Šejh Ismail efendi.
Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.
Svako treba prvo da vodi računa o sebi jer ne zaboravite da u tarikat dolaze oni koji su duhovno bolesni.
Ne očekujte savršenstvo od onih koji uđu u džemat. To je uopšte rečeno i ne odnosi se samo na naš džemat.
Naš Šejh ef. je upravo takve ljude sakupljao, one koji su u lošem duhovnom stanju, pa ih je obučavao do te mjere da je od njih pravio insane poput dijamanata, samo to nije proces koji traje jedan dan.
Uvijek će biti problema, ali je važno nastojati da se problemi otklone i onda će sve lakše ići.
Nemoj misliti o osobi koja sjedi pored tebe, nego počni raditi prvo na sebi. Nek svako prvo krene od sebe,a vremenom će se ta osoba ili popraviti ili će skroz propasti.
To je nešto što zavisi od svačijeg individualnog zalaganja i to ne utiče na džemat u cjelosti.
Možda je hiljade ljudi napustilo džemat našeg Šejha, ali stotine njih je isto tako i došlo u džemat. Oni koji su istrajali, oni su ti koji su na dobitku, koji su sazreli, koji su napredovali duhovno i došli do svog cilja.
Ne brinite se šta će biti sa džematom, nego prvo poradi na sebi samom. Svako manje više ima grešaka i njih trebamo ispraviti.
Šejh Nazim ef k.s. je sultan evlija i nikad nikoga nije izbacio iz tarikata. Možda su mislili da su svojom voljom napustili, ali Šejh ef. je i dalje nastavljao da im šalje duhovnu podršku, mada su oni koji su ostali dobili više, dobili su posebnu nagradu.
Neće isto dobiti onaj koji ostane i onaj koji ode, jer to ne bi bilo pravedno. Oni koji ostanu hem što sazriju hem što njihova duhovnost počinje da urađa plodom i takvi ljudi na svim stranama svijeta danas čine hizmet Islamu, dok oni koji napuste, oni će biti u teškoj situaciji.
Na dunjalučkom planu je to nešto što smo mi vidjeli svojim očima. Skoro trideset godina smo u tarikatu. Kada uporedimo u kakvom su stanju bili ljudi kad su tek ušli u tarikat, a u kakvom su sad lijepom halu vidimo ogromnu razliku. Neki su otišli, ali ih Šejh ef. ipak nije napustio duhovno.
Međutim oni su se izgubili u dunjaluku i možda tek kad budu na izdahu, pred samu smrt će njima Šejh ef. priteći u pomoć.
To samo da vidite koji je rahmet, jer tih posljednjih sedam udisaja Šejh ef. ima izun da produži i da to bude sedam dana ili sedam godina ili sedamdeset godina, ali će to biti jako teško za tu osobu. Zato je bolje ne doći u tu situaciju. Oni koji se strpe i ostanu, kada budu preselili na ahiret i zatvorili oči vidjeti će Šejh ef. i Božijeg Poslanika s.a.v.s. i ashabe, biće dočekani od njih i isporučeni.
S takvom lahkoćom će preselit da neće ništa ni osjetiti. To su sve tajne. Mi pokušavamo da vas pripremimo, da vam bude lakše, da vam je lakši teret ovog dunjaluka i da sa lahkoćom odete sa ovoga svijeta.
Zato nemojte puno razbijati glavu ko je otišao, a ko je došao, jer ko ode biće na gubitku, a ko ostane dobiće jako puno toga.
Mi ćemo otići, jer naš život je prolazan i na naše mjesto doći će desetine drugih ljudi, ali ko napusti tarikat biće onaj koji gubi. U tome je stvar. Zato što je jača veza između nas i što je veća ljubav među muridima, biće manje onih što napuštaju tarikat.
Mi ne želimo da iko ode, jer oni ne znaju šta ih čeka. Zato treba biti čvrst.
Zato nemojte sijati loša sjemena između sebe. Poseban kuvvet dolazi kad ste u džematu.
Zato je taj muhabet-ljubav u džematu važna, jer na osnovu snage te ljubavi, dolazi duhovna podrška, međutim to je već druga tema.
I to je važno, jer naši sohbeti i zikrovi nisu obični nego pravi nakšibendijski zikr i sohbet.
Zato ko god ovdje dođe njegov tedželijet je poseban i onaj tedželijet koji dolazi džematu zavisi od odnosa između murida. Naravno tome treba pridati važnost. Naš Šejh prisustvuje svakom našem sohbetu i zikru, ali nek znate da on sa sobom možda ima i goste koji duhovno prisustvuju, a on ne vodi svakog musafira u svaki medžlis nego to treba zaslužiti.
Ako je muhabet jak u našoj halki, ne možete zamisliti kakvi će sve musafiri duhovno prisustvovati sa Šejhom ef. u našoj halki i u tome je i dobitak i gubitak džemata. Zato mi stalno naglašavamo da se održavaju dobri odnosi u džematu.
Pomislite koliko je teško da stupimo u vezu sa nekim evlijama, pa barem budimo u stanju da ih primimo, da ih ugostimo u našoj halki.
Možda će na desetine njih doći, a to zavisi od nas. Možeš ići lahkim ili teškim putem. Teško je kontrolisati svoj jezik, ali je zato i nagrada za tako nešto jako velika.
U pitanju je gubitak, ali i dobitak. Zato kad zaustiš da nešto kažeš, uvijek se prvo upitaj jel to hakk ili nije. Zatvori oči i malo razmisli o čemu ćeš to pričati, pa na osnovu toga pričaj.
Ako je hakk slobodno pričaj, ali ako vidiš da to što si zaustio neće biti hajr, onda je bolje da šutiš, jer tako nas je savjetovao Božiji Poslanik s a.v s kad je rekao:
“Ili govori dobro ili šuti.”
To nije nešto nemoguće. Vremenom ćete naučit inšaAllah.
Fatiha.
