Šejh Ismail ef.
Bismillahi-r-rahmani-r-rahim
Prvo upoznaj sebe, da bi upoznao svog Gospodara i potrudi se da shvatiš ko si ti zapravo. Ko sam ja? Zbog čega je mene moj Gospodar stvorio?
Trebaš upoznati svog Gospodara, ali ne možeš doprijeti do Njega i ne možeš shvatiti ko je On ako ne poznajes samog sebe. Nemaš dovoljno snage i kapaciteta za to. Prvo se skoncentriši na sebe. Ko si ti? Šta je tvoja dužnost na ovoj zemlji? Kad budes mogao odgovoriti na ta pitanja onda ćeš početi upoznavati svog Gospodara. Allah dž.š. će ti otvoriti put, omogucice ti da upoznaš sebe samog, a onog dana kad nađeš sebe, naći ćeš i svog Gospodara. Allah dž.š. se ne može smjestiti na jedno mjesto, niti u jedno vrijeme. On se ne može zamisliti razumom, nego se On može pojmiti na jedan drugi način.
Allah dž.š. ti je dao razum i to zbog toga da shvatiš ovaj svijet, ali ako želiš da upoznaš Allaha dž.š. trebaš se upotrijebiti sve svoje sposobnosti, jer tvoja moc nije samo u tvom razumu. Ti imaš i nešto što se zove duhovnost. Imaš srce i još druge duhovne centre. Sve njih ćeš aktivirati i onda ćeš dostići maksimalnu snagu kao ljudsko biće i počet ćeš upoznavati svog Gospodara.
Ako pogledaš svojim fizickim očima, vidjet ćeš ovaj dunjaluk, ali ako pogledaš ocima svoje duse, onda možeš vidjeti svog Gospodara, Svemocnog Allaha dz.s. Vidjećeš da se On nalazi svugdje, gdje god da se okrenes vidjeces Ga. Nema tog mjesta gdje On ne postoji i ne postoji nigdje nijedna tačka na koju ne dopire Njegova snaga i moć. Ne postoji nijedna sekunda u kojoj nema Njegove vlasti. Ako to pokušaš shvatiti svojim fizičkim sposobnostima, već na početku ćeš biti na gubitku i past ćeš u ruke šejtana koji ce počet će da se igra s tobom, ali ako pristupiš tome s duhovne strane onda ćeš doći do svog cilja.
Zato moraš naći duhovni put kojim ces ici i zato mi imamo potrebu za rehberom-duhovnim vodičem koji će nas obučiti kako da koristimo svoju duhovnost. Moramo naći nekoga ko je stručnjak u tome. To naravno ne može svako. On mora da posjeduje određenu duhovnu snagu da bi ti pokazao put. Da se tu samo radi o ucenju pomocu nasih fizičkih sposobnosti, dovoljan bi nam bio običan učitelj, ali mi nismo samo fizička bića. Mi imamo i dusu, imamo srce, imamo svoje duhovne centre i oni svi trebaju da se aktiviraju da bi krenuli na duhovno putovanje.
Može se desiti da upalis motor, ali da auto ne mrda s mjesta i bez obzira koliko pritiskao gas, ostaćes na istom mjestu. Znači da moras još nešto dodatno uraditi. Povjerovao si u Allaha dž.š., klanjas i postis, ali ne napredujes duhovno. Trebas znaci još nešto preduzeti. Nešto što će pokrenuti tvoju duhovnost. Trebas se vratiti samom sebi. Trebas sjesti i razmišljati, dati sebi vremena, zatvoriti oči, jer oči ustvari ništa ne vide. Ono što oči vide je samo ovaj dunjaluk. Zato ćeš zatvoriti oči i pokušati da aktiviraš svoje srce i da gledaš srcem da bi proširio svoj vidik, jer srce vidi puno više nego što oči vide. Srce shvata puno više i ako ono počne da radi, tvoje auto će krenuti. Pomjerice se s mjesta, iako ni to nije dovoljno, jer će se kretati sporo. Tvoja duša više ne može da miruje i želi da se ubrzano kreće i treba joj nešto više, jer je njen cilj Allah dž.š.
