Budimo spremni

Pripremimo sebe za teške dane. Moramo se pripremiti, jer kada dođu teški dani, a mi ne budemo spremni za njih, naći ćemo se u nevolji. Iz tog razloga moramo se pripremiti i duhovno i fizički za ono što dolazi. Moramo istrenirati svoj nefs za teške dane koji su pred nama.

Naš nefs ne voli teške stvari. Nefs voli sve što je lahko. Ne voli ni ibadet ni ništa teško. Lagodnost i ugodan život mu odgovaraju. Dobro bi bilo kad bi nam uvijek moglo biti tako, ali život nije takav. Život je pun uspona i padova. Zato kada dođu teška vremena, ako ne budemo spremni, to neće biti dobro za nas.

Znači prije toga mi se moramo pripremiti za poteškoće. Činiti ibadet, namaz, zikr, to je ono što će nam pomoći da se pripremimo, ali nefs ne voli takve stvari. Čineći ibadet mi spuštamo naš nefs, a u isto vrijeme duhovno rastemo i što nam duhovnost više raste, to mi postajemo jači. Kad dodju teški dani iz te naše duhovnosti ćmo sebi crpiti snagu.To je jedan od ključeva za teške dane.To je dobar način da se pripremimo za teške dane.Prije nego nestane hrane, pripremimo se da ne budemo gladni.

Prije nego što dođu teški dani, odustanimo od životnih udobnosti da bismo se pomalo počeli i fizički pripremati za teške dane. Jer ako svo vrijeme uživamo u hrani, kada hrane nestane, onda ćemo patiti. Ako smo naviknuti na svaki komfor, kada tog komfora nestane onda ćemo patiti. Isto tako što lagodniji život budemo živjeli to će naš nefs željeti sve više, više i više. Nigdje nema kraja njegovim željama. Koliko god mu dadneš, on će htjeti još više. U tom ugodnom životu, on će tražiti dvorac za sebe. Kada mu daš dvorac, on će tražiti nešto drugo. Zato je najbolje da mu se odredi jedna granica. Ako npr.želi jesti kebab, nećemo mu to odmah dati, nego ćemo ga pustiti da čeka par dana.Tako ga trebamo navikavati da ne može dobiti sve što hoće i kada hoće. Na taj način insan treba da se bori sa svojim nefsom i da ga drži pod kontrolom.

To je naš izbor, jer ako želimo, možemo mu dati sve što traži. Ali važno je u čijoj ruci su uzde tj. da li mi jašemo svoj nefs ili on jaše nas. Ako mi jašemo svoj nefs, onda možemo imati sve što želimo, uživati u svemu bez problema, ali ako nefs jaše nas onda smo u opasnosti, jer će nas odvesti na krivu stranu, odvest će nas u provaliju. Zato prije nego što nam nefs naraste do neželjene veličine, trebamo ga svo vrijeme spuštati. Ako zaželi nešto, da mu damo samo malo od toga i tako će nefs znati da nije sto posto slobodan, znaće da uvijek ima neki štap iznad glave. Naš Šejh k.s. kaže da je nefs poput magarca, jer ako ga pustite, on ide gdje on želi. Zato trebamo imati taj štap, a taj štap je iz dva dijela.Jedan dio je ibadet, a drugi je postavljanje granica nefsu.

Postoji puno načina terbijeta nefsa.Jedan od načina jeste da mu postavimo limit.Zato derviši prolaze halvet, osamljivanje u trajanju od 40 dana da bi ovladali svojim nefsom. Tada se njihov nefs stavlja pod kontrolu, ali ovo je ahiri zeman (kraj vremena), pa zbog toga nas Šejh k.s. ima lakše načine da pripremi derviše za teške dane, za vrijeme Mehdija a.s. Zato derviše ne šalje u halvet, nego im trenira nefs tokom čitavog života.

Neki ljudi imaju tu obavezu i oni moraju ići u halvet, ali svako mora znati koliko mu je dovoljno. Da bismo držali svoj nefs pod kontrolom trebamo voditi računa o svom ibadetu i svojim vjerskim obavezama. Pogotovo treba da znamo da pripadamo jednom duhovnom lancu, tj. lancu Nakšibendijskog tarikata i da taj lanac vodi preko Božijeg Poslanika s.a.v.s. do Allaha dž.š. Mi smo dio tog lanca. Moramo biti svjesni svojih obaveza prema Allahu dž.š., prema Poslaniku s.a.v.s.i prema svom Šejhu k.s.

Prema Allahu dž.š., imamo obavezu da Mu činimo sedždu, pet puta dnevno beš vakat namaza za svakoga, ako ne onda najmanje dva rekata dnevno.

Prema Poslaniku s.a.v.s., imamo obavezu da donosimo salavate na njega, najmanje deset salavata dnevno, a što više to je bolje za nas.

Prema Šejhu k.s., imamo obavezu da barem jednu minutu svaki dan  mislimo na njega, da ga se sjetimo, da se skoncentrišemo na njega.To se zove Rabita.Da usmjerimo naše srce prema njemu.Nekoliko minuta je dovoljno.

To su nam svakodnevne obaveze ako želimo da svoj nefs držimo pod kontrolom.

Pored duhovnih priprema, trebamo da pokušamo da se i fizički pripremimo za teške dane.To je vrlo važno prije pojave Mehdi a.s.

Allah zna najbolje, ali mi se nadamo inšAllah da će se ovog Redžeba desiti neki veliki događaji i vjerovatno će trajati do idućeg Redžeba. To će biti teško vrijeme, kratko, ali vrlo teško vrijeme. Što se sada bolje pripremimo  to će nam tada lakše biti. Što sad više budemo činili ibadet, to ćemo tada biti jači. Allah dž.š. će nam obezbjediti sve. Dolazit će nam hrana i voda i sve sto treba inšAllah.To je Njegova podrška, ali da bi stekli tu podršku, moramo sada raditi na tome.

Fatiha!