Šejh Ismail effendi.

 

Bismillahir-Rahmanir-Rahim.

 

 

Volite i živite u ime Allaha dž. š. Nađite nekoga da volite u ime Allaha. Nađite prijatelje i one koje ćete voliti radi Allahovog zadovoljstva, a da nemate nikakvog dunjalučkog interesa. 

 

Ta prijateljstva koja su radi Allahovog zadovoljata ona se nastavljaju i na ahiretu. Boravak na ahiretu je zastrašujuće.

Na Sudnjem danu niko nikome neće moći pomoći. Svako će bježati od drugih, jer će mu njegovi grijesi biti dovoljni. Niko neće moći nikome pogledati u lice.

Samo oni koji su se voljeli u ime Allaha, za njih će biti drugačije. Oni su muhammedi i oni su siddiki. 

Svi poslanici su pozivali i izvršili su svoje zaduženje i onda su otišli Allahu dž.š. i prepustili su nas Allahu osim Muhammeda a.s.

Zato, svi su poslanici sigurno bez grijeha, ali će ipak odgovarati za svoje postupke jer su svi u jednom periodu svoje vjerovjesničke misije napustili svoj narod.

 

Samo je Muhammed a.s. uvijek dovio i govorio:”Ja Rabbi, oprosti im jer oni ne znaju.” Nikad nije ni u jednom momentu odustao od svog ummeta. Nikad nas nije prepustio kazni Allaha dž.š. Nikad nije rekao:”Nek bude s njima šta će biti!” nego se uvijek trudio da posreduje. To je Muhammedov put i njegovim putem je išao i Ebu Bekr r.a.

Sigurno svi ashabi imaju mjesto u našem srcu, ali mjesto Hz. Ebu Bekra r.a. je posebno. 

 

Put Ebu Bekra r.a. je i naš put. On je imao jednu posebnu dovu u kojoj je tražio  da Allah dž.š. učini njegovo tijelo toliko velikim da zauzme čitav džehennem tako da niko drugi iz ummeta ne može ući u džehennem. 

 

To je siddiki put i oni koji idu njegovim putem su nakšibendije i na sudnjem danu, kada bude svima teško, oni će se zauzimati za ummet. 

Kao što su na ovom svijetu bili zajedno tako će biti i na onom svijetu, dok svak bude bježao od drugoga. 

Ako pitate kako će to biti da će bježati roditelji od djece, a djeca od roditelja? 
Isto kao što sada iz straha od virusa jedni druge izbjegavaju. Niko nikoga ne želi da vidi, jer to je takav tedželijet. Jedan mali virus je okončao njihovo prijateljstvo. Toliko su se voljeli, a sada bježe jedni od drugih, pa šta onda oćekivati na sudnjem danu

 

Taj dan oni koji su se voljeli u ime Allaha dž.š. biće zajedno i kao što na dunjaluku nisu bježali jedni od drugih, neće ni na ahiretu. 

Takve prijatelje nađite, da ne bježe od vas. Da uvijek budu pored vas, ne zbog dunjaluka nego radi Allahovog zadovoljstva, da onda kada prestane interes ne prestane i njihovo prijateljstvo. 

Dunjalučko prijateljstvo ostaje na dunjaluku. Koliko god nekoga voliš ovdje ćeš ga ostaviti. Međutim oni koji se vole u ime Allaha njihovo stanje je drukčije, jer oni žele dobro jedni drugima. 

 

Pejgamber s.a.v.s je naveo primjer dva prijatelja koji nemaju puno grijeha, imaju puno sevaba. Obojica su imali više grijeha nego sevaba. 

Jedan od njih je rekao: Kad ne mogu svakako ući u džennet, nemam dovoljno sevaba, daću tebi svoje sevabe da ti bar uđeš u džennet, a drugi je isto to razmišljao za svog prijatelja.

 A pošto je Allah dž.š. je Najmilostiviji od milosnih On ih je obojicu primio u džennet. 

Neka vaša prijateljstva budu tako trajna. Nemojte da vas zavaravaju dunjalučka prijateljstva.

Sigurno su Allahovi prijatelji, evlije među nama. Tražite ih i nađite ih. Ko traži naći će. Nađite evlije, Allahove prijatelje koji vas neće napustiti ni na ovom ni na onom svijetu.

 

Allah dž.š. to jako voli. Kao što uvijek kažemo, ako se dvoje ljudi voli u ime Allaha, Allah je treći zajedno sa njima i Allah dž.š. to opisuje najljepšim riječima koje ne možete ni zamisliti.

Zato odbacite dunjalučke interese i volite se u ime Allaha dž.š. Tu se takođe podrazumijeva da nosite i teret svog brata u Islamu, jer to je drugi stepenPrvi je da se volite u ime Allaha dž.š., a drugi je da pomažete u nevolji jedni drugima u ime Allaha, da izađete u susret svojoj braći i sestrama, a o tome ćemo u jednom sohbetu posebno govoriti, inšaAllah. 

 

Da nam Allah podari da se volimo u ime Njega i da budemo zajedno u ime Njega. Kao što smo ovdje zajedno da budemo i na Ahiretu zajedno inšallah. 

Fatiha!