Šejh İsmail el Hakkani efendi.
Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim.
Zna se šta je halal, a šta je haram. Niko ne može reći da je haram ono što je Allah dž.š. odredio da je halal, niti za ono što je haram da je to halal, ali se to mijenja u zavisnosti na koga se odnosi.
Pejgamber s.a.v.s. je imao posebnu odgovornost, alimi i ulema imaju drugu, šejh drugu, obični vjernici drugu, oni koji nikako ne vjeruju drugu i oni muslimani koji ne praktikuju vjeru za njih je druga odgovornost. Ima mnogo toga što je Pejgamberov sunet i ono što je njemu bilo haram to je za nas mubah. Pravila koja su za nhega vazila su bila spram njegove duhovne snage.
Zato ne možemo imati isti pristup prema svim ljudima. Zamislimo iman kao jedan krug unutra kojeg je drugi krug i to je takva. Postoje ljudi čiji je krug manji od tog prvog kruga, a i oni koji su unutar njega, a ima i onih koji su u tom manjem krugu. Svi oni imaju različitu odgovornost. One koji nisu u imanu njih trebamo nastojati smjestiti u taj krug da bi osjetili slast imana.
Trebamo im pružiti dobrotu ako su bili izloženi ugnjetavanju. Ta osoba će to izvagati i koja strana pretegne nju će izabrati, ali ako je odjednom opteretimo sa svime, uključujući i takvu, ta osoba se neće nikako približiti ili će se skroz udaljiti.
Zato treba da imamo drugačiji pristup prema svakome. Ako ćemo biti tolerantni prema nekome ko ne poštuje halal i haram ne možemo mu dozvoliti da mu sve bude halal. Moramo mu prvo dati nešto slatko da bi osjetio taj ukus i da bi krenuo pravim putem. Svakako je svo naše nastojanje u tom smjeru. Mi radimo na tome da spasimo ljude. Možemo nastradati na tom putu, ali ako ćemo biti sebep da se jedna osoba spasi onda smo spremni na to.
Šejh ef. k.s. je govorio:“Mi smo kao helikopter, dođemo na mjesto požara i odatle spašavamo ljude“. Ako želiš da nekoga spasiš iz vatre trebaš biti spreman na to da ćeš se možda opržiti jer je u pitanju vatra. Kada pogledaš duhovnim očima možeš vidjeti u kakvoj su vatri ljudi. Ako ih želiš prevesti na ovu stranu moraš staviti ruku u tu vatru da bi ih mogao izvaditi iz nje.
Zamislite da je negdje požar i da neka žena unutra gori i ona ti nije halal. Trebaš rizikovati život da bi je spasio. Haram ti je da je dotakneš. Šta ćeš onda? Hoćeš li je pustiti da umre? Trebaš ući unutra,pa i ako nije obučena iznijeti je napolje i to nije haram, jer je u pitanju ljudski život.
Pitanje imana je slično. Ako ćeš spasiti nečiji iman i ako ćemo mi pri tome biti uvučeni u nešto što nije dozvoljeno mi smo spremni na to.
Dovoljno je da se jedna osoba spasi, a sigurno ćemo stati pred Allaha dž.š. i odgovarati za sve što smo učinili. Zato možeš uraditi bilo šta, ali prvo razmisli, jer kad te Allah dž.š. bude pitao zašto si to uradio, ako imadneš odgovor ne boj se, On će ti oprostiti, a ako ne i ako je to bilo radi tvog nefsa, onda će te taj haram spržiti.
Ako si spreman da goriš za nekoga Allah dž.š. te neće kazniti Niti si ti merhametniji od Allaha dž.š., niti si vlasnik veće milosti u odnosu na Njegovu, ali postoji nešto što se zove takmičenje sa Allahom dž.š. jer se trebaš natjecati s Njim u dobroti, u velikodušnosti i milosti i u trošenju imovine na Allahovom putu.
Naravno da ne možeš u tom takmičenju pobijediti, ali koliko ti dadneš Allah dž.š. će ti dati još više i koliko ti budeš milostiv Allah dž.š. će biti toliko milostiv prema tebi.
Zato kažemo ako želiš da znaš šta Allah dž.š. misli o tebi, pogledaj ljude oko sebe i zapitaj se šta misliš o njima. Ono što ti je na srcu to je i Allahovo mišljenje o tebi. Ako si pun bijesa, ljutnje i mržnje onda se trebaš bojati, jer to nije nešto što Allah dž.š. voli, a ako imaš milosti prema ljudima znači i Allah dž.š. će biti prema tebi milostiv. Zato se kaže oni koji nemaju milosti neće biti ni Allahove milosti prema njima.
Zato opet da ponovimo priču Ebu Bekra r.a. kada bi dovio:”Ja Rabi, proširi moje tijelo toliko da zauzme cijeli džehenem ako da ne može niko drugi ući u njega.” To je suština našeg puta i u tome je tajna i na tome se otvaraju vrata duhovnosti. Ako tuda ne prođeš neće ti se moći ništa otvoriti. Možeš na hiljade puta izgovarati Allah dnevno ili proučiti svaki dan hatmu ,sve je to svakako tvoja vazifa. To nije ključ za otvaranje nego je ključ tamo gdje smo rekli da jeste. Ako želimo dobiti udio u duhovnosti trebamo nastojati da shvatimo učenje našeg Šejha k.s. i da budemo kao što je on bio i tada ćeš sebe naći i postati pout lava.
Tako je govorio kada se stavi željezo u vatru ono postane kao vatra. Ne prestaje da bude željezo i dalje je željezo, ali ga više ne možeš dodirnuti jer je primilo snagu vatre.
U prethodnom njegovom stanju mogao si ga držati u ruci da ti ništa ne bude, ali kada je stavljeno u vatru više ga ne možeš dodirnuti. Tako je isto kada se čovjek ispuni nurom, Allahovom svjetlošću i počne da gori ljubavlju prema Allahu dž.š. tada se ta vatra rasplamsa u njemu i on je i dalje ista osoba, ali mu je hal drugi, jer je primio duhovnu snagu. Takvi su vlasnici duhovne snage. Kada ih pogledaš ti ne vidiš tu vatru u njima, ali kod njih postoji kuvet. Ako želiš da budeš u tom halu trebaš biti spreman da goriš. Onaj ko izgori on dođe do cilja, a da pri tome ne izgubi svoju posebnost.
Fatiha!
