šejh Ismail ef.
Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.
Kad derviš nađe svog rehbera i krene Allahovim putem treba da bude strpljiv.
Treba znati da sve ima svoje mjesto i vrijeme. Treba znati da čeka. Treba znati da se ništa neće desiti dok za to ne dođe pravo vrijeme.
I čak ako se i desi to neće biti u potpunosti, jer nije pravo vrijeme. Derviš treba prvo da sazrije. Kao što se jelo kuha na tihoj vatri, polahko se krčka i treba da se skuha u potpunosti da bude ukusno. Treba čekati pravo vrijeme da se ljudima može reći nešto lijepo, a da ne budeš u opasnosti.
Ako to bude prijevremeno za tebe će biti opasno, jer te šejtan neće pustiti na miru. On će te pratiti sve dok tvoj nefs potpuno ne prođe kroz terbijet. Nefs za tebe uvijek predstavlja opasnost i što više prolazi kroz terbijet to mu se smanjuje snaga. Gubeći snagu on tako gubi i moć da te odvuče sa Allahovog puta. Zato trebaš znati saburati.
Da bi se nešto naučilo treba pitati, ali ne postavljati pitanja da bi se nešto preispitalo. Ako smo našli pravog rehbera trebamo znati da on zna bolje od nas. Možemo pitati nešto sa namjerom da naučimo, ali ne ispituj ono što je već rečeno jer tome ili nije došlo vrijeme da to možeš da shvatiš ili to nije za tebe.
Pejgamber s.a.v.s. je razgovarao sa Hz. Ebu Bekrom, a pored njega je bio Hz . Omer i slušao. Nakon završenog sohbeta rekao je da ništa nije shvatio, a taj sohbet je u stvari bio za Hz. Ebu Bekra. Bio mu je potreban i bio je na njegovom nivou. Zato se tarikatski sohbeti razlikuju od normalnih sohbeta. Svaki sohbet je prilagođen kapacitetu onih koji ga slušaju i svako ko prisustvuje sohbetu može u njemu naći nešto što je namjenjeno samo njemu i što će se u toku sohbeta usaditi u njegovo srce.
U zavisnosti od svačije potrebe šejh se u sohbetu obraća insanima i on ih napaja u zavisnosti od njihovog nivoa, ni manje ni više. Niti im daje malo niti previše i istinski tarikatski sohbet mora biti takav.
Zato je u nakšibendijskom tarikatu sohbet vrlo važan. Sohbet drži muslimana na nogama, hrani njegovu duhovnost i on je sredstvo pomoću kojeg može da ide Allahovim putem.
Šah Nakšibend k.s. je rekao :’’ Da neko 30 godina noću čini ibadeti, a danju posti mi možemo u jednom sohbetu da dovedemo derviša na taj nivo.’’ Zato je na ovom putu sohbet toliko važan i tu svako može dobiti ono što želi.
Bar jednom mjesečno treba prisustvovati sohbetu i to može biti dovoljno. Nemoj to zapostavljati. Postoje stvari koje se vide, a i ono što se ne vidi.
Ono što neku riječ čini dragocijenom je njen izvor tj. odakle potiče. Ono što Kur'an čini dragocijenim je to što dolazi od Allaha dž.š. i svaki njegov ajet je ilim za sebe u kome se nalaze čitavi okeani. Taj ajet možeš izgovoriti u par sekundi ne znajući da se u njemu nalaze okeani i dok ne spoznaš hakikat to ne možeš vidjeti.
Onaj koji čini sohbet ako on dolazi iz prave silsile u njegovom sohbetu će biti okeani namjenjeni onima koji slušaju i ono što će tebe dovesti do cilja se nalazi u tom sohbetu.
Sohbet ti se urezuje u srce. Svaki put kad ga slušaš nešto novo ti se ureže u srce i tako te polahko vodi do tvog cilja.
Kao što smo rekli naš cilj nije džennet ni džehennem nego njihov Vlasnik. Nije što se bojimo džehennema niti što želimo džennet mi smo na ovom putu zato što tražimo njihovog Vlasnika, Allaha dž.š
Gdje je njihov Vlasnik, gdje je Onaj koji nas je stvario? Zar nas je stvorio bez razloga? Zašto je stvorio ovolike insane? Svako ima svoju tajnu. Potraži, naći ćeš je.
Svačija tajna je zatvorena za onog drugog. Ako imaš neki san on je samo za tebe. Mnoge stvari ti mogu prolaziti kroz glavu, ali one su samo tebi svojstvene. Onaj pored tebe to ne zna , niti ti znaš njegov san. Zato je svaki insan zatvorena kutija u kojoj se nalazi tajna. Mora naći tu tajnu i zato postoji životni vijek. Naravno da ćemo raditi da zaslužimo ahiret, ali pored toga moramo i naći svoju tajnu. Zato treba naći vlasnike tajni da te nauče.
To ne može svako znati. Kao što postoji stručnjak za sve tako postoji stručnjak i za to. Naći ćeš stručnjaka za to, ali nemoj pasti u ruke početnika. Ko god uzme čekić u ruku nije majstor. Majstor je hadži Mustafa .(Šejh se smije) Mi samo udaramo čekićem, ali on je majstor.
Zato želimo da nas Allah dž.š. uputi prema Njegovim istinskim prijateljima, evlijama. Ko trži on će ih i naći. Kad ih nađe neka sabura jer na kraju tog puta je hakikat inšaAllah.
Fatiha.
