Šejh Ismail ef.     

Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.

 

 

Da nam Allah dž.š. podari da budemo sa lijepim insanima, da nas ne odvoji od njihovog  puta. Teško je biti dobar, ali barem treba biti sa dobrima. Ako smo s njima naše ime će biti zapisano pored njihovih. Allahovi prijatelji, evlije, ne žive samo za sebe. Oni su ovdje da bi nosili ljudski teret i nije im cilj da žive za sebe.

 

Allah dž.š. njih zadužuje i nastanjuje ih među ljude da bi duhovno nosili ljude područja u kojem žive.  Ti dovi da ti Allah dž.š. podari da sretneš jednog od njih. U svakom kutku Zemlje Allah dž.š. je postavio barem jednog evliju i ako ga tražiš  naći ćeš ga. Dovit ćeš, tražit ćeš i naći ćeš. Ako ga nema tamo gdje živiš trebaš potražiti negdje drugo, a ako ti ne možeš ići njemu on će doći tebi. Dovoljno je da tražiš. Moli se da te Allah dž.š. uputi jednom Njegovom prijatelju, jednom evliji i Allah dž.š će te povezati s njim ili će ti ga pokazati, a to će biti kada za to bude pravo vrijeme.

 

U međuvremenu će ti stići pomoć. Ne može biti da ti tražiš ,a da ti ne stigne pomoć.  Sigurno da je Allah dž.š. svuda oko nas i On je dovoljan za sve, ali postoji Njegov poredak u duhovnom svijetu. Mi ne znamo koja je mudrost iza toga, ali znamo da  On za sve što je duhovno zadužuje meleke, evlije ili salihin insane .  

 

Allah dž.š. sigurno može da to sam ostvari, ali zbog čega je onda stvorio tolike meleke, tolike evlije i tolike Salih insane? Svi oni imaju svoja zaduženja. Zar Allah dž.š. ima potrebe za njima?  

 

Naravno da ne. Ako ih je stvorio mora da oni imaju svoj zadatak. Allah dž.š. nema potrebe za njima, ali On je stvorio određeni red na zemlji i svako ima svoje zaduženje. Ni ono što se vidi ni ono što se ne vidi ništa nije bez razloga stvoreno. Sve ima svoju svrhu i u svemu postoji ravnoteža. Zato nije u redu postavljati pitanje zašto mi direktno ne tražimo pomoć od Allaha dž.š., jer to je ustvari kiburluk i širk. To znači da nismo svjesni Allahove veličine i sebe vidimo toliko velikim da možeš sa Allahom dž.š. kontaktirati.  

 

Zar ti ne znaš,šta si?  

 

Imaš li garanciju za svoj iman?  

 

Ako ne znaš odgovor na ta pitanja kako misliš da možeš kontaktirati sa Allahom dž.š.?  

 

Ako si toliko samouvjeren možemo ti samo poželjeti ti uspjeh u tome.  

 

Kao prvo moraš znati da ništa ne znaš. Moraš znati da si slab i kad to saznaš Allah dž.š. će ti početi otvarati svoja vrata. Ko ima na srcu koliko i tačka arogantnosti vrata mu se neće otvoriti.  

 

Cilj tarikata je da ti očisti srce, jer taj kiburluk nas sprječava i usporava na Allahovom putu. Zbog toga mnogi koji klanjaju, poste i čine ibadet nakon izvjesnog vremena pokleknu i čak počnu sumnjati u Allaha dž.š. Sreli smo dosta takvih muslimana koji su izašli iz vjere, jer se nisu duhovno hranili sa pravog mjesta.

Taj kiburluk u njima je vremenom toliko rastao da su došli na to da se razračunavaju sa Allahom dž.š. Počeli su da pitaju: “Gdje je Allah”? Polahko su počeli da sebe vide ravnog Njemu.  

 

Nefs i šejtan imaju razne zamke. Tjeraju te da postiš i klanjaš, pa kad misliš da si na Allahovom putu gurnu te na dno provalije. Razlog je u tome što nemaš duhovnog vođe, niti misliš da ti on treba, pa ni ne tražiš Allahove prijatelje, evlije.  

 

Moraš tražiti Allahove prijatelje i biti vezan za njih.

U svakom momentu na svijetu postoji 124.000 evlija koji su spremni da nam šalju duhovnost od Allaha dž.š. Ako ti ne možeš primiti tu duhovnost to znači da je kod tebe problem i da ne tražiš, jer misliš da ti nije potrebno.  

 

Kako da ti ne treba?  

 

Zar smo mi dovoljni sami sebi?  

 

Da evlije ne nose ljudski teret ljudi ne bi mogli ni dva dana izdržati.  Mi nosimo vaš teret, a oni nose naš teret, jer mi smo slabi da bi nosili i vlastiti teret. To je od Allaha dž.š. milost i hedija da bi nas zadržao u okvirima vjere i imana i zato On postavlja evlije da žive među nama. Oni su svi spremni i čekaju ko ih traži.  

 

Nemoj da te zavara tvoj nefs. Ako se samo jednom povežeš s njima i osjetiš slast prave duhovnosti, onda više ni nećeš htjeti da to izgubiš.  

 

Pazi na to.  

 

Pogotovo u vremenu u kojem živimo to nam je  još potrebnije i trudi se da primiš što više možeš. To je nešto što će ti biti potrebno u teškim vremenima, pa nemoj da ostaneš sam.

S kim si sada s njim ćeš biti i u tim teškim danima koji dolaze. Nađi sebi prijatelje koji te neće napustiti u teškim vremenima.

 

Traži Allahove prijatelje koji se neće baviti sobom nego će prvo tebi priteći u pomoć kad zatreba. Kad zagusti i pogledaš oko sebe kad ono nema nikoga. Pitaćeš se gdje su svi otišli.”Ja sam mislio da vi mene volite”, reći ćeš.

Mislio si da bi dali i život za tebe, a oni se svi izgubili. Takvi su lažni prijatelji. Oni koji imaju stvarnu duhovnu snagu oni će ostati s tobom i kad bude teško.

 

Dunjalučki insani i oni muslimani kojima nije suđena duhovnost će te izdati dok oni koji se vole u ime Allaha dž.š. oni su drugačiji. To su ljudi čija su srca povezali Allahovi prijatelji, evlije. Oni su posebni.  

 

Evlije vežu srca svih onih koji njih vole. Oni su svi jedni za druge vezani i to im daje veliku snagu. Tako su i troje ljudi koji se vole u ime Allaha dž.š. dovoljni jedni drugima. Samo ako im je srce vezano jedno za drugo radi Allahovog zadovoljstva oni će biti bezbjedni i na ovom svijetu i na ahiretu. Ta veza se neće nikad prekinuti.

 

Da nas Allah dž.š. zauvijek zadrži sa svojim dobrim slugama, da nam učvrsti naš iman, naš Islam i da čvrsto stojimo na putu hakka inšallah.

Ne zaboravite da treba da čvrsto stojite na putu imana, Islama i hakka. To je savjet našeg Pejgambera s.a.v.s., pa u teškim trenucima proučite ovu dovu da vam stigne pomoć inšaAllah:

 

”Allahumme sebitna alel iman

Allahumme sebitna alel islam

Allahumme sebitna alel hakk”

 

Fatiha!