Šejh Ismail efendi.
Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.
Koga volimo njega i spominjemo. Prema kome osjećamo ljubav u srcu njegovo ime spominjemo. Koga volimo s njim smo zajedno.
Prvo Allah, pa Allah i uvijek Allah. Ne zaboravi da je sve drugo laž. Ni Ajša, ni Fatma, ni Ahmed, ni Mehmed, ni dolar, ni marka, ni zlato nego Allah, prvo Allah. Ako nam je Allah u srcu onda će i ove druge stvari dobiti svoju vrijednost. Ako voliš Allaha sve ostalo će ti činiti hizmet. Ako Allaha staviš ispred svega i sve drugo će doći, a u protivnom ako budeš trčao za tim drugim, sve će biti laž.
Danas si mlad, imaš vremena, možeš trčati, ali nikad nećeš moći uhvatiti to za čim trčiš. Još niko to nije uhvatio, a niko nije ni na ahiret sa sobom odnio Ko je god prošao taj put bio je razočaran i protračio je svoj jedini životni vijek na ovoj zemlji.
Ali onaj što trči za Allahom dž.š. niti bude razočaran, niti mu budu uskraćene ove druge stvari. Njegov ahiret će sigurno biti u selametu. Zato prvo reci Allah. Neka ljubav prema Njemu bude ugnježdena u tvom srcu. Neće biti dovoljno da to samo izgovoriš. Kad kažeš Allah trebaš tražiti Allaha. Ljubav prema Njemu treba da ti obuzme srce. Dovi za ljubav prema Allahu. Kad čovjek osjeti tu ljubav on onda počne da traži Vlasnika te ljubavi. Kad izgovara Allahovo ime cijelo srce mu se obasja nurom i on počinje da traži Vlasnika tog imena. Prvo mu se srce malo skupi, jer taj nur koji dolazi u srce je kuvvet-snaga i to zahtjeva vremena da naučimo da nosimo tu snagu.
Zato treba zikir početi polahko i vremenom povećavati. Vremenom insan ne vidi nikog osim Vlasnika tog imena i polahko se penje na deredže prema Allahu dž.š. i prestane da uživa u drugim stvarima, jer shvata da te druge stvari nemaju vrijednost. Onda ga obuzme hal i obasjan je Allahovim nurom i taj put je sejri suluk. To je put koji vodi Allahu dž.š. Otići će tamo i nazad. Njegova duša će primiti nur odatle i sve oko njega će mu početi činiti hizmet i počet će da uživa i u ovom dunjalučkom, jer to onda neće biti radi njegovog nefsa nego radi Allahovog zadovoljstva.
Može se jesti hrana da bi se zadovoljio nefs, a može se i jesti da bi se primila Allahova milost tj. ono što nam je On dao. Ovo prvo nam škodi, a drugo je za nas šifaluk.
Ono što je najvažnije na tarikatskom putu jeste muhabet. Nije jednostavno postići to da nam srce obuzme ljubav prema Allahu i teško je to nositi. Zato prvo treba voljeti Allahova stvorenja. Volimo Stvoritelja, a volimo i Njegova stvorenja za ljubav Onog koji ih je stvorio Volimo sve ljude, bez obzira na vjeru i nacionalnu pripadnost, ali to se mijenja u zavisnosti od ljudskih djela. Ne trebamo voljeti one koji su objavili rat Allahu dž.š. Borba protiv njih je sve dok oni ne prestanu da se suprotstavljaju Allahu dž.š.
Osnova tarikata je ljubav. Ljubav je ta koja će nas učiniti da napredujemo na ovom putu. Ako budemo voljeli jedni druge radi Allahovog zadovoljstva, ljubav prema Allahu će početi polahko da obuzima naša srca, malo po malo. U suprotnom nećemo moći podnijeti snagu te ljubavi.
Prvo trebamo voljeti muride pa onda šejha. Rekli smo na početku da je Hz. Ebu Bekr imao jednu dovu, a koja je ustvari suština našeg puta. Dovio je da Allah dž.š. poveća njegovo tijelo toliko da zauzme čitav džehennem da niko drugi osim njega ne bude mogao ući u njega.
To je stav koji treba da imamo. Još nismo došli na temu braće u tarikatu nego ljudi koje uopšte i ne poznajemo, ne želimo da završe u džehennemu. Međutim naša borba protiv onih koji objavljuju rat Allahu dž.š je nešto drugo. Oni ako se pokaju i vrate se i to nije potrebno.
Zato je ljubav prema Allahu dž.š. veoma bitna. Njeno sjeme je u ljubavi između nas. Trebaš voljeti svoju braću u tarikatu. Trebaš činiti Allahu zikir da ti Allahov nur ispuni srce. Ako kopaš i nađeš malo vode, biće ti dovoljno. Dovoljno je da jedna tanka veza dođe do tvog srca i da se preko nje srce i duša hrane i da raste tvoja ljubav prema Allahu dž.š. Taj muhabet će preći poslije u pravu ljubav. To je spor proces. Nije dovoljno reći samo:” Ja volim Allaha.” To nisu jednostavne riječi. To treba polahko da se ureže u srce.
Posij sjeme muhabeta prema Allahu dž.š. i neka taj muhabet raste i neka ispuni tvoje srce i tvoju dušu i onda ćeš postati neko ko pripada Allahu dž.š. Ko Njemu pripada taj nema straha. On je u selametu i na ovom i na onom svijetu. Njega se boje oni u čijem srcu postoji ljubav prema nečem drugom. Nju treba iskopati i baciti. Ljubav prema dunjaluku, ljubav prema porodici, djeci, sve su to iskušenja, ali kad postoji ljubav prema Allahu dž.š. onda je to sve lijepo jer sve su to Allahovi nimeti. Dovoljno je da činiš hizmet Allahu dž.š.
Da nas Allah dž.š. učini od onih koji zikre i onih koji u svom srcu siju sjeme ljubavi, i da budemo sa onima koje volimo, i da nas ne učini zulumčarima ovog dunjaluka nego Allahovim hizmečarima.
Fatiha!
