Imam Gazali je bio jedan od najvećih šejhova i alima u islamskom svijetu. On je govorio da čovjek kada umre, prije nego što bude spusten u kabur, Allah Uzvišeni ga pita četrdeset pitanja. O njegovom životu, imetku, o svemu što se odnosi na njegov život na dunjaluku. Allah Uzvišeni pita : O Moj robe, u toku svog života trudio si se da izlaziš među ljude u najljepšoj odjeći, pazio si da među ljudima budeš lijep, pametan, uredan. Želio si da o tebi imaju samo najljepše mišljenje. Jesi li se ikada upitao da imaš Gospodara Koji te uvijek gleda ? Jesi li pomišljao da se očistiš za Mene ? Ja ne gledam u boju tvojih očiju, na tvoj izgled, Ja gledam u tvoje srce. Jesi li ikada pomislio da imaš srce koje tvoj Gospodar gleda, da li je ono čisto ili prljavo ?
To je najvažnije pitanje koje Allah Uzvišeni pita svog roba, bez ikakvog posrednika, prije nego što stigne do kabura. A mi smo vječito zauzeti samo sa našom vanjskom pojavom. Ovo je najveća briga današnjih ljudi, kako da lijepo izgledaju, i kako da uljepšaju svoju vanjštinu. Moramo da uljepšamo naš odnos sa Allahom, da budemo još prisniji s Njim. Najljepša i najuzvišenija stvar je biti sa Gospodarom, a ne sa drugima. Svaki od nas je rob, svi smo mi sluge, i moramo da čuvamo poštovanje prema drugim robovima, to je obaveza. Ako budemo jedni druge poštovali i uvažavali, neće više biti svađe i pomutnje, i vladat će mir, prema učenjima Islama. Allah Uzvišeni naređuje nam da poštujemo jedni druge.
Mi smo nakšibendije. Tarikati stvarno vode ljude Nebu. Tarikati ne vode ljude dunjaluku, to je pogrešno mišljenje. Pravo značenje sufijskih puteva je misticizam. Svaka religija ima svoj misticizam, jer je on neophodan za vođenje ljudi ka Nebu, ka Božijem Prisustvu. Ako si u mogućnosti da slijediš i dodješ do Neba, prije nego što ti smrt dođe, kada ti dođe vrijeme smrti, tvoja duša će biti uzeta sa najvećim poštovanjem, i nosit će te meleci Nebeskim spratovima. Tvoja duša će tu imati dobrodošlicu. Ali ako ti ne nastojiš da očistiš svoju dušu i srce, i ako je tvoja pažnja usmjerena samo na tvoju vanjštinu, smrt će ti biti užasno bolna, kada bi se svi doktori okupili da ti pomognu sa medikamentima, ta bol ne bi prestala, a ti ćeš je morati nositi. Nema nikog ko bi mogao da ti pomogne. Dovest će te do Neba, ali tu neće biti mjesta za tvoju dušu, bićeš istjeran i izbačen.
O Gospodaru Milostivi, podari nam Tvoju zaštitu! Ne dozvoli da naše duše bude istjerane i protjerane! Mi smo svi putnici. Ne reci ja sam mlad, ja sam bogat, ja sam zdrav, ja sam doktor ja sam ovo ja sam ono.
Edeb je prva stvar što se uči u tarikatu. Osoba koja ulazi u tarikat, mora prvo da nauči edeb, da nauči poštovati sve i svakoga.
Prvo mora imati poštovanja unutar tekije, pa onda i izvan tekije. Allah Uzvišeni nam naređuje međusobno poštovanje ! A mi volimo reći za sebe da smo nakšibendije, ili kadirije, ili čistije, ili rifaije, ili sammanije. Postoji 41 tarikat, i svaki nas uči edebu.
Neki ljudi ne priznaju tarikat, smatraju tarikate besmislicom.
Tarikati uče ljude stvarnom edebu, stvarnom znanju. Neophodan je za svakog ko želi Allaha. Bez edeba niko ne može Allahu.
Jednog dana sam išao sa Grandšejhom Abdullahom k.s. na pijacu, nosio sam njegove stvari, njegove torbe, trudio se da budem pravi derviš. Inače Grandšejh je uvijek sa mnom, ja ne znam ništa. Kod njega sam bio četrdeset godina, moja glava je tvrda, trebalo je četrdeset godina da shvatim ono šta on govori.
Da se vratim na priču sa Grandšejhom. Bili smo na pijaci u Damasku, na putu dok smo hodali naišao sam na jedan kamen, kojeg sam smaknuo nogom. U tom momentu Grandšejh mi se obrati: ” O Nazim efendija, šta radiš ti ? Znaš li da je taj kamen Allahovo stvorenje, bez Njegove snage on ne bi stajao u tom položaju. Zašto ga nisi uzeo rukom i smaknuo na stranu ? Ovo je najveći edeb.
Jednog dana je Mevlana Dželaluddin Rumi k.s. skupa sa svojim muridima susreo jednog popa. Mevlana je tad stao i pokazao svoj respekt prema popu, malo pognute glave. Muridi su ga tad upitali, zašto si se naklonio jednom popu ? Mevlana im na to reče: ” Nisam se naklonio njegovoj vanjštini, nego sam se naklonio njemu iz respekta prema Božijem stvorenju. Jer on je Božije stvorenje, i bez Božije snage on ne bi mogao stajati, on živi svoj život zbog Milosti Božije. Ja gledam njegov original, a ne njegovu vanjštinu”.
Edeb mora biti prisutan u našim životima. Mi moramo poštovati sviju. To su svi poslanici nastojali ljudima da prenesu. Da se međusobno poštujemo, i da ne pravimo razlike. Da poštujemo i male i velike.
Čuvajte međusobno poštovanje, i živite u miru na ovom i budućem svijetu!
Neka nam Allah Uzvišeni oprosti grijehe!
