Opisujući taj događaj Šejh Nazim kaže: “Nisam Grandšejhu postavljao nikakva pitanja, nisam čak otišao ni do svoje kuće, odmah sam se uputio prema Marja centru. Nisam pomišljao ´trebam novac, trebam odjeću, opskrbu´ kad je Grandšejh rekao “idi“ ja sam išao. Uputio sam se odmah za Marju. Kada sam pješice stigao do centra, vidio sam čovjeka koji je gledao pravo u mene. Vidio me je i odmah prepoznao. Upitao me je “Šejh Nazim, gdje idete?“ Odgovorio sam mu: “Idem za Bagdad“. On je bio jedan od Grandšejhovih murida. Rekao mi je: “Ja također idem za Bagdad“. Imao je natovaren kamion stvarima koje je morao isporučiti u Bagdad. Poveo me je sa sobom.
Kada sam ušao u džamiju Sejjida Abdulkadira Gejlanija k.s., tamo je stajao jedan ogromni čovjek, koji je upravo zatvarao vrata. Rekao mi je: “Šejh Nazim!“ odgovorio sam mu: “Da“. On reče: “Ja sam zadužen da budem vaš sluga za vrijeme vašeg boravka ovdje, pođite za mnom.“ Ovo me je iznenadilo, ali u srcu nisam bio iznenađen jer, sve što se dešava u tarikatu, aranžirano je od Allaha Uzvišenog.
Pratio sam ga do mezara Sejjida Abdulkadira Gejlanija, Gavsi Azama k.s.Nazvao sam selam svom pra pra djedu Sejjidu Abdulkadiru Gejlaniju k.s.Tada me je taj čovjek odveo do jedne sobe i rekao mi: “Svaki dan ću ti donositi supu i jednu krišku hljeba“.
Sobu sam napuštao jedino zbog pet dnevnih namaza. Svo ostalo vrijeme sam bio u toj sobi. Bio sam dostigao stanje da sam mogao proučiti cijeli Kur'an za devet sati. Pored toga sam imao zikr od 124.000 La ilahe illallah, 124.000 Salavata, cijeli Delailu-l Hajrat, pored toga, 313.000 Allah, Allah svaki dan, kao i ostale ibadete koji su mi bili naređeni.
Otkrovenja i vizije su dolazile jedna za drugom, svaki dan. Ova otkrovenja su me vodila iz jednog stanja u drugo, sve dok nisam nestao u Božijem prisustvu. Jedan dan imao sam viziju da me Gavsi Azam k.s. zove u svoj mezar govoreći mi: “Sine moj, čekam te u svom mezaru dođi!“ Odmah sam se okupao, klanjao dva rekata namaza i uputio se prema mezaru Gavsi Azama k.s. koji je bio vrlo blizu moje sobe. Kada sam stigao do mezara izgovorio sam: “Esselamu alejkum o pradjede.“ Čim sam to izgovorio ugledao sam ga izvan mezara kako stoji pored mene. Iza njega sam ugledao ogromno prijestolje, ukrašeno rijetkim dragim kamenjem. On mi je rekao: “Pođi i sjedni sa mnom na ovo prijestolje.“ Sjeli smo kao pradjed i praunuk. On se je smiješio i rekao mi: “Ja sam sretan i zadovoljan s tobom. Pozicija tvog Grandšejha Abdullaha k.s. je veoma visoka u Nakšibendijskom tarikatu. Ja sam tvoj pradjed, i ja ti prenosim sada direktno od mene snagu i moć koju nosim kao Gavsi Azam, dajem ti titulu Gavsi Azama i bejat u kadirijski tarikat. “Kada sam završio svoj halvet i spremao se da idem, otišao sam do mezara Sejjida Abdulkadira Gejlanija k.s. da se oprostim. Tada se je pojavio Šejh Abdulkadir Gejlani k.s. od krvi i mesa i rekao mi: “Moj sine ja sam sretan s tobom, tvojom pozicijom u Nakšibendijskom tarikatu, ja obnavljam tvoj bejat sa mnom u Kadirijskom tarikatu.“ Šejh Abdulkadir k.s. me je zagrlio i dao mi deset novčića kao uspomenu na moj boravak kod njega. Ovi novčići su iz vremena Gavsi Azama, ne iz današnjeg vremena. Fatiha!
(Mevlana Šejh Nazim k.s. je stalno nosio te novčiće uz sebe).
