Šejh Ismail ef.
Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.
Nakon što prihvatiš vjeru, bez sumnje bićeš iskušavan. Vjerovati znači ući na vrata Haka, a tek tada počinje naš posao. Izjaviti da vjerujemo u Allaha dž.š. i Njegovog Poslanika je uslov da uđemo u islam, ali postavlja se pitanje hoćemo li onda stajati iza toga u što smo rekli da vjerujemo i koliko će biti jaka naša vjera.
Nakon što smo povjerovali da postoji Allah dž.š. i da je Muhammed a.s. Njegov Poslanik tek tada će početi naša iskušenja i to će nas Allah dž.š. iskušavati sa onim što najviše volimo, a ne sa smećem koje imamo kod sebe. Nemojte misliti da ćete biti na kušnji sa onim što u vašim očima nije dragocjeno, ne, nego sa onim što vam je najvrjednije. A koliko se strpite u tom iskušenju toliko ćete biti nagrađeni.
Što se manje žalili to će vam biti veća nagrada, a što se više žalili to ćete dobiti manju nagradu. Ako kažeš “elhamdulillah”, pa onda kažeš “ali“, gubiš tu nagradu. Treba da se bez pogovora prepustiš Allahovoj volji. Ako On ne želi ne može se ni list na grani pomjeriti. Ako On ne želi ne može ni noć pasti, niti doći dan. Ako On ne želi ne mogu se mijenjati godišnja doba i isto tako to tvoje iskušenje ne može prestati ako On ne želi. A On te ne iskušava da bi te mučio nego te iskušava da bi te približio Sebi. Svako iskušenje nas za jedan korak približava Allahu dž.š. Ako želiš da položiš ispit, ako želiš da napreduješ duhovno, ako želis da ti raste deredža kod Allah dž.š., ako želiš da se korak po korak približavaš Allahu dž.š. onda ćeš na svakom tom koraku biti iskušavan. Kad završi jedno iskušenje počet će drugo i ako ne položiš ispit doći će drugi sve dok ne položiš. Nije ni džennet, ni džehennem bez razloga stvoren, mada ni jedno od njih nije naš cilj. Nas cilj je njihov Vlasnik i zato moramo biti čvršći. Ako želiš džennet biće ti dat džennet, ali ako ne nađeš njegovog Vlasnika šta ti to vrijedi.
Ašik Junus Emre je govorio u svojim stihovima: “Kažu džennet, džennet, ali to je samo nekoliko palača i par hurija, ali ja Tebe trebam“. Ne dajte da vas zavedu dunjalučke ljepote, jer one su tu samo da vas skrenu s puta. Uzmi od njih onoliko koliko ti je potrebno i nastavi putem. Nemoj da te puno zaokupe, pa da izgubiš na vremenu. Svaki nimet postoji samo zato da bi nas doveo do nekog druog nimeta i to je sve. Nemoj da te i jedan od njih puno zadržava, a to znači da ne traži još više od tog nimeta nego nastavi putem kojim si krenuo. Na ovom putu nema tuge, jer Allah dž.š. kaže: “ Ne tugujte i ne opuštajte se“. Ako ste povjerovali pobjeda je sigurno vaša.
Ne priliči muslimanu da tuguje. Može biti povrijeđen i tada će biti na njega spuštena Allahova milost, ali ne smije da bude neraspoložen. To se Allahu dž.š. ne sviđa.
