Šejh Ismail ef.
Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.
Da nas Allah dž.š. spoji sa dobrim ljudima inšallah. Teško je biti dobar, ali biti sa onima koji su dobri je lahko. Ako ne možemo biti dobri treba barem da budemo sa dobrima.
Što se više bliži kraj vremena, sve će se više odvajati dobri od loših i šta god da bude, vi se trudite da budete od onih koji su dobri. Ako ništa drugo treba imati taj nijjet.
Nemojte u sebi čuvati ništa loše, niti želiti loše drugima. Takve će se stvari dešavati da će vam biti žao i vaših dušmana. Ono što će se desit, ne želimo ni svojim neprijateljima zato nastojte koliko god možete da vam duša ostane čista. Nemojte u sebi gajiti mržnju ni prema kome.
Ko god vam je zgriješio, halalite mu. Nama ko je god zgriješio, mi mu halalimo. Neka to bude od srca kad im oprostimo. Neka niko ne bude kažnjen zbog nas, jer sigurno da će ta mržnja naškoditi i nama samima.
U dubini duše oprostitie i prepustite to Allahu dž.š., jer On je taj koji odlučuje i ustvari to što vise nema merhameta među ljudima je jedan od razloga što će doći do propasti svijeta.
Oni koji su dobronamjerni, sve ih je manje i većina je počela da želi loše drugima. Što je najgore i muslimani su se priklonili tome. Muslimani su se udaljili od lijepog ahlaka i ponašanja.
A šta nas Kur'an uči?
Šta nas je Pejgamber s.a.v.s. učio?
Je li nas učio da se tako ponašamo, da želimo loše drugome?
Da li je on kažnjavao ili je opraštao onima koji su mu zlo činili? Pejgamber s.a.v.s je opraštao i onima koji su mu loše mislili i onima koji su radili protiv njega. To je nešto teško, ali je to nešto što trebamo nastojati činiti da bi barem nešto od lijepog islamskog ponašanja ostalo kod nas.
U kakvoj su tami bili ljudi u vrijeme Poslanika s.a.v.s, pa ih je Allah dž.š. izveo na svjetlost. Treba iz toga izvući pouku. Treba da izvućemo pouku iz života Pejgambera s.a.v.s i njegovih ashaba, jer njihov put je lijep i njihov put je pravi put.
Insan barem traba da nastoji da bude na tom putu, ali ljudi su danas pali u još veću tamu od one iz koje su nekad izvučeni i nažalost može se reći da je ljudskost gotovo izumrla.
U vrijeme hz.Omera r.a. jedan mladić je ne htijući ubio jednog čovjeka. Njegova rodbina je podnijela žalbu. Po šerijatu, trebao je da bude osuđen na smrtnu kaznu. Hz. Omer r.a. je održao suđenje i pitao je tog mladića šta se desilo. On je priznao da je to uradio, ali da je to bilo nesretnim slučajem. Hz. Omer r.a. je rekao da se to djelo kažnjava smrću. Mladić je rekao da ima malog brata i da je kod njega miraz koji je njegov otac ostavio tom bratu, te je tražio tri dana vremena da bratu preda miraz.
Hz. Omer r.a. mu je rekao da neko treba garantovati za njega pošto je tu bio stranac. On se okrenuo i pokazao na jednu osobu. To je bio Amr bin el-Aas r.a. Rekao je da će on garantovati za njega. Nakon što je Amr bin el-Aas pristao da garantuje Hz. Omer je pustio mladića. On je otišao i nakon tri dana, nije se pojavio.
Po pravilu, onome ko je garantovao treba da se njemu izvrši smrtna kazna, ali to je bio jedan od desetorice ashaba kojima je obećan Džennet i svi su ga ashabi voljeli. Odmah su pokušali da to spriječe, a hz.Omer je rekao i da je njegov rođeni brat u pitanju, opet bi izvršio kaznu.
Onda su ashabi otišli kod porodice ubijene osobe i ponudili novac umjesto izvršenja kazne, ali oni to nisu prihvatili i nastupile su pripreme za smrtnu kaznu. Tada se pojavio mladić koji je izvršio ubistvo. Hz. Omer r.a. se začudio i rekao:”Ti si ovdje stranac. Mogao si da ne dođeš, jer svakako te ne bi niko mogao naći. Zašto si došao?”
“Došao sam da ljudi ne kažu da je ljudskost izumrla.”
Onda se hz.Omer r.a.okrenuo prema Amr bin el-Aasu r.a. i pitao ga zbog čega je pristao da garantuje za ovog mladića kojeg i ne poznaje, a skoro ga je to moglo koštati života?
“Pristao sam da ne bi rekli da više nema ljudskost”, rekao je. Onda je porodica ubijene osobe odustala od izvršenja kazne, pa kad je i njih pitao zbog čega su odustali rekli su: “Da ne kažu da nema više merhameta” i onda su svi u suzama zagrlili jedni druge.
To je nivo na koje je Pejgamber s.a.v.s doveo ljude svog vremena, da čine dobročinstvo za ljude koje nikad nisu vidjeli u životu, jer dobra djela nisu radi ljudi, nego radi Allahovog zadovoljstva. Čega ćeš se onda bojati?
Sa tih nekada tako visokih moralnih vrijednosti na šta su spali muslimani danas kad niko ne zna ni za svoju rođenu rodbinu niti za komšije.
Ne samo da se ne čini dobro nego se čak čini zlo svojim bližnjima! Ljudi su počeli da žele zlo jedni drugima i da kopaju jamu jedni drugima. To je posljednja tačka čovječanstva i šteta je da su muslimani dio toga. Ti koji si dio ummeta Muhammeda a.s. upitaj se šta radiš i kako češ mu sutra izaći na oči? Kad dođeš pred njega pitaće te: “Je li to put koji sam ti pokazao?“
Čovjek neće moći naći rupu dovoljno duboku da se sakrije u nju.
Zato Allah dž.š. to ne oprašta i zato se neće obazirati na one koji su se potpuno udaljili od svakog morala. Ili će se promjeniti ili će Allah dž.š. njih zamjeniti sa nekim drugim ljudima. Neka se čuvaju.
Dovimo da se vrati ljudskost, da se ljudi pokaju i da se prisjete riječi Muhammeda s.a.v.s:
“Dok ima vremena tražite oprost i danju i noću.”
Nemojte da ne tražite oprost i koliko god da je svijet pao na niske grane, mi treba da nastojimo da budemo od onih koji su dobri. I ako suljudi oko nas loši, to nam ne daje pravo da i mi budemo loši.
Da nam Allah dž.š. podari da budemo sa dobrima. Kao što smo rekli, teško je biti dobar, ali ako budemo sa dobrima,možda se spasimo.
I da nas Allah dž.š. nikad ne skrene sa Njegovog puta inšaAllah.
Fatiha!
