Budi Mu’min Koliko God Te Koštalo
Šejh Ismail effendi
Bismillahir-Rahmanir-Rahim.
Da nam Allah dž.š. podari snagu, snagu da kažemo ono što je istina i da nam podari da budemo u društvu onih koji govore istinu. Istina dolazi od Allaha dž.š. Ako istina dolazi od pravog izvora onda ona daje život ljudima. Svi Božiji Poslanici su govorili istinu i oni kojih su njih slijedili govorili su hak, istinu. Oni koji su slijedili Allahove evlije i oni su govorili istinu. Potrudite se da budete u društvu takvih ljudi, jer u takvim medžlisima- skupovima postoji Allahova tajna.
Kao što smo već govorili, Šah Nakšibend Hz. je govorio :
”Ko god prisustvuje našem sohbetu dobija sevab 30 godina ibadeta”.
Zato ne propuštajte da budete u takvim skupovima, tu dolazi direktno Allahova milost, to je izvor. Kada insan nađe takvo mjesto treba ga se čvrsto držati. Ono što je pogrešno treba da se kaže da se ne prešuti. Ono što se mora reći da se kaže.
Svaki će sluga polagati račun Allahu dž.š. nije važno šta će drugi o nama misliti već šta Allah dž.š. misli o nama. Kada treba reći istinu trebamo je i reći, a pogotovo oni koji za to imaju izun, oni to trebaju reći jer ako ne kažu takvi neće moći položiti račun Allahu dž.š.
Za svaku našu riječ odgovorni smo pred Allahom dž.š. a oni koji su ovlašteni oni moraju da kažu istinu bez obzira na cijenu. Ako nas je Allah dž.š. time zadužio mi to moramo reći.
Drugačije su dužnosti običnog čovjeka, a drugačije Allahovog evlije. Sada je i vrijeme drugačije. S obzirom da živimo u teškom vremenu imamo dopuštenje da neke stvari prešutimo, ali oni koji su za to ovlašteni oni moraju da govore istinu. Ono što njima stiže od Allaha dž.š. oni to moraju prenijeti ljudima.
Njima to ne dolazi direktno od Allaha dž.š. već putem Njegovih evlija i oni to ne smiju sakriti jer to bi tada bilo kao jedna vrsta krađe. Od toga što je dobio od Allaha dž.š. svaki insan ima svoj udio. Ove vrste okupljanja medžlisa su duhovni skupovi i razlikuju se od znanstvenih skupova. Jedno je ”Batin Ilm” a drugo ”Zahir Ilm”. Zahir Ilm je bitan, ali Batin Ilm ima drugačije okolnosti. To je svijet tajni, to je nešto što naš razum ne može da obuhvati.
Ako iz tog svijeta nama nešto dođe, mi to moramo prenijeti ljudima, to je jedan okean. Ono što dolazi iz tog okeana, dovoljno je svima ovdje prisutnima i svako će uzeti onoliko koliki mu je nasib, tj. koliko mu je suđeno u zavisnosti od njegovog lkapaciteta.
Tu nije bitno šta će ljudi misliti ili pričati jer ovo je put Pejgambera s.a.v.s. i evlija. I Pejgamberi su bili potlačeni. Govorili su hak, ali i pored toga nisu bili prihvaćeni od ljudi, većina ljudi im nije vjerovala samo mali broj njih je vjerovao. Oni kojima je bilo suđeno oni kojima je Allah dž.š. podario vjeru takvi su i vjerovali.
Ashabi Božijeg Poslanika s.a.v.s. prošli su taj put. Nisu se ustručavali da kažu istinu bez obzira s čime su se morali suočiti. Činili su dobro dok su zauzvrat dobijali loše i pored toga su govorili istinu. Dosta je njih tako završilo. Bez obzira koliko su dobra činili njima je uzvraćeno sa zlom.
Kao Osman r.a.koji je hranio muslimane kad god su bili gladni. U vrijeme velike suše, kada nije bilo hrane muslimani su htjeli da kupe deve od njega nudeci mu dva put više od njihove vrijednosti, ali im je on rekao: ”Ne možete mi dati 10 puta više i neću vam ih prodati, jer ima neko ko će mi dati 10 puta više.” Tada su se oni požalili Poslaniku s.a.v.s. i on ga je pitao šta se desilo. Tada je Osman r.a. rekao: ”Ja ne prodajem ove deve već ih dajem radi Allahovog zadovoljstva.” Sto deva sa svim tovarima na njima je poklonio muslimanima. Njegov je račun samo sa Allahom dž.š. Onoliko koliko Allah dž.š. može da plati niko ne može da plati, najmanje 10 puta više ili 100 puta više. Kada je bila nestašica vode on je poklonio bunare sa vodom. Kupio ih je od jednog jevreja i postao je ortak s njim. Kada muslimani nisu imali vodu on im je dao vodu.
Takav jedan hazreti Osman bio je zarobljen u svojoj kući od strane muslimana i ostavili su ga gladnog i žednog. Nisu mu dali niti vodu niti hranu čak mu nisu dozvoljavali da ide na džumu. Iako je on bio taj koji ih je nahranio kada su bili gladni i napoio kada su bili žedni. Otvorio je časni Kur'an, počeo je učiti i tako je zaspao. To je bilo u periodu kada je on bio halifa i Poslanik s.a.v.s. je več bio na onom svijetu. U snu vidio je Poslanika s.a.v.s. i pitao ga je:
– O Osmane, jesu li te gladnog ostavili?
– Jesu, ja Resulallah.
– Jesu li te žednog ostavili?
– Jesu, ja Resulallah.
– Jel’ ti ne dopuštaju da ideš u džamiju?
– Ne dopuštaju, ja Resulallah.”
Tada mu je Poslanik s.a.v.s. rekao: ”Ako želiš poslat ću ti pomoć ili ako želiš dođi da skupa iftarimo.” Odgovorio je: „ Ja želim iftariti s tobom, ja Resulallah.”
Kada se probudio, bio je spreman da postane šehid, znao je šta će se desiti. Izdajnici su ušli u njegovu kuću i počeli su ga udarati, jedan od njih je izvukao mač, bio je to bliski prijatelj njegovog oca. Osman r.a. ga je upitao :”Da te moj otac sada vidi šta bi uradio?” On je se postidio i otišao. To nije važno, već da je on nakon svog dobra koje je učinio, dočekao takav kraj. Oni koji su na Allahovom putu oni su odgovorni samo Njemu. On je iftario sa Resulallahom s.a.v.s. Takve insane Resulullah s.a.v.s. prima kod sebe.
Da nam Allah dž.š. podari da budemo od onih koji su na takvom putu, da budemo sa dobrima inšAllah, da budemo dobri i da budemo sa dobrima. Amin!
Fatiha.
