Šejh Ismail ef. 
Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.
Insanski nefs je poput divlje životinje i uvijek želi ono što ne valja. Stalno insana tjera na pogrešan put i zato je u opasnosti od svog nefsa.
Taj nivo nefsa se zove nefs-i-emmare. Čovjeku čiji je nefs na nivou nefs-i-emmare prijeti opasnost da skrene s pravog puta, jer mu nefs još uvijek nije pod njegovom kontrolom i ne sluša ga. Svaki momenat može da ga okrene na pogrešan put.
Zato je bitno da se prođe kroz terbijet nefsa i zato je za nas dobro da nađemo nekoga ko će naš nefs podvrgnuti terbijetu da bi nam postao poslušan i da više ne slušamo mi njega, nego da on sluša on nas. Nefs polahko obukom omekšava i dolazi u stanje da više ne može da nam se odupire i onda postane sredstvo pomoću kojeg mi krećemo na duhovni put, jer kad se životinja ukroti onda možemo da je jašemo i može da nas odvede do našeg cilja.
To je ujedno jedna od svrha tarikata. Budući da je tako nešto vrlo teško postići samostalno treba da slijedimo nekoga ko je već prošao tim putem, nekoga ko će nam pomoći i ko zna šta treba činiti, a ta osoba je duhovni vodić, muršid, tarikatski šejh.
On duhovnim kanalima dopire do nas, do našeg srca i inspiriše nas na dobra djela, a loša djela nam ćini mrskim. Duhovnim putevima se bavi našim nefsom i svaki dan ga udara štapom, dresira ga.
Šejh zna kako se to radi. Zna kad koliko treba udaraca nefsu i zna kad treba da ga pusti na miru.
Taj hal se odražava na svakodnevni život njegovog murida I ako on toga nije svjestan. Nekad će se osjećati slab, nekad će mu teško biti da čini ibadet, nekad će biti bezvoljan. Tada treba znati da je šejh dobro izudarao naš nefs, jer to mi osjećamo i duhovno i fizički.
Murid ne zna zbog ćega je u tom halu, a ustvari onaj ko njegov nefs podvrgava terbijetu, trenutno radi na njemu. Kad nefs zadobije udarac on smekša i zato je onda murid u takvom stanju.
Nakon izvjesnog vremena mu se povrati snaga i onda počne da čini ibadet sa još više volje i energije nego prije toga. Ni sam ne zna odakle mu ta snaga i kuvvet. Znaj da ti je tad tvoj nefs bar malo ukroćen.
Zato murid ne treba da se brine oko tih svojih uspona i padova. Osim ako nije upoznat sa razlogom, ali ako je bez razloga u tom halu, onda je to zbog toga,jer ustvari ne prođe nijedan dan,a da se šejh ne bavi sa našim nefsom. Ako se životinja ne dresira, ne može ništa da nauči. Tako se divlje životinje ukroćuju.
Ne možemo ih ni stalno udarati, a ne možemo ih ni potpuno pustiti slobodne. Nego se na taj način polahko ukroćuje nefs i ta se borba nastavlja sve dok više nefs ne može da se odupire i onda je murid na sigurnom, njegov iman je na sigurnom i njegova duhovnost.
On onda počinje da stvarno korača duhovnim putem i njegov nefs polahko počinje da se penje na druge nivoe.
Šejhova je dužnost da podvrgne nefs terbijetu, a do murida je da shvati onoliko koliko može, a što ne može da shvati, da zna da u tome ima neki hikmet-mudrost i da nastavi dalje.
Još jedna stvar na koju treba obratiti pažnju jeste da treba da stalno vidimo sebe i svoj nefs na tom početnom nivou. Da ne vidimo sebe kao nekoga ko je napredovao, jer to znači da dajemo oduška svom nefsu.
To zadovoljstvo mu ne terba priuštiti, nego ga stalno treba spuštati, da bi mi mogli koračati ovim putem.
Čim nefsu damo priliku on se odmah uobrazi. Nemojte mu davati priliku za to. Mi smo slabi i nemoćni i sve što nam dolazi je bereketom našeg šejha. Jedni prema drugima se trebamo ponašati na skrušen način. Prema šejhu treba imati edeb, ali inaće u životu i pogotovo pred dušmanom treba biti kao lav i čvrsto stajati na svojim nogama.
Da nosimo čast Islama čvrsto, da se niti stidimo, niti bojimo, jer jedini kome treba da podnesemo račune je Allah dž.š. i jedino ono što treba da nas zanima je da li će Allah dž.š. biti sa nama zadovoljan ili ne.
Da nam Allah dž.š. podari da naš nefs prođe kroz terbijet i što prije bude ukroćen da bismo na Allahovom putu mogli što više hizmetiti i da uzmemo što više bereketa na tom putu.
Da nastavimo koračati njime do svog posljednjeg daha i da nam podari da vidimo svoju deredžu i svoju duhovnu destinaciju na onom svijetu prije nego što na njega preselimo inšaAllah.
Fatiha!