Iznad srca postoji jedan organ koji se zove letaif koji treba da se aktivira i tada ćes se početi ubrzano kretati i počet će da se skidaju zastori s tvog srca. Počet ćes da vidis sebe kao nekog malog i neznatnog. Pomislit ćeš kako si se smanjio i kako si slab. Ako pogledaš fizičkim očima vidjećeš sebe kao visokog čovjeka koji ima jake ruke, ali kad pogledaš ocima duse, vidjeces koliko si ustvari slab.
Ti si ustvari ništa i u momentu kad to shvatiš, počet će ti dolaziti duhovna snaga od Allaha dž.š.. Zato je bitno da znas odakle ti dolazi snaga. Da li je ona fizičke ili duhovne prirode, da li je Rahmani ili šejtani i kad to uspiješ razlikovati, postat ćeš stvarni hakiki insan ne po svom izgledu, nego po svojoj duhovnosti. Allah dž.š. će ti onda dati od Svog Nura i počet ćeš da se napajaš sa Njegovog izvora.
Sve ovo je nešto što praktikuju oni koji su u tarikatu. Danas je shvatanje tarikata drukčije. U prošlosti je svaki pripadnik tarikata proživljavao sve ovo, a mi smo samo opisali jedan mali dio toga, jednu kap u okeanu. Prije su dervisi to zaista doživljavali. Zato su tada tarikati držali na nogama i ljude i države i nosili ih. To je danas malo drukčije.
Naš Šejh k.s. ne otvara odmah vrata, jer danas malo ko da može to da nosi, ali to ne znači da ne napreduješ na duhovnom putu i ne znači da to ne doživljavaš. Tvoja duša to doživljava. Da smo mi toga svjesni, to bi bilo previše za naš nefs, ne bi to mogli podnijeti. Ono što se može dati djetetu je bombona, a ne nešto što je dragocjeno. Zlato ili puno para ne možeš dati djetetu, jer ono će to odmah izgubiti. Sve ono nase sto je dragocjeno Mevlana Šejh k.s. čuva kod sebe i kad dođe vrijeme on će to otvoriti.
Zato neka ti je jasno kako i u kom obliku se to dešava. Iako mi to ne vidimo, mi napredujemo duhovno. Iako mi to ne shvatamo nama dolazi duhovna podrška. Naše srce i naša duhovnost to razumiju i oni to primaju jer je njihov kapacitet veći od kapaciteta našeg razuma. Zato obrati pažnju na ova tarikatska usula. Kada dođe za to vrijeme, sve će ti se otvoriti i onda će ti biti žao što nisi svojevremeno što više toga učinio. Šta sam sve propustio, reći ćeš. Zato se čvrsto drži ovog puta.
Mi smo lavovi našeg Šejha, ali smo u isto vrijeme skrušeni i idemo srednjim putem. Najmanje zaduženje koje nam naš Sejh dadne, mi ga obavljamo rado, a isto tako nosimo se i sa najvećim zaduženjem koje nam dadne. Mi to ne tražimo, ali kakvo god nam zaduženje dadne, mi smo za to spremni.
Mehdi a.s. dolazi i njegovi askeri. Naš Šejh k.s. nije volio da muslimani izgledaju slabi, nego da budu poput lavova. Mi smo skrušeni pred onim koji su nemocni, koji su zavisni od drugih i kojima treba pomoć, a pred dušmanima smo kao lavovi. Pazite na tu ravnotežu između skrušenosti i kukavičluka, između hrabrosti i gluposti. To su važne stvari, ali vremenom će sve to doći na svoje. Pogotovu nakon ovog Lejletul Berata, sve se počelo mijenjati polahko i bolje se vidi ono što dolazi. Ne bojte se. Mi se ne trebamo bojati, ali nemojte biti uobraženi-kiburli. Budite kao Resulullah s.a.v.s. Njemu su bili oprošteni svi prošli i budući grijesi, iako ih nije ni počinio, ali on uprkos tome nije napustio ibadet, nego je čak jos vise ibadetio, jer to je čast. Sto vise ibadetis i hizmetis Allahu dz.s. to ce ti On ukazati vecu cast. Koliko god mi ibadetili, to nije dostojno Allaha dž.š.. Zato je to za nas čast. Nemojte biti uobraženi, nego radite što više da nas Allah dž.š. učini dostojnim te časti inšAllah. Ko smo mi?! Ti si Taj koji nam je dao tu čast, a mi smo samo Tvoje slabe sluge. Ti nas držiš na nogama i nemoj dozvoliti da skrenemo s puta.
Fatiha!
