Šejh Ismail ef.  

Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.  

 

Ključevi dženneta su La ilahe ilallah Muhammedu Resulullah. Nije dovoljno reći samo La ilahe ilallah, nego treba reći i Muhammedu Resulullah.

 Sada se postavlja pitanje šta će biti sa pripadnicima drugih vjera. Prvo trebamo misliti, ne šta će biti s drugima, nego šta će biti sa mnom. Pitaju hoće li taj krščanin ili taj pripadnik neke druge vjere ući u džennet, a ne zna hoće li i on sam ući u džennet.  

 

Jel ti imaš garanciju da ćeš ući?  

 

Jesi li dobio potvrdu od Allaha dž.š.?  

 

Zato prvo postavi pitanje sebi, a ne drugima.  

 

Kao prvo, pravi put je vjerovati u Allaha dž.š. i u poslanike koje je On slao. Koji god je pejgamber došao treba u njega vjerovati.  Ako vjeruješ u Musu a.s. moraš vjerovati i u one prije njega.

Ako vjeruješ u Muhammeda a.s. moraš vjerovati i u one prije njega. Mi vjerujemo u sve Božije poslanike. Koliko god su oni Božiji poslanici toliko je i naš Pejgamber s.a.v.s. Ne može se ni jedan od njih negirati.  

 

Zato je put hakka, put istine La ilahe ilallah Muhammedu Resulullah. Da li će to neko prihavtiti ili neće to je njegov lični izbor, ali će za to odgovarati.

Mi nikoga ne prisiljavamo i ne moramo nikoga moliti da prihvati. Mi govorimo istinu, a ko želi nek prihvati.  

 

Musliman ne treba da sliči ni na koga drugog, niti insan treba da sliči na neko drugo stvorenje, jer Allah dž.š. je sve što postoji stvorio u posebnom obliku. Svakome od njih je dao poseban karakter. Kad insan počinje da sliči nekome drugom on onda počinje da gubi svoj karakter.  

 

Oni koji slijede nekog šejha, kod njih je situacija drugačija,jer oni imaju za cilj, da ako se oboje bojom svog šejha, da ih obasja Pejgamberov nur. To je specifično.  

 

Međutim ljudi i narodi ne trebaju da sliče jedni drugima. Onaj ko pokušava da imitira nekog drugog izgubit će svoju osobnost. Narod koji imitira drugi izgubit će svoje svojstvo i onaj ko oponaša drugu vjeru, izgubit će svoju vjeru.  

 

Zato ne pokušavaj da budeš kao drugi nego budi sam sebi svojstven.  Na stranu poštovanje, ali biti kao oni je nešto drugo.  

 

Sada kršćani slave svoje praznike.  

 

Jesi li kršćanin da slaviš kao što oni slave?  

 

Ako ti jedan kršćanin čestita tvoj praznik možeš i ti njemu čestitati njegov praznik, ali ne možeš slaviti s njim, niti slaviti kao što on slavi. On neka slavi svoj praznik kako želi, a ti možeš jedino izraziti poštovanje tako što ćeš mu čestitati.  Tvoji praznici su drugi.  Neka niko ne pokušava muslimane da uči toleranciji po ovom pitanju. Mi smo njima to pokazali još prije hiljadu godina.  

 

U turskom vaktu nijedan njihov vjerski objekat, znači ni crkva , ni sinagoga nije bila srušena. Prije toga isto, ni u vrijeme arapskog carstva nisu rušene druge bogomolje, jer naš rat nije protiv građevina. Mi se bavimo srcima.

 

 Ako možeš doprinijeti da se nečije srce promijeni to je dobro, a sve drugo je do njih. Osmanlije nikad nisu rušili crkve nego su umjesto toga nasuprot crkvi gradili džamije, pa ko želi nek ide tamo ili ovamo. Ko ide tamo živi ko i oni, a ko dođe ovamo živi kao mi.

 

Ne može malo tamo, malo ovamo. Ili ćeš biti tamo ili ovdje.  Zato nemojte oponašati kršćane i slaviti njihove praznike kao što to oni slave, jer ako to budete radili bićete kao i oni. Pustite da oni slave kako žele, ali nemojte pokušavati da budete kao oni da biste im se dodvoravali.  

 

Recite :”Danas je vaš praznik i neka vam je sretan”, ali vi se vratite svojoj vjeri.  

 

Pazite na to, inače vam ime može biti zapisano na njihovoj strani.  Biće zapisano pored imena onih poput kojih ste željeli biti.  Mi želimo biti poput našeg Poslanika s.a.v.s. Želimo da nas obasja njegov nur i sa njim zajedno želimo koračati putem hakka. On nam je pokazao najbolji put.  

 

Oni koji to ne znaju nisu previše odgovorni za to, ali oni koji to znaju, a ne pridržavaju se toga, oni će morati odgovarati za to. Zato nas ne treba da zanima hoće li oni ući u džennet ili neće. Među njima može biti dobrih ljudi. Allah dž.š. može nekima od njih podariti hidajet. Mi to ne znamo i ne ponašamo se u skladu s tim.

 

Sve dok oni imaju poštovanje prema nama i mi trebamo imati poštovanje prema njima, ali istina je da ko ne izgovori šehadet La ilahe ilallah Muhamedu Resulullah, po šerijatu ne može ući u džennet. Onima koji su dobri među njima Allah dž.š. će na zahirski ili batinski način pomoći.  

 

Nije dovoljno biti dobra osoba da bi se ušlo u džennet, jer ako je neko stvarno dobar, Allah dž.š. će mu otvoriti vrata vjere i imana i pokazati mu pravi put i otvorit će mu vrata dženneta.  Ako je neko nahranio siromašne ili pomogao nezbrinutima, to nije dovoljno. Možda će mu se zbog toga otvoriti vrata imana, ali ne možemo reći da će zbog tih dobrih djela ući u džennet. Šta se tu dešava mi ne znamo. Ne znamo da li je neko zbog počinjenog dobrog djela bio izveden na pravi put i uveden u džennet.  

 

Islam je donio tolike zabrane i preporuke i nijedna od njih nije bez razloga. Zato neka se niko s tim ne zamara i to je jedna od šejtanskih zamki.  Kažu: ”Moje je srce čisto, ja činim dobra djela i biću spašen.” To nije tako, ali ako neko nije našao pravi put, a stalno čini dobro, nadamo se da će mu se otvoriti put hidajeta.

 

Za kraj ćemo reći:  

 

Vi ste muslimani i živite kao muslimani i budite dosljedni sebe. Nemojte oponašati druge.  

 

 

 

Fatiha!