Šejh Ismail efendi.
Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.
Srca su spokojna kad spominju Allaha dž.š. i tada ona pripadaju Allahu.
Srca su spokojna kad spominju Allaha i tada u tom momentu srca pripadaju Allahu.
Kakva je razlika između toga,između bilo koje druge stvari?
Postoji jedna kuća i druga kuća ili razlika između dva insana.
U čemu je ta razlika?
Razlika je u tome koliko su ljudi vezani za Allaha dž.š. Ako se u jednoj kući uči zikr i spominje Allahovo ime,ta kuća pripada Allahu dž.š.
Ona je Njegov mesdžid,to je Allahova kuća i insan ako uči u svome srcu zikr,onda on postaje Allahov.
Sva je poenta u tome koliko pripadamo Allahu dž.š. Ko ne pripada Allahu pripada dunjaluku i on je bezvrijedan,smeće. Može to biti najljepša palata,ali ako se u njoj ne uči zikr tj. ne spominje Allahovo ime,ona je kao smetljište.
Tako je i insan. Ako mu srce ne spominje Allaha i ako Ga ne voli i ne misli na Njega i taj je onda insan kao smeće.
Ono što insana čini insanom je njegova bliskost sa Allahom dž.š. Onoliko koliko si blizak Allahu dž.š. toliko si insan.
Kada bi se gledalo u fizičkom smislu onaj koji je lijep računao bi se kao insan,nego ono što njega čini vrijednim i lijepim je njegova blizina sa Allahom dž.š. Onda znači treba da bude vezan ne za dunjaluk nego za Allaha. Koliko se on posveti svom hizmetu Allahu dž.š. toliko će imati časti,jer onoliko koliko voliš Allaha dž.š. toliko ćeš Mu biti blizak inećeš imati nikakvog straha,nećeš se bojati ničega na svijetu.
Obratite na to pažnju i neka vam srca budu okupirana Allahovim zikrom,neka vam kuće budu Allahovi mesdžidi da nađete svoj mir i budete rahat,da vam u glavi bude mir,da vaša duhovnost bude jaka. Onda vas ovaj dunjaluk neće moći pregaziti nego ćeš preći preko njega i nastaviti svoje puteve u suprotnom ćeš pod njegovim teretom pokleknuti i biti pregažen.
Fatiha!
