Šejh Ismail ef.

   

                Bismillahi-r-rahmani-r-rahim.

 

 

Ovaj put je dalek i dug. Ima puno odredišta i treba imati snage za tako nešto. Na tom putu imaju putevi koji se odvajaju od njega i imaju vrata, a i vrata iza vrata. Postoje ključevi koji otvaraju vrata, ali svaki ključ ne otvara svaka vrata.

Ko ne zna od kojih vrata je neki ključ, ne može znati ni vrijednost tog ključa. Ako pogledaš u ključ, a ne znaš koja vrata on otvara, to je onda samo komad željeza koji ničemu ne služi. Ako znaš šta otvara taj ključ, tek onda on ima svoju vrijednost.

Svaka vazifa koju obavimo je jedan ključ, ključ koji otvara jedna vrata. Iako mi ne znamo, naš učitelj zna, a ti se potrudi da skupiš što više ključeva. Doći će vrijeme kada će te tvoj učitelj uzeti za ruku i odvesti do vrata koja ćeš otvoriti tim ključevima. Ako na ključu samo jedan dio nije kako treba, onda ne može otvoriti vrata.

Zato ništa na ovom putu nije bez razloga, sve je sa mjerom i sve ima svoju namjenu. Sve nam je dato da bi na taj način otvorili vrata duhovnosti.

To nije nešto tek tako napisano. To nisu pisali alimi ni ulema, to je nešto duhovno. To je izmjereno i dato je vlasniku, dato je stručnjaku i on nam pokazuje put.

Mi ne moramo o tome puno znati, ali naš učitelj zna. Na nama je da slijedimo taj put, a ti komadi željeza, koji izgledaju da ničemu ne služe, u rukama stručnjaka mogu da otvore vrata. On će otvoriti sve jedna po jedna vrata i uvešće te.

Zato nije preporučljivo ići sam ovim putem, jer imaš toliko ključeva u ruci i ne znaš koja vrata da otključaš . Možeš se tako dugo time baviti, ali ako je s tobom neko ko zna, on će brzo otvoriti ta vrata i nećeš se mučiti. On će te odvesti do tvog odredišta. Zato je duhovni put poseban. Nemoj gledati očima, nego se trudi da gledaš srcem, jer na onom mjestu koje ti ne vidiš, dešavaju se neki događaji, a ti ako ne vidiš to ne znači da to i ne postoji.

Ljudi to ili odbiju ili se predaju tome. Ko odbije taj će izgubiti na vremenu, a onaj koji se preda on će napredovati na putu. Nije naše da se bavimo tim ključevima. Ima onaj koji to zna.

Svaka dova, svaki tespih, svaki ibadet je jedan ključ i ti ključevi otvaraju jedna po jedna vrata. Sada je vrijeme da skupljaš te ključeve, a ako nešto ne vidiš i ne znaš, onda se trebaš samo  prepustiti, jer u tome sigurno postoji mudrost. Kad bi mi sve znali što naš učitelj zna i mi bi bili učitelji. Što bi nam onda trebao učitelj? Ali ako ideš sam biće ti teško, izgubit ćeš se na putu. Zato znaj cijeniti ovaj put. Nemoj zamarati svoj mozak sa nepotrebnim stvarima, jer naš je mozak ograničen. Mi gledamo u srce. Srce je brže od mozga i ono ima veći kapacitet da nešto shvati.

Ako si vezan za pravi duhovni izvor, onda tu nema granica. Srce prima beskrajno, možeš uzeti koliko želiš. Zato nije važan mozak, nego srce. Ono što tvoj mozak ne može da shvati, znaj da u tome ima neka mudrost.

Zato nemoj se puno preopterećivati nekim stvarima. Ne moramo sve znati, jer ako smo sa iskusnim šoferom u autu, on će nas odvesti tamo kuda smo krenuli. On zna put i kako da tamo stigne, zna šta radi, a ti ako budeš postavljao puno pitanja, samo ćeš se zbuniti i nepotrebno izgubiti energiju.

To ne znači da ne trebaš razmišljati. Insan mora razmišljati. Nego to znači da svoju snagu, svoju energiju treba da usmjeriš na duhovnost, da se više služiš srcem i da preko srca pokušaš da uzmeš što više. Treba razmišljati, ali treba biti i oprezan, jer je šejtan taj koji nas zbunjuje. To je tanka linija i trebamo na to paziti. Jedno su šejtanove vesvese, a drugo su mudrosti koje trebamo pokušati shvatiti. Onaj ko posjeduje razum, on treba da razmišlja, ali pazeći da svoju energiju troši na duhovnost, a ne na bespotrebna pitanja.

Previše pitanja će nas samo zbuniti, a kad u jednom momentu vidimo hakikat-istinu, trebamo se predati i onda ćemo napredovati na putu. Na taj način ćemo doći do svog cilja i nećemo zaostajati na putu.

U suprotnom ćeš ti i dalje ići tim putem, nećes nikad biti ostavljen na pola puta, ali ćeš izgubiti na vremenu i umorit ćeš se. Umjesto da ideš lakšim putem,ti ćeš samo sebi otežavati.

Da nam Allah dž.š. podari da saznamo tajne, da nastavimo koračati ovim putem, da se predamo na njemu, da šejtan i nefs budu daleko od nas i da nas naš put odvede na pravo mjesto inšAllah.

Fatiha!