To znači da nisi zadovoljan sa Allahovom odredbom. I ako mi to svoje nezadovoljstvo nikad riječima ne izgovorimo, ali ako u isto vrijeme ne pokažemo dovoljno poštovanja prema nimetima koje nam je Allah dž.š. već dao to je u neku ruku nezahvalnost. Trebamo biti zahvalni na svemu, a dunjaluk nije bez iskušenja. Da je tako ni Pejgamber s.a.v.s. ne bi bio iskušavan. Iako je bio Allahov miljenik imao je najteža iskušenja. Ne misli da će ti džennet biti serviran na zlatnoj tepsiji. Naš cilj nije džennet nego želimo da Allah dž.š. bude zadovoljan s nama, a to je još teže. Radi na tome i budi zadovoljan sa Allahom da bi Allah bio zadovoljan s tobom. Ti budi sretan, pa da Allah bude sretan što te vidi sretnog. On će sigurno poslati Svoje meleke Svojim slugama da ga pitaju za njihov hal. To se odnosi na one koje iskušava, a utječemo se od toga da nas Allah dž.š. ne iskušava, jer samo one najgore ne iskušava. Allah dž.š. pita za njihov hal one koje iskušava. Šalje svoje meleke i pita ih da Mu kažu :“Šta radi Moj sluga?“ Sigurno je da Allah dž.š. sve zna, ali želi da to čuje i želi da to pokaže Svojim melecima. Za one koji sa saburom dočekaju iskušenje i ne pobune se čak ni u svom srcu meleci će Mu reći:“ Ja Rabbi, ovaj Tvoj sluga je zadovoljan s Tobom“? „Da li se žali na Mene?“ „Ne, nikako se ne žali. „ „Onda mu dadni sve ono što je izgubio i još više“. A to je samo nagrada u dunjalučkom smislu, jer ono što će mu biti dato na ahiretu to samo Allah zna i to je nešto što je samo između tog Njegovog sluge i Allaha dž.š. Zato musliman treba da bude spokojan i nasmijan, a ne ljut i tužan.
To mu ne priliči i to onda znači da postoji problem između njega i Allaha dž.š. Onoliko koliko je tvoja veza sa Allahom dž.š. jaka toliko će se na tebe spuštati milost i gledat ćeš na ljude sa milošću, sa merhametom i nećeš se ljutiti ni na koga. Osim onih koji su objavili rat Allahu dž.š. prema svima trebaš imati merhameta. To nije naš problem nego nešto između njega i Allaha dž.š. i mi nismo sudije, pa nemamo pravo da sudimo ljudima, jer i mi smo samo ljudi. Umjesto toga treba da pitamo ljude koje su njihove ljudske potrebe i da se trudimo da pomognemo koliko možemo. Svim ljudima treba da želimo dobro. Dovoljno je samo da ne ratuju protiv Allaha dž.š. Neko ko danas nikako ne klanja može sutra da se nađe među Allahovim voljenim slugama, jer će se možda pokajati i krenuti pravim putem. Mnogi ljudi koji su danas salihin, koji su pravi vjernici mogu isto tako da skrenu s puta istine i krenu drugim, lošim putem. Zato mi ne znamo u kakvom smo halu i ne znamo šta će biti s nama sutra, pa zato dovimo da bude na hajr, da naš put bude put hajra i da na kraju tog puta nađemo hajr. Sigurno je da će biti na tom putu uspona i padova, ali ako njegov kraj bude lijep i ishod će biti lijep. Nemojte nikoga osuđivati, nemojte ničije grijehe na sebe preuzimati. Dovoljni su nam naši grijesi i ne trebaju nam tuđi. Prethode teški dani i budite oprezni po ovom pitanju. Ko bude tako postupao nećemu se ništa desiti, jer će biti pod Allahovom zaštitom, a koga Allah štiti ne može ga ništa dotaći. Popravite svoj hal i nemojte se žaliti na svoje probleme. Suzdržavajte se od žaljenja inače će vam problemi porasti. Na nama je da dovimo. Pored toga još da kažemo da se trebaju pripaziti. Islamski bajrak je počeo da se vijori i počelo je svjetlo islama da obasjava svijet. Dovite da budete dio toga, da i ti budeš dio toga. Postoje ljudi koji su sada u vrlo teško situaciji i ljudi koji na ovom putu žrtvuju sve. Možda mi ne možemo da im pomognemo fizički, ali možemo barem svojim riječima da se suprostavimo tome i u svojim dovama i da u svom srcu to ne prihvatamo i da spremni čekamo trenutak kad će nam dove biti uslišane. Islam će se dići na noge, nestaće patnje na svijetu i zavladaće pravda i istina cijelim svijetom. Ti nastoj da budeš na tom putu. Kao što je mrav nosio u ustima vodu da ugasi vatru Ibrahima a.s. i ti tako ne zaboravi da u svojim ustima nosiš vodu, jer za toliko si odgovoran. Tvoja je odgovornost da uradiš ono što je u tvojoj moći. Barem svako može da dovi i može mu srce zatreperiti zbog patnje njegove braće. Ako ne možeš ni toliko učiniti onda se još jednom prekontroliši.
Da nas Allah dž.š. učvrsti na putu haka, da učvrsti naš iman i naš Islam.
Fatiha!
