, ne bi bilo nijednog insana kojeg bi mimoišla ta kazna. Vrata Njegove milosti su otvorena svim ljudima i ako želiš naći ćeš, Allah dž.š. će ti omogućiti da nađeš. Nećeš imati nikakvo pravo da se žalis!

Svi ljudi svijeta trebaju da se vrate sebi. Više nema ni Poslanika koji bi ih upozoravao, nijedan više neće doći. Zato neka se pridržavaju riječi Allahovih prijatelja-evlija, neka krenu njihovim putem i biće spašeni. Evlije rade ono što su radili Poslanici, tj.upozoravaju ljude, jer ljude u Ahir-i-Zemanu čeka kazna. Zato neka se pripaze, neka se preispitaju prije nego što dođu teški dani.

Neka oni koji su u mogućnosti nađu jednog od Allahovih prijatelja i neka mu pokucaju na vrata. Ako ne nađu neka potraže jednog od saliha. Ako ne nađu osobu koja je salih, neka se obrate Allahu dž.š. u dovi da ih Allah dž.š. upiše među one koji su na pravom putu. Neka uče dovu da budu na pravom putu. U suprotnom će im biti teško.

Mi ne plašimo nego samo upozoravamo. Oni koji se ne pripreme za vremena koja dolaze, biće im teško. Zapašće u velike teškoće. Neka nas Allah dž.š. sačuva od tih poteškoća kroz koja će ljudi prolaziti i neka nas pošalje na vrata onih koje će On spasiti.

Neka nam pošalje vlasnika ovog vremena. Neka ga pošalje da nestane zuluma na zemlji i da svijet bude ispunjen hakkom i pravdom, jer je više dosta! Neka nam pošalje Mehdija a.s. inšallah i počasti nas da budemo od onih koji će mu hizmetiti pa makar to bilo samo jedan dan!

Fatiha!

VJERNIK MORA BITI SPREMAN NA ISKUŠENJA:

Šejh Ismail effendi

Bismillahir-Rahmanir-Rahim.

Put duhovnosti je dug put i onaj ko želi da na ovom putu stigne do cilja mora saburat, mora biti odlučan i mora biti izdržljiv.  Ko god donese Kelime-i -Šehadet on je musliman, ali tu se ne završava sve jer tada počinju iskušenja.

Ko god izgovori šehadet on u isto vrijeme daje obećanje Allahu dž.š. da vjeruje u Njega i u Njegovog Resulullaha s.a.v.s.

Pošto iman nije samo na jeziku, nego treba da bude i u našem srcu Allah dž.š. iskušava Svog slugu kako bi vidio da li je njegov šehadet zaista iskren. Zato sluga treba da bude spreman na dug put koji će biti pun iskušenja i na kojem će se dugo boriti. Tako je i sa muridima.

Kada uđu u tarikat i budu prihvaćeni, a u našem tarikatu po usulu našeg Šejha k.s. svako je dobro došao, onda će biti iskušavani. To nije nešto čega se treba plašiti i od čega treba bježati. To je nešto s čim se treba suočiti. Ako želiš da dođeš do svog cilja moraš preći preko tog mosta. Možeš ostati gdje jesi, a možeš se i vratiti nazad, ali nećeš nigdje stići jer ces morat prvo preći preko toga mosta.

Budi strpljiv kod iskušenja. Ono što trebaš znati je da ako si iskušavan to znači se računaš muslimanom i pripadnikom tarikata. Da nije tako ne bi bilo ni iskušenja ni ničeg  drugog.Zato budi strpljiv na ovom putu ako želiš stići do cilja i budi istrajan.

Ako padneš  ti se opet podigni i ni u kom slučaju ne odustaj. Kad pređeš taj most doći češ do cilja. Ako želiš stići do Ebedi-Sadeta  tj. sreće moraš proći taj put.U protivnom ćeš samo lutati svijetom.

U takvom su stanju nažalost milioni ljudi. Ne znaju zbog čega su došli na ovaj svijet, niti zbog čega su stvoreni. Samo se tako vrte u krug i izgubljeni su. Buduči da je nama Allah dž.š., elhamdulillah već otvorio put, trebamo ga znati cijeniti.

