Ko je živio za svoj nefs onda ima problem, a ako je živio za Allaha dž.š. onda je uredu. Nama dolazi puno ljudi sa problemima, ljudi koji su cijeli život proveli čineći hizmet svojoj zemlji, svom narodu, ovom ili onom. Činili su hizmet ljudima, svojoj zemlji, narodu i svojoj porodici ali kad se okrenu vide da za to nisu dobili nikakvu nagradu. Ako žive za Allaha dž.š. i čine hizmet Njemu onda mogu biti sigurni da ih čeka nagrada. Možemo hizmetiti svojoj porodici ali samo da to bude u ime Allaha dž.š. i tada ćemo biti nagrađeni. Ako činimo hizmet svojoj djeci radi njih samih onda će nas jednostavno na kraju razočarati. Ako hizmetimo narodu radi naroda, kako bi oni s nama bili zadovoljni, jednog dana ćemo uvidjeti da za to nemamo nikakve nagrade. Što je najgore prošlo nam je vrijeme u tome, ako je naša namjera da postignemo zadovoljstvo Allaha dž.š. u tome, onda ćemo svakako naći i dobiti svoju nagradu jer On niti jedan hizmet ne zaboravlja.
Ako ovu čašu pomjerimo zarad Allaha dž.š. to je odmah upisano i imamo sevap za to. Ako to učinimo radi nekog drugog, onda nas On pusti da nas nagradi onaj zarad koga smo to učinili. Niko nam ne može pomoći osim Allaha dž.š., zato sve što radite, svaki vaš nijet, neka bude radi zadovoljstva Allaha dž.š.
Ibadet ne znači samo klanjati namaz i postiti, već sve ono što radimo radi Njegovog zadovoljstva je ibadet. Ako idemo na posao, brinemo se o svojoj porodici radi Njegovog zadovoljstva, to nam se piše kao ibadet. Bilo šta da radimo radi zadovoljstva Allaha dž.š. to je jedna vrsta ibadeta. Zato, šta god da radimo trebamo biti sigurni da je naš nijet, najprije zadovoljstvo Allaha dž.š. i da On bude zadovoljan sa nama. Tada je sve zapisano i čeka nas u našem defteru.
Nemojte raditi zarad Allahovih dž.š. sluga, ako budete radili samo za njih onda ćete protračiti Njegovo zadovoljstvo. Neka vas ne bude briga da li će vas oni hvaliti ili kuditi. Danas će vas hvaliti a sutra vas kuditi jer su ljudi takvi, a Allah dž.š. nije takav on ništa ne zaboravlja, ono što smo uradili radi Njega dž.š. ta nagrada će nas sigurno dočekati jednog dana.
Po hadisu Pejgambera s.a.v.s. postoje tri vrste ljudi koji idu u džehennem:
- oni koji uče Kur'an
- šehidi, i
- bogataši koji svoj imetak troše radi Allahova dž.š. zadovoljstva
Ako pitate kako je to moguće!? Kako jedan šehid ili hafiz može otići u džehennem!?
Ako neko uči Kur'an kako bi zadivio ljude ljepotom svog glasa. Ako ide u rat da bi postao heroj, u tom slučaju on može poginuti u ratu ali neće biti šehid, njegov stepen šehida je dunjalučki, ako pogine u ime Allaha dž.š., u tom slučaju imat će dunjalučki i ahiretski stepen šehida.
Ako jedan imućan čovjek dijeli sadaku da bi ostavio utisak na ljude, također i on spada u grupu onih koji rade samo zarad sebe i drugih, ne zarad Allaha dž.š.
Bilo koje dobro djelo koje ne činimo zarad Allaha dž.š. imat će drugačiji ishod.
Nemojte to raditi radi ljudi nego radi Allaha dž.š. jer ćete završiti u propasti. Još jedna, veoma bitna stvar, jeste ta da kada uradite neko dobro djelo, odmah ga zaboravite, ne spominjite ga više, ako budete govorili o tome izgubit ćete sevape. Za koga si to uradio? Za Allaha dž.š.
Znači, samo ono što smo uradili zarad Allaha dž.š. za to ćemo i imati nagradu, sve što smo uradili radi Allaha dž.š. pred Njim ćemo za to i odgovarati, ne kako bi to iznosili i hvalili se pred ljudima, to je jedna od visokih vrlina muslimana. Jedan od ashaba Pejgambera s.a.v.s. išao je s njim u rat, putovali su kroz pustinju po velikoj vrućini. Pošto nije bilo dovoljno deva, šest ljudi je djelilo jednu devu, povremeno smjenjujući se kada će i ko jahati. Tolika je bila vrućina, da su im od topline pijeska izgorjele noge, počeli ispadati nokti, ali se nisu žalili niti umarali. Nisu otišli Pejgamberu s.a.v.s. i rekli: „Ja Resulallah, mi smo se umorili, možemo li odmoriti?“ Već su u takvom stanju nastavljali put s njim, idući u rat. Vrućina bi bila tolika, da im je od topline pijeska otpadalo meso! Opet su takvi išli u rat!
Jedan od ashaba jednom je to ispričao pred mladima kako su išli u rat sa Pejgamberom s.a.v.s., kako su im zbog veoma visokih temperatura ispadali nokti sa nogu, u momentu kad je shvatio da je pogriješio, sav se zacrvenio od stida rekavši: „Sve što smo uradili, uradili smo zarad Allahova dž.š. zadovoljstva, sada sam vama ispričao a to nije dobro, kamo sreće da nisam ništa rekao o tome.“ Ako si nešto uradio zarad Allahovog dž.š. zadovoljstva, to treba da zaboraviš.
Šejtan će se truditi i trčati za tobom kako bi te naveo da to nekom ispričaš, samo kako bi izgubio sevap od toga. Koliko god da uradiš dobra za Gospodara svjetova, to je opet malo, zato se trebamo stiditi kada govorimo da smo nešto uradili zarad Allaha dž.š.
Šta mi to možemo uraditi za Njega?
Jedino ako On dž.š. da i učini naša djela vrijednim, onda ona nešto i vrijede.
Inšallah da nam Allah dž.š. podari da čitav život Njemu činimo hizmet, i da nagradu za naš hizmet nađemo na ahiretu, inšallah!
Fatiha.