Nije problem ako padnemo i ponovo se podignemo, ali kada postanemo lijeni i bez inicijative, tada nastaju problemi. Nemojte se previše opuštati, ne budite lijeni nego budite dinamični i odlučni da bi vas Allah dž.š. primio u Njegovo Prisustvo. Na kraju tih teških iskušenja se sigurno nalazi selamet. Ti budi spreman na iskušenja, a Allah dž.š. će ti sigurno olakšati put. Allah dž.š. će ti otvoriti put kojim ćeš lahko ići i daće ti snagu da izdržiš.

Dovoljno je samo da ti ne izgubiš vjeru u to. U protivnom past ćeš u sumnju i onda ćeš polahko padati u šejtanovu zamku. Zato se dobro čuvaj toga. Svako ima svoj udio u duhovnosti i on uzima onoliko koliko je njegov kapacitet.

Neko može primiti čitav okean, a neko samo čašu i ta čaša će mu biti dovoljna da se  spasi. Tako su neki samo jednom došli jednom da posjete Resulullaha s.a.v.s., a neki su proveli čitav život pored njega.

 Kod našeg Šejha k.s. je bivalo isto tako. Bilo je onih koji su došli samo jednom da ga vide i više se nikada nisu pojavili. Bilo je i onih koji se nikad nisu odvajali od njega. To sve zavisi od kapaciteta te osobe. Ne treba se puno s tim zamarati, samo se treba skoncentrisati da budemo istrajni na ovome putu.

Takvi su oni tarikati koji imaju stalnu konekciju i neprekinutu silsilu. U tim tarikatima postoji terbijet nefsa. Zato ko god dođe u takav jedan tarikat,uzima onoliko koliko je njegov kapacitet i odlazi. A onaj koji je istrajan i strpljiv može čitav život da pije sa tog izvora, bez obzira koliko je daleko. Neko dođe i popije samo jednu čašu, to je njegov nasib. Ti se trudi da uzmeš onoliko koliko god možeš i za to uči dove. Na osnovu toga se pripremi, jer tu je takođe važan tvoj nijjet. Ako si odlučan i imaš nijjet da budeš strpljiv na ovom putu, ta voda će uvijek prema tebi teći.

To radi na principu da koliko god ta voda stiže našem šejhu toliko stiže i nama. Ako izvor dolazi sa neba, on je nepresušiv, on neprestano teče. Zato neka tvoja veza sa šejhom  bude jaka i stalno ćeš piti sa tog izvora. Tvoja će se duhovnost napajati, hranićeš se duhovno. Vremenom ćeš se promijeniti i postaćeš insan u pravom smislu te riječi, a da toga nećeš biti ni svjestan.

Kada naš Šejh k.s. otvori vrata, on nas predaje  Resulullahu s.a.v.s. , a onaj koga primi Resulullah s.a.v.s. njemu se ne može ništa desiti. On će onda biti primljen u Allahovo dž.š. Prisustvo i popiće sa izvora besmrtnosti.

Da nam Allah dž.š. podari da idemo tim putem inšallah i da na tom putu činimo hizmet čitav svoj život.  Da budemo primljeni u Allahovo prisustvo kao čisti mu'mini. Amin!

Fatiha!

VRATITE SE ALLAHU DŽ.Š.

Šejh Ismail effendi

Bismillahir-Rahmanir-Rahim.

Ljudi su skrenuli sa puta i vidjećemo dokle će ići, do kojih granica će ići pogrešnim putem. Neka ne misle da nema kraja. Mogu koliko žele ustrajavati u grijehu, ali će jednog dana za to morati polagati račune. 

Danas ljudi traže  čast na pogrešnom mjestu.

Traže je na dunjaluku,traže je u titulama,traže je u parama, ali u tome nema časti. Sve to će ostaviti za sobom. Jedina istinska čast je pored Allaha dž.š.

 Kao što je bilo prije dolaska Pejgambera s.a.v.s.u vrijeme džahilijeta kad su se stanovnici Meke ponosili svojim imecima i onome što imaju na dunjaluku,ponosili su se svojim titulama i položajima. Oni su svi dozivjeli propast jer su isli pogrešnim putem.

Ebu Sufijan za vrijeme bitke na Bedru je imao sav svoj imetak u devama i čim su deve bile na sigurnom tj.bezbjedne on je napustio ratište i pobjegao nazad u Meku. Njegova čast je bila u tim devama. Da je izgubio deve izgubio bi i svoju čast.

Međutim u Islamu nije tako. Islam jednog običnog roba koji je pravi rob u nečijem vlasništvu,kad pređe na Islam Allah dž.š. njega počasti. Allah dž.š. ne gleda na naše položaje i titule na ovom svijetu, ne gleda na boju naše kože i jezik koji govorimo. Samo gleda koliko smo Mu blizu,jer oni koji Mu se približe Allah dž.š. ih počastvuje. Svako će ostaviti svoj imetak i svoj položaj na ovom svijetu, ali  odoru časti koju im Allah dž.š. obuče će ponijeti sa sobom, biće njome odjeveni kad podju na onaj svijet.

Takvi će biti počastvovani i na ovom i na onom svijetu. Svi oni koji trče za bilo čim drugim su na pogrešnom putu. Allah dž.š. nam je prenio razne priče i događaje koji su se desili sa Njegovim Poslanicima tokom istorije.

Nije to naveo u Časnom Kur'anu samo da bi ispričao priču, nego da bi ljudi izvukli pouku iz toga, da bi razmišljali, da ne bi pali u istu zamku i napravili iste greške kao ljudi prije njih. Nažalost današnji ljudi su više na pogrešnom putu i više griješe nego što je i jedan narod griješio u istoriji do sada.

Ljudi se danas nalaze u jako lošem halu (stanju). Svi narodi na koje se spustila Allahova kazna nisu bili u tolikom grijehu u kakvom je današnji svijet. Barem su se stidili svojih grijehova. Griješili su i znali su da griješe i mada zbog svog kibura i arogancije nisu htjeli da se vrate na pravi put, ipak su se stidjeli onog što rade.

Današnji čovjek nije takav. Današnji čovjek griješi i nastoji da taj svoj  grijeh opravda pred ljudima i napada sve one koji nisu kao on. Ovo je Dedždžalovo vrijeme. Sve ono što je lijepo i dobro predstavlja se kao loše, a koliko god ima loših i ružnih stvari one se prikazuju kao lijepe.
To je više poprimilo granice koje ne možemo ni zamisliti, ali Allah dž.š. će jednog dana reći da je dosta. Svi oni koji misle da vladaju svijetom,da su sultani ovog svijeta shvatit će da su niko i ništa!

 Da Allah dž.š. pokaže samo jednu kap iz  ogromnog okeana Njegove Snage, Njegovog Kuveta oni bi svi bili uništeni. Ne budi ponosan, tvoja snaga je ništa spram Allahove Snage.

Šejh Nazim ef.k.s. se jednom tako šalio kako je jedan mali miš upao u bocu vina. Kada je izašao pijan rekao je:” Gdje su ti lavovi?  Neka izađu preda me. Neka dođu da ih naučim lekciju!”’ Nije svjestan koliko je mali i nemoćan.

Ako Allah dž.š. spusti svoju kaznu svi će oni biti uništeni. Zato prije nego što dođe do toga neka se svako pribere i popravi se. Nek odustane, neka ne tjera inat, neka se vrati Allahu dž.š.

Onda će mu Allah dž.š. pomoći, jer oni koji se vrate Allahu dž.š. za njih nema straha. Oni će proći pored mnoštva neprijatelja bez straha. Kao što su dušmani opkolili Poslanika s.a.v.s. , a on je prošao pored njih neprimjećen.

Isto tako oni koji su došli pred pečinu u kojoj je on bio nisu ga vidjeli. Kada Allah dž.š. spusti svoju zavjesu niko nas ne može vidjeti jer samo On zna na koji način može da spasi svog slugu.

On ima svoju tajnu nevidljivu vojsku koju ne možemo ni da zamislimo. Allah dž.š. ima razne metode kojima pomaže ljudima. Samo budite s Njim i ne bojte se, sigurno će vam doći pomoć.

Da nam Allah dž.š. podari da budemo s Njim i da prođe ovaj ružni vakat, da svijetom zavlada istina, Hakk inšallah, da Allah dž.š. svim ljudima pokaže pravi put inšallah i da se dok još ima vremena svako vrati pravom putu. Dok se ne zatvore vrata i dok se ne zaklope defteri vratite se Allahu dž.š. Nakon što se defteri zaklope nema povratka i samo Allah dž.š. zna šta će biti sa tim osobama. Da Allah dž.š.nas i naše najbliže dovede u selamet inšallah.

Fatiha